Pozdrav kutlačom

PRVOG maja, 1945. godine, ujutro, bili su postrojeni ešaloni. Čekali su znak da krenu. Kolona se protezala od "Mostara" do blizu Terazija.
Tribina se nalazila - prvi put (kasnije će se stalno postavljati ispred Savezne narodne skupštine), između hotela "Balkan" i "Moskva".
Tačno u deset časova, komunistički vođa, sa članovima Centralnog komiteta KP i Privremenog nacionalnog komiteta narodnog oslobođenja Jugoslavije, pojavio se na svečanoj tribini.
U tom trenutku sa "Albanije", zgrade "Borbe", Glavne pošte, odjeknuli su rafali protivavionskih mitraljeza. Baterije teških protivavionskih topova bile su postavljene na Banjici, kod Železničkog mosta i Dunav stanice; sa tih mesta odjeknule su salve.
Bile su to prave, borbene granate. Nije bilo manevarske municije. Građani nisu ni slutili da im iznad glava lete bojeve granate koje su se rasprskavale iznad Ratnog ostrva, u to vreme nenaseljenog.
Konjica je pored tribine prošla sa isukanim sabljama i uz klicanje: "Živeo maršal Tito!" "Živelo naše vođstvo!" "Živela naša komunistička partija."
Za konjicom je marširala gardijska brigada, u novim uniformama, koje je predvodio pukovnik Milan Žeželj. U paradi je učestvovalo preko petnaest hiljada vojnika. Zadnji ešalon su činili ranjenici. Niko nije mogao da ih spreči da i oni ne prođu pored tribine na kojoj je stajao vođa. Bili su uvijeni u zavoje i mnogi su, klecajući, pomoću štaka i štapova, s naporom, išli Terazijama.
NA začelju su bile jedinice komore i pokretne kuhinje koju su vukli konji. Svedocima je u sećanju ostao i ovaj detalj: jedan od mnogih kuvara, jednom rukom je u kazanu varjačom mešao pasulj bez mesa da ne zagori dok je drugom pozdravljao Tita koji još tada nije na rukama imao bele rukavice.
Zatim je naišao ešalon boraca u srbijanskim opancima šiljkanima. Gazili su na prstima, tiho, bez buke, kao da su bosi. Vođa se tada nagao prema komandantu parade i upitao: "Ko su ovi?" General Obradović mu je rekao: "Srbijanci iz 22. i 23. srpske divizije." Ešalon je složno povikao: "Tito-Armija! Tito-Partija! Tito-narod!" I počeli u jedan glas da kliču parole o bratstvu i jedinstvu i da "živi naš vođa i učitelj".
Klanjajući se podanički vođi koji je stajao na tribini kao živi spomenik, parada i defile trajali su punih pet i po sati. Kolone vojske spustile su se ispod Kalemegdana, na brzinu ručale pasulj bez mesa, ukrcale se u teretne vagone i kamione i otišle na front koji je na zapadu bio udaljen manje od sto kilometara.
Posle vojne parade, počeo je defile naroda. Prvi su pored tribine prošli pioniri. To ovako opisuje reporter "Politike":
"Kako je koja grupa nailazila i ugledala Tita, odmah je počela da viče: 'Živeo nam druže Tito!' Njihovi redovi bi se zatalasali kao mlado žito na njivama, a svi bi se glasovi slili u jedan koji je s beskrajnom radošću klicao maršalu Titu, predvodniku borbe i mudrom vođi sile i države. Zatim su naišli srednjoškolci okićeni zastavama, slikama Tita, Lenjina, Staljina, Marksa i Engelsa. Nosili su ogromne transparente i klicali Titu i Partiji, a zatim tribinu zasipali buketima cveća..."
"ČELNI deo povorke", piše dalje reporter, "delovao je veličanstveno. Bili su to trudbenici sindikata. Stotine i stotine zatalasanih crvenih zastava sa zvezdom petokrakom, srpom i čekićem, transparentima sa svakojakim borbenim parolama, podsećalo je na plamen nošen vetrom preko Terazija. U sastavu povorki, na kamionima, vožene su minijaturne radionice raznih struktura, koje su pokazivale maršalu rad u proizvodnji. Ispred svake organizacije trudbenika bili su postrojeni udarnici iz "prvomajskog takmičenja rada..."
Među sindikalnim organizacijama bila je i preduga povorka seljaka i seljanki iz bliže i dalje okoline Beograda. Došli su da se poklone Titu i daju zavet kako će na njivama proizvoditi još više hrane...
Defile naroda završen je u pola tri kada je posle toga zaigralo kolo na Terazijama.


GENERAL NA KONJU
GENERAL Obradović se kasnije sećao te prve parade, održane u čast vođe, za koju se nisu stekli najelementarniji uslovi:
"U tom trenutku, kada su odjeknule topovske salve u čast vrhovnog komandanta, uzjahao sam na konja i u polukasu izašao pred tribinu. Jedna devojka je istrčala iz mase, načičkane oko kolovoza, i bacila na mene buket cveća. Jedva sam uspeo da ukrotim Belca i da raportiram vrhovnom da su jedinice spremne za paradu...
A malo kasnije, kada su jedinice krenule, komandant parade je morao da stoji na konju pored tribine i objašnjava vođi koji je koji ešalon i kojoj brigadi, diviziji i korpusu pripada.
(Nastaviće se)