Montirana krivica

IKA Panić je bio nesumnjivo jedini kapitalist u Beogradu čija preduzeća tada nisu bila konfiskovana. Štaviše, on je svojim prilozima pomagao izgradnju porušene zemlje, pa je tako 30. januara 1945. dao zajam od 300.000 kuna mesnom narodnooslobodilačkom odboru u Inđiji za obnovu električne centrale. Na zahtev istog odbora, 9. februara 1945. ustupio je Inđiji sav građevinski materijal kupljen za popravku mlina.
Danas izgleda više nego naivno ondašnji dopis Ike Panića Sanitetskom odeljenju Vrhovnog štaba, kojim moli da mu se vrati automobil marke "majbah", koji je sam doveo u ispravno stanje i stavio na raspolaganje oslobodiocima. Odbijen više puta, kada je došao u Autokomandu da eventualno lično preuzme svoje luksuzno vozilo, bio je preneražen: njegov skupoceni "majbah" bio je razlupan, a sedišta isečena nožem!
U naivnosti, nespojivoj sa njegovim iskustvom i prekaljenošću u raznim nedaćama, obratio se Komisiji za ratnu štetu radi procene vrednosti razorene imovine i poslovnih gubitaka. Prema dvema potvrdama (zaključcima procenitelja u Staroj Pazovi na dan 26. septembra 1945), Panić je tokom rata oštećen za 11.395. 384 dinara. Birokratski cinizam kolektivistički raspoložene revolucionarne vlasti ogledao se i u prepisci Panića i Okružnog narodnog odbora Sremske Mitrovice, odnosno Agrarnog suda, oko eksproprijacije zemljišta u Jakovu, na kome je bila njegova ciglana. Sudarajući se sa drukčijim shvatanjima i principima, verovao je da će njegova energija i poslovni zamah sigurno biti prihvaćeni. A onda je kao grom pukla vest da je poznati industrijalac - uhapšen!
PaniĆ je proveo u zatvoru punih sedam meseci (od 23. maja do 28. decembra 1946) pre nego što je podignuta "optužnica". Vojno tužilaštvo Beogradskog garnizona se mučilo u traženju načina da na osnovu "sprovedene istrage" sklepa nedovoljno argumentovan spis protiv čoveka čija je jedina krivica bila to što je bio uspešan preduzetnik i jedan od najimućnijih ljudi srušene kraljevine.
Optužnica se odnosila na obojicu Dražinih "saradnika" - generala Pantu Draškića i industrijalca Iliju - Iku Panića. Obojica su, kako je već objašnjeno, bila inkriminisana za članstvo u nepostojećem, nikada organizovanom "odboru za uspostavljanje veze i koordinacije sa bugarskom opozicijom".
MeĐutim, javni tužilac je ipak bio u apsurdnoj situaciji: trebalo je da optuži nekoga ko je izjavio da će raditi za Nemce, ali protiv četnika! Smislio je nedorečenu formulaciju, odnosno poluistinu, koju je izrazio kratko, rečima, da je Panić pristao "da će za njih (tj. Nemce) raditi", izostavivši protiv koga.

Pošto je osuđen na "kaznu lišenja slobode s prinudnim radom u trajanju od 18 meseci, na gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, izuzev roditeljskih prava, u trajanju od jedne godine, i na konfiskaciju celokupne imovine", u obrazloženju presude Vojnog suda stoji nepotpuna formulacija da je "potpisao obavezu nemačkoj policiji da će za njih raditi".
Ni tužilaštvo ni sud nisu uzeli u obzir da je Panić ovim činom spasao dva ljudska života, i da ni na koji način nije sarađivao sa okupatorom, odnosno da se iznuđeni potpis odnosio na nepotrebnu saradnju protiv četničkog pokreta.
U svakom slučaju bio je postignut cilj da se oduzme enormna imovina jednog od najbogatijih ljudi.


ODUZETO BOGATSTVO
Panićevi unuci su došli do podataka o jednom delu konfiskovane imovine. Beograđanin, inž. Ikan Lazarević, sin Miodraga i Milice, rođene Panić, prijavio je Republičkoj direkciji za imovinu oduzeta dobra, a to su: kuća u Ulici Zmaj Jovinoj br. 9; 40.000 akcija Dunavske banke; 33 odsto vlasništva robne kuće "Akra"; 7 ciglana sa preko 30 zgrada, dvorištima, vrtovima i njivama na više desetina hiljada kvadratnih metara u Beogradu, Surčinu, Inđiji i Sremskim Karlovcima; fabrika oksigena u Sremskim Karlovcima; kudeljara u Inđiji; mlin u Inđiji; Industrija kožnih artikala u Beogradu; dve kuće i dva vinograda u Negotinu (21.000 kvadratnih metara); vila sa voćnjakom i placevima na Voždovcu u Beogradu; kuća sa gospodarskim zgradama i oranicom u Maradiku; radionica "Beli medved" za proizvodnju mastila i kancelarijskog pribora u Beogradu; radnja za mašinske i tehničke proizvode "Laboritas" u Beogradu; plac i livade u Rakovici na 17.000 kvadratnih metara; zemljište u Beogradu, Inđiji, Sremskim Karlovcima, Besnom Foku, Makišu, Jakovu...
(Nastaviće se)