Urota protiv Srbije

Nezadovoljan reagovanjem Milutinovića, Milošević traži od Živadina Jovanovića da se oglasi i javnosti
Milošević (u razgovoru sa Živadinom Jovanovićem): Ja ne razumem, bre, jesam ja kod njega ministar ili on (Milutinović) kod mene, p... mu materina! Daj, molim te to, taj početak, to ne vredi... To izbaci, bre! Ovaj drugi deo uzmi... pročitaj... "daje snagu svakom pravo prigovora"! To je fantastično! Pazite, ovaj "uvažavamo tu primedbu". "Mi smo u procesu pojednostavljenja naših propisa koji su"... Međutim, to što je... i daje svakom prava prigovora i po prigovorima se rešava, nije moglo biti osnova da se na ovakav brutalan način optuži naša zemlja za ovakve stvari, koje su, ovaj "za koje smo optuženi"... Molim te, pošto sam ja tako rekao Ratku Markoviću da mi se javi, ja ću reći Ratku da se javi tebi da mu ti malo daš instrukcije, da mu pošalješ na faks ovo, samo prvo tu grupu promeni, tu Milanovu ovu tu... Tu prve pasuse i ono poslednje ono o svem sranju oko tog, oko zaklinjanja na vernost Kotiju i, pi... mu materina, koja će da dođe posle njega, razumeš? Pa, malo uljudi taj, samo glavni deo, to što on meša, jeb... ga "meša" u dupe! Pa se poveži s čovekom i traži, kaži Ratku, evo naši su našli... Pošalji mu pismo Gonsalesa i ono da ima tamo. Ko je onde nudio u ime Skupštine Srbije, je... te bog, ponavljanje? On, stvarno nije normalan! Ima ona ideja, ono kad se skine ovo, kako sam ga ja informisao, njegovo veličanstvo Milutinovića, da Koti od njega očekuje odgovor. Ej!
Jovanović: Malo, malo se uzbudio oko svega ovoga, ovaj, ne znam koliko...
Milošević: Pa, ako se uzbudi, pa mu je teško, 'ajde da nađemo nekog kome nije teško. Pa j... ga, svaki put sve ja moram da završim sam. Svaki put do Dejtona, pa nadalje. I pre Dejtona i posle Dejtona. Pa, gospodin ministar ako ne može jedno pismo da napiše nek ide u pi... materinu! Kad god mi dođe neki neprijatan gost, on gleda da sedi s društvom tamo, a razgovaram ja. Znaš, da ne bi morao nešto da izgovori što, što ne zna da odgovori na pitanje. Nek ide u pi... materinu!
Jovanović: Koliko ja, mislim, njemu je neprijatno da daje neprijatne odgovore i da komentariše neprijatne situacije...
Milošević: Al' mu je prijatno da bude ministar, je l' tako? Samo za prijatne odgovore, pa nemamo ministra za prijatne i neprijatne. Za prijatne će on da bude ministar i da se zevzeči po Parizu i po Londonu i po pi... materini i po Americi da se zabavlja, ja ću da budem njegov zamenik. Izbaci te stvari i napravi jedno ljudsko pismo.
Jovanović: Dobro.
Milošević: Vi napišite jedno normalno, ljudsko, nikakvo arogantno, ne ni guzilačko pismo, bre. Mene je sramota bilo da čitam, pravo da ti kažem, u ovom drugom delu. Uzmi, Žiko radi na tome, pa ćemo se čuti. Sa pravom ravnopravnog učešća u tom slučaju. Ne tražimo da nas sad prvo vrate u KEBS, ali je logično, smatramo to logičnim u pogledu i prema pravilima KEBS.
Jovanović: Pa, dobro.
Milošević: Mi nismo, oni ako nas drže kao neku (banana republiku)... da nam odozgo šalju neke svoje ultimatume i tako dalje. Možemo da kažemo da idu u pi... materinu zajedno sa ovom njihovom opozicijom. Mislim da, jednostavno im treba držati u lekciju, ali kulturnu, u koju ne mogu da pljunu. Kulturnu, nihovim argumentima, samo njihovim argumentima. Nego su oni izmislili, da bi nas srušili, razumeš? Da pošalju 750 novinara, Si-En-EN, da ambasade daju izjave, da se ovde skupe kriminalci koji će da se tuku i razne, razne najamnike i to sve. To je drugi scenarij, to je drugi scenarij. Daj, molim te, Žiko, uzmi, pa napravi onako trezne glave, nemoj uopšte da te opterećuje Milanovo pismo.

21. 12. 1996.

Razgovor Slobodana Miloševića i Ratka Markovića u kojem mu Milošević, računajući na njegovu stručnost u poznavanju ustavnog prava, daje neke opšte smernice o tome kako bi trebalo da izgleda tekst pisanog odgovora na izveštaj OEBS-a. Zanimljiv je deo u kojem Milošević navodi svoje viđenje cele stvari, a prema kojem je sve samo deo velike urote međunarodne zajednice protiv Srbije, kongresmena i senatora podmićenih od "Šiptara iz narkomafije"; sve sa svrhom da već sutra Srbiji "odigraju Kosovo".
Milošević: Mi treba da damo odgovor na ono Gonsalesovo pismo, izveštaj OEBS-a. Milan Milutinović je napisao jedan odgovor od kojeg mi se povraća, pravo da ti kažem. Ulizivanje jedno tamo njima, u pi... materinu, iako, naravno, mislim da mi imamo dobar šlagvort u njegovom izveštaju za odgovor. Oni su počeli dobro, samo onaj deo koji sam im ja dao instrukciju. Naime, mislim da mi možemo da pođemo od toga da smo mi pozvali delegaciju KEBS-a, upravo zato što postoji jedna iskrivljena slika, i to je jedino što je pisalo u pismu Milutinovića kojim je ona pozvana. I da smo rekli da dođe jedna delegacija da se sama upozna sa činjenicama da bi se otklonile rezreve u našim odnosima sa međunarodnom zajednicom. To je bio povod, oni su došli. Prema tome, glavna optužba koja je bila čak i u onom Kristoferovom pismu, sećaš se, koja je zvonila po celoj planeti, "pobedila opozicija na lokalnim izborima u Srbiji, a vlast u Srbiji", čitaj Milošević, "poništio te izbore". Pokazalo se niti da su poništeni, niti da je opozicija pobedila. A u onom suženom, kako bih rekao, sad, okviru spornih pitanja pokazalo se i sad oni imaju to u pismu navedeno prema podacima da, u stvari, u svih devet beogradskih opština gde su pobedili oni već konstituišu vlast, da tu nije nikakav problem. Ne vlast, mi uvek kažemo to nisu organi vlasti, nego organi lokalne samouprave, ti to znaš bolje od mene.


MANI POPOVE

4. 1. 1996.
Razgovor Slobodana Miloševića i Dragana Antića, glavnog urednika "Politike", koji od Miloševića prima vrlo jasna uputstva o tome koja je vest više važna, a koja manje. Zamera mu previše tekstova o Bosni, a premalo o privrednom uzletu, optimizmu.... Milošević mu pred kraj daje i uputstva kako bi trebalo da izgleda izveštaj o poseti Mate Granića Beogradu, a zalaže se i za konačno smirivanje tenzija prema Hrvatima i Muslimanima.
n Milošević: Nema ništa specijalno novo, ali sam hteo da ti sugerišem. Božić je Božić.
* Antić: Pa, naravno!
* Milošević: To nije popovska stvar.
*Antić: Pa, sigurno.
* Milošević: Ali, mani popove, molim te!
(Nastaviće se)