U krevetu moćnih

HENRI Kisindžer, šatl diplomata sedamdesetih godina dvadesetog veka, jednom prilikom ovako je objasnio svoje uspehe sa ženama: „Moć je najveći afrodizijak.“
Ova rečenica bila je britanskom piscu i novinaru Najdželu Kotornu najzgodniji uvod u zapanjujuću priču o seksualnim sklonostima muškaraca koji su pravili istoriju, u knjizi „Ljubavni život velikih diktatora“, koja će u sredu, 16. aprila, osvanuti na svim kioscima u zemlji.
To je prva od sedam knjiga iz nove edicije „Intimni život“, koju pokreće Kompanija „Novosti“. Uslediće još šest naslova o akcijama slavnih ličnosti u spavaćim sobama, a knjige će se pojavljivati svake druge srede.
Čak i zaista dosadni diktatori, poput Čaušeskua, oživljavaju pod seksualnim mikroskopom, piše Kotorn čije nam istraživačko pero otkriva u 17 poglavlja kakvi su bili u krevetu: Napoleon, Lenjin, Staljin, Musolini, Hitler, Mao Cedung, Kim Il Sung, Kastro, Francisko Solano Lopez, Huan Domingo Peron, Ferdinand Markos, Idi Amin, Kemal Ataturk, kralj Faruk, šah Reza Pahlavi, kralj Fahd, Sadam Husein.
Tako u poglavlju „Ne noćas, Žozefina“, posvećenom Napoleonu, čitamo:
- Za Žozefinu je vođenje ljubavi bilo prijatan način da se zaokruži lepo veče koje su zajedno proveli. Za Napoleona, to je bilo nešto uzvišeno. Sledećeg jutra, u sedam ujutru, pisao je bez daha: „Probudio sam se prepun tebe. Moja čula ne nalaze počinka između tvog portreta koji gledam i uspomene na ovu omamljujuću noć. Slatka i neuporediva Žozefina, kakvo je to neobično dejstvo koje imaš na moje srce?“
Prelazimo na stranice posvećene Lenjinu i Staljinu, na kojima nalazimo da komunističke diktatore ne bi trebalo da zanima seks. Oni treba da misle samo na dobro naroda. Lično zadovoljstvo prilikom vođenja ljubavi neoprostivo je buržoasko. E, to naprosto nije bilo tačno, piše Kotorn, na početku poglavlja „Još crvenih zlikovaca“.
U pogledu seksualnog života italijanskog diktatora Benita Musolinija nema ničeg tajanstvenog, tvrdi autor u glavi „Blejanje s Musolinijem“. U stvari, sasvim je lepo mogao da bude i demokrata. Imao je sve kvalitete, poput Džona Ficdžeralda Kenedija, ili Lindona Džonsona.
Dok je još bio dečko, priznao je da je svaku devojku svlačio pogledom. Pre osamnaeste, dok je još bio u školi u Forlimpopoliju, posećivao je lokalni bordel.
Seksualni čin uvek se odvijao samo radi njegovog zadovoljenja. Nije mislio ni na ženino zadovoljstvo ni na to da li joj je ugodno. Ali, izgleda da to ženama nije smetalo. Bez i najmanjeg uvoda bacao bi se na novinarke, supruge partijskih kolega, glumice, sobarice, grofice ili strankinje...
(Nastaviće se)