Igre oko Kosmeta

IPAK se radi o izborima u Srbiji - nastavlja Milošević u razgovoru sa Ratkom Markovićem - treba naša vlada da kaže, da odobri takav odgovor. Da se vidi da smo mi vrlo otvoreno ovako prihvatili, ali da im onda pokažemo da su, u stvari, đubrad jedna, koja su pokušala da nas oblate za stvari, za koje uopšte nije bilo nikakve nemoralne stvari u Srbiji. Hoće od nas da prave svetskog (krivca), pi.. im materina! Samo zato da bi sutra mogli da nam podigraju Kosovo. Oni samo zbog toga rade, da nas klimaju ovde, da nam sutra kažu: “E, vi morate da raspravite o Kosovu! Mi tražimo to, zato jer su nam podmitili pola senatora i kongresmena, ovi Šiptari iz narkomafije”. I da bi sutra mogli da kažu: “E, j... ga, vi više niste dobar garant Dejtona”, a Alija krenuo tamo da pravi unitarnu Bosnu, i j... majku, i ukida Republiku Srpsku. To su njihovi interesi. Misliš da oni ne znaju da je ovo sranje: tri odbornika ili dva odbornika u nekoj opštini, kakve veze to ima. Pa, ako je spornih šest opština od 189, pa to je tri odsto...

6. 8.1995.Razgovor generala Ratka Mladića i nepoznate osobe o Slobodanu Miloševiću, padu Knina, naredbi za evakuaciju srpskih civila, ali i o pokušaju izvršavanja udara na hrvatske snage s leđa, iz pravca Bosne, odnosno Grahova.
NN: Zdravo, šta mi radiš?
Mladić: Zdravo, prijatelju. Evo, ratujem, j... ga.
NN: Kako ide kod tebe?
Mladić: Pa, evo, gledam da pomognem onom susedu tamo, Mrkšiću. Pa, moram, nemam šta drugo, j... ga. Činim sve, međutim, utanjio sam, a otuda mi nešto kaplje na kapaljku. Pa te molim, vidi kod onoga S. M. (Slobodan Milošević) i reci mu sada da ne zateže ništa, da spase tamo narod i onu vojsku.
NN: Aha, a kakve su ti šanse?
Mladić: Odlične. I to što sam ja prihvatio, dobro je, što sam tamo sa celim štabom, to je dobro. Međutim, ovi su majmuni naši sada počeli oko te skupštine da petljaju, ali sam ja poslao tamo odgovarajuće ljude, da to razreše.
NN: A šta mu je to sad trebalo, majke mu ga nabijem (Radovan Karadžić)!
Mladić: Ama, da mu je... mater, trebalo je isto k’o za zapadnu Slavoniju, da me zamajava da bi što veći egzodus bio. Eto, šta mu treba, budala. Po nalogu stranih obaveštajnih službi, j... ga ovi.
NN: To je velika bruka za njega.
Mladić: To je njegov problem. Neću ja da se upuštam u gluposti. Moje je da ratujem, da branim narod. Dobro, burazeru, vi tamo, molim te, pozdravite šefa, i reci mu neka upre otuda, da ja spasem što se spasti može, i da održim što veći deo Krajine.
NN: Da ti kažem... Ovaj (Tuđman) ima opšte slavlje gore u Zagrebu, to si sigurno čuo, a treba mu začepiti to, da se malo smanji. Velika je propaganda, dosta govore da su oni uzeli skoro celu Krajinu. Upri sa te strane, a ja ću, najverovatnije sutra, da stupim u vezu sa tatom (Milošević).
Mladić: Dobro. Ja znam da on tebe ceni mnogo.
NN: Ja sam ga danas tražio, ali nisam ga našao. Nije on u Beogradu.
Mladić: Idi ti preko Mome (Perišić), pa nek te (preporuči) kod njega i pozdravi ga, jer ja nisam mogao da ga dobijem ovih dana. Nisam hteo da mu dolivam na muku i da ga opterećujem.

1. 12. 1995.Razgovor generala Momčila Perišić, načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, sa Slobodanom Miloševićem, u kojem Perišić traži logističku pomoć za Republiku Srpsku.
Milošević: Tražio si me. Dobro, dobro.
Perišić: Samo da vam kažem da nemam ništa posebno, međutim, ovi otud iz Republike Srpske, znate, oni tako imaju nekih zahteva, koji prevazilaze naše okvire, u smislu potreba za hranom, i tako dalje, pa ne znam sad kome da se obrate, da ih usmeri.
Milošević: A joj, joj...
Perišić: Do, na primer, potreba za angažovanjem snaga i sredstava za izvlačenje onoga oružja iz onog prostora, neuralgičnog, znate?
Milošević: Da, znam, ali tu treba da ide... To je izvlačenje neke opreme ovde? Imao sam ja prekjuče ovde ovu delegaciju celu i raspravljao mogućnosti da se njima naprave određeni ustupci tamo. Idemo mi u tom pravcu! Videćemo, pričaćemo kad se vidimo.

1. 12. 1995.
Nastavak razgovora Slobodana Miloševića s generalom Momčilom Perišićem. Ovog puta o pripremama za mirovnu konferenciju koja treba da se održi u Parizu 14. 12. 1995, na kojoj će službeno biti potpisan i Dejtonski sporazum, te o dvojici zarobljenih francuskih pilota, koje je srpska vojska srušila nad Bosnom 30. 8. 1995.
Oslobađanje dvojice pilota Ratko Mladić je uslovljavao garancijama da neće biti izručen Haškom tribunalu. Na kraju su piloti oslobođeni, i to dva dana pre same konferencije, a general Mladić je, osim pisanih garancija Slobodana Miloševića - kako neće biti izručen Tribunalu - slične dobio i od francuskog predsednika Širaka, što se, uostalom, vidi iz nekoliko sledećih transkripata.
Milošević: Mladić je obećao onaj dan, kad smo bili tamo u Dobanovcima, da sprovede sad on lično odmah istragu - da vidi šta je s pilotima. E, pa znaš kako, munjevitom brzinom se približava konferencija i mi bismo morali da imamo konačnu sudbinu njihovu, izvesnu za narednih dan-dva. Hoćeš da ga zovneš ti, da vidiš šta je uradio? Ali, meni je sad kritično pitanje, jer, pazi šta je: Francuzi sad organizuju konferenciju, oni sve nose, prijatelji su nam, a mi treba da s njima započnemo razgovor, a ne znam još šta da im kažem o pilotima. To je toliko neozbiljno, da nam jednostavno devalvira sve. Oni su nas stalno dovodili u užasnu situaciju svojim postupcima. Šta im, koji k..., trebaju ta dva pilota? Sad da nas zajebavaju sa tim. Daj, bre, neka nađu gde su piloti!
Perišić: Dobro.
Milošević: Obećao je na kraju krajeva (Mladić), kad je bio pre pet dana kod mene, rekao je: “Evo ja se sa tim nisam bavio lično, baš me bilo briga, ali, evo, sad ću ja lično da uzmem”. Pa, ako je uzeo lično, ako drži reč, neka - da.
(Nastaviće se)