Milost mačem

FELJTON je napravljen prema knjizi "Sveti Đorđe, Vitez Boga živoga", koju su sa blagoslovom srpskog patrijarha Pavla i trudom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, izdale "Svetigora" i "Novosti".

SVETI Đorđe, jedan od najvećih hrišćanskih svetaca, slavi se 6. maja. Na taj dan 303. godine stradao je, kao visoki oficir cara Dioklecijana, zbog odbijanja da prinese žrtvu Apolonu. Inače, rođen je u maloazijskoj provinciji Kapadokiji, u gradu Nikomidiji, od oca Kapadokijca i majke Staropalestinke iz grada Lide. Potonji vitez i velikomučenik Hristov, posle očeve smrti, sa majkom se vraća u njeno rodno mesto, poznati biblijski grad Lod u Palestini, gde je stupio u vojsku i krenuo putem rimskih carskih vojnika.
IstakavŠi se hrabrošću i ratnom veštinom u mnogim pohodima, vojnik Georgije dostiže više oficirske činove. Postaje tribun u regimenti rimske armije. U srpskom narodu, svetom Đorđu posvećeno je više od 370 crkava i manastira. Najstariji spomenici njegovog kulta, koji se na srpskim prostorima širio zaslugom mesnih vizantinskih jerarha, velmoža i vojnih zapovednika su prvobitna crkva svetog Đorđa u Starom Baru, pod Goricom i u Stonu, zatim u Zvečanu i Prizrenskom Višegradu na Kosovu i crkve po Makedoniji...
U životopisu svetog Georgija - zemljodelca ("gea" - zemlja i "ergo" - raditi, delati) zapisano je kako je kao mladi vojni zapovednik junački ubio aždaju: "Prolazeći kroz grad Silenu blaženi Georgije ču devojku kako jadikuje, upita je šta je muči. A ona će: 'Dobri mladiću, brzo usedaj na konja i beži da ne umreš i ti sa mnom!' Ove reči uputila mu je kraljeva kći, prineta kao žrtva aždaji.
Gerogije će njoj: 'Odavde neću odstupiti, ako mi ne poveriš ono što kriješ u duši', a ona reče: 'Dobri vojniče, pohitaj da samoga sebe spasiš, da sa mnom ne pogineš. Jer, dovoljno je da poginem sama...' Dok je ovo govorila, aždaja je promolila glavu iz jezera. Devojka je u strahu ponovo upućivala molbe Georgiju da beži, on uzjaha konja i krstom smelo na aždaju krenu i kopljem vitlajući aždaju teško rani i na zemlju obori i reče devojci: 'Nabaci joj pojas tvoj oko vrata, ništa ne sumnjajući kćeri.' Kada ona to učini neman pođe za njom, kao najpitomiji pas. Kada je, dakle, odvedoše u grad, stanovnici gledajući ovo sa planina i brda, stadoše bežati, govoreći: 'Teško nama, jer ćemo svi poginuti!' Tada im blaženi Georgije dade znak, govoreći: 'Nemojte se bojati, radi toga me Gospod posla k vama, da vas od zla aždajinog izbavim! Samo u Hrista verujte i svaki od vas neka primi krštenje i ubiću ovu aždaju!' Tada se, stoji u životopisu, kralj i svi stanovnici grada krstiše, a blaženi Georgije, izvadivši mač, ubi aždaju i naredi da je iznesu izvan grada. Tada je četiri jednaka vola upregnuta u veliko polje odvukoše."
Kralj u čast Presvete Bogorodice i blaženog Georgija, podiže čudesno veliku crkvu. "Iz njenog oltara istočnik vode žive poteče, od koje pijenje svaku slabost leči. Kralj, pak, ogromno bogatstvo Georgiju ponudi, koje ovaj, ne želeći da ga uzme, naredi da se podeli sirotinji. A onda se obrati kralju i dade mu četiri kratka saveta - da brine o crkvama Božjim, da poštuje sveštenike, da usrdno učestvuje u službi Božjoj i da nikada na sirotinju ne zaboravlja..."
(Nastaviće se)