Milioner i sužanj

Potomak Karađorđevog vojvode, sestrić Stevana Mokranjca, ratnik, uspešni industrijalac i jedan od najbogatijih ljudi u Kraljevini Jugoslaviji, Ilija - Ika Panić, poput nemačkog zaštitnika Jevreja Šindlera, spasavao sigurne smrti na desetine zatočenika Gestapoa i Specijalne policije. Iako nevin, osuđen je zbog "saradnje sa okupatorom", kako bi mu bila oduzeta ogromna imovina. Njegovi unuci, Beograđani Ikan i Miloš Lazarević, nastavljaju borbu za istinu i čast.

Znamenite srpske porodice koje su tokom devetnaestog i dvadesetog veka, iz generacije u generaciju, gradile mladu državu i odupirale se osvajačkim naletima tuđina, uglavnom su pale u zasenak. Oni i njihova dela žive u usmenom predanju, a mnogo manje kroz zaslužena priznanja. Žigosani kao "klasa eksploatatora" i poniženi ukupnim odnosom vlasti posle Drugog svetskog rata, lišeni imovine, zadugo su bili udaljeni od društvenih procesa. Ni oni ugledni građani koji su tokom okupacije ostali po strani i odbili da sarađuju sa marionetskom upravom, nisu bili pošteđeni. Junaci balkanskih i Prvog svtskog rata, nosioci najviših odlikovanja, uspešni privrednici, zadužbinari koji su nesebično darovali narodu mnoga zdanja i institucije, nisu bili pošteđeni proganjanja, omalovažavanja i potiskivanja u pozadinu zbivanja. Čak su i njihovi potomci decenijama smatrani "politički nepodobnim" i nepouzdanim, nedostojnim važnijih društvenih položaja i funkcija. Pet decenija ideološkog konfrontiranja ostavilo je trajne posledice, tako da su mnogi časni i hvale vredni graditelji Srbije i danas zaboravljeni i manje-više nepoznati.
SluČaj jednog od najsposobnijih, velikodušnih, neukaljanih, a nastradalih i moralno obeleženih, svakako je nekada veoma poznati industrijalac Ilija - Ika Panić, koji je čin rezervnog potpukovnika zaslužio hrabrošću i patriotizmom u sva tri rata, od 1912. do 1918. godine. Njegova sudbina je po mnogo čemu karakterističan primer revolucionarne nepravde, kakvu uostalom poznaju mnoge druge revolucije i društveni prevrati u Evropi i svetu. Ono što Iku Panića čini posebnim jeste što on oličava nezasluženo stradalništvo i bezrazložnu osramoćenost u specifičnim balkanskim, rekli bismo srpskim istorijskim prilikama.
Potomak Karađorđevog smederevskog vojvode Janka Đurđevića Šiška, člana Praviteljstvujušćeg sovjeta i Zemaljskog suda, sestrić proslavljenog kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca, Ilija se rodio u Negotinu, 20. jula 1884. godine. Na svom životnom putu naišao je na mnoge opasnosti i rizike, uspevao da utekne smrti kad je sve izgledalo beznadežno; drugovao sa ljudima koji su ispisivali istoriju, bio sužanj i mučenik u zatvorima gotovo svih minulih režima; osetio slast uspeha i ostvario veliko bogatstvo, uživao visoki ugled i poštovanje, i tonuo u poraz i bedu; zdušno ugradio svoj poslovni genije u temelje države između dva svetska rata, velikodušno pomagao svima koji su tražili spas, ali je ostao sam i napušten, bez pomoći i podrške kad se suočio sa islednicima i sudijama oslobodilaca...

Posle završenih šest razreda negotinske gimnazije, godine 1901, sin imućnog trgovca i vinogradara, omiljenog pevača - člana Negotinskog pevačkog društva, Krste Panića, stupio je u 34. klasu pitomaca Vojne akademije. Kao i drugi kadeti u to vreme, bio je opčinjen ličnošću harizmatičnog i mističnog generalštabnog oficira Dragutina Dimitrijevića - Apisa. Generacija koja je lebdela na oslobodilačkim idealima, idealima sveslovenstva, koja je hrlila ka evropeizaciji i težila afirmaciji nacionalnih vrednosti, dala je ljude krupnih poteza, odlučne i nesalomive, mudre i spremne na žrtvu. Ilija - Ika Panić primio je nešto od tog duha, od apisovske individualnosti, hrabrosti i neobuzdanosti, čak sklonosti ka pustolovini i pobedi, po cenu odricanja od ličnog mira i sreće. U godinama prosperiteta Kraljevine Srbije, posle atentata na poslednje Obrenoviće, formirao se karakter mladog oficira, koji je po mnogo čemu bio izuzetan, a pre svega po ambiciji da prevaziđe ograničenja male sredine i teskobu malovaroških shvatanja.
(Nastaviće se)