Molitvom na dželate

 U VREME Dioklecijanove vladavine, ozloglašenog rimskog cara i progonitelja hrišćana, mladi vojnik i viši oficir Georgije bio je izložen najstrašnijim mukama, da bi na kraju, zbog odbijanja da prinese žrtvu Apolonu, okončao u carskom dvoru. Naime, Dioklecijan je sproveo u vojsci čistku hrišćana, a nešto kasnije doneo i četiri zloglasna ukaza koji su značili početak njihovog sistematskog progona. Prvi ukaz je nalagao rušenje crkava i konfiskaciju svetih knjiga, drugi hapšenje pripadnika klera, treći - oslobađanje svih onih koji se odreknu hrišćanske vere i mučenje onih koji to odbiju, a četvrti ukaz odnosio se na obavezu opšteg žrtvoprinošenja: ko god bi odbio da prinese pagansku žrtvu bio bi ubijen ili poslat na radove u rudnik.
Žestoki progon odnosio se na desetine hiljada mučenika, među kojima i sam sveti Georgije, zbog čega je i postao Velikomučenik.
Prema prevodu grčkih izvora, vitez Georgije je mučen najstrašnijim mukama, ali što je trpeo veću tiraniju, to je još hrabrije ispovedao veru u Hrista.
Kada je car video da uprkos svemu, Georgije ostaje stamen i nepokolebljiv, naredio je da ga prikuju na krst i drškom od koplja udaraju po trbuhu. Georgije se, ne obazirući se na one koji ga tuku, obrati Bogu: „Blagodarim ti, Vladiko i Bože, jer me dostojnim činiš dobara Svojih!“ Dok se ispovedao, olovno koplje, na zaprepašćenje tirana, postalo je potpuno neupotrebljivo. Obuzeti srdžbom, krvnici su počeli da smišljaju nova mučenja. Osudili su ga na zatvor. Vezujući mu noge oborili su ga i na njega stavili ogromni kamen da mu svom težinom gnječi bedra. Ali, i tada se hrabri Georgije obrati Bogu s molbom da kamen kojim ga poklopiše postane kamen stanac srca njegovog.
ZATIM ga je car Dioklecijan, beleži isti izvor, stavio na još teže muke - da na jednom ogromnom vitlu, optočenom oštrim klinovima bude rastrzan. Kada je sveti i tome odoleo, car naredi da ga pospu krečom.
„A kada se navršiše tri dana, car mišljaše da je Georgije umro i da je na koncu podlegao truljenju. Tada naloži vojnicima da odu i brzo odnesu i unište njegove kosti, zavideći očevidno hrišćanima na velikim darovima koje od mučeničkih moštiju dobijaju... Kada, dakle, skinuše kreč koji ga je prekrivao, nađoše ga ne samo živog, nego i sasvim neozleđenog, kao da ga nikakva muka nije dotakla, nego da je pre ružama ili najnežnijim cvećem bio pokriven“.

PAGANI GUBE BITKU
PAGANIN Julijan 362. godine ulazi na istočnorimski presto i počinje poslednju „pagansku obnovu“. Uvidevši da njegovi žrečevi ne mogu više da dobijaju odgovor od Apolona u njegovom hramu, otkako su hrišćani ispred njega sazidali svoj, naređuje da se mošti svetog mučenika Vavile iskopaju i uklone iz hrama. Potom dolazi do hrišćanskih protesta, i u Apolonovom hramu požar guta Apolonov kip.
Ubrzo hrišćane stiže osveta - padaju i prve žrtve poslednjeg paganina progonitelja hrišćana.

FELJTON je pripremljen prema knjizi "Sveti Đorđe, vitez Boga živoga", koju su sa blagoslovom srpskog patrijarha Pavla i trudom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, izdale "Svetigora" i "Novosti".
(Nastaviće se)