U znaku vođe

PRVI maj 1946. godine proslavljen je u mirnijoj atmosferi, ali u još većoj narodnoj euforiji klicanja Titu i Partiji. Pored tribine je prošlo više od 200.000 pripadnika vojske i povorki građana, smeštenih u 56 ešelona.
Slavlje se razlikovalo od onog iz prve godine života u slobodi, ali i od onih koje će dolaziti: u predvečerje nisu nad Beogradom odjekivale topovske salve ni onda kada je vođa od komandanta primao raport i rekao: "Parada može da počne!" Jer, parade, one vojne, u pravom smislu reči, nije ni bilo. Te godine je održan masovni civilni defile koji je u hronici tog vremena (dugometražni filmski žurnali, radio prenosi, reporterska pera novinara) zabeležen kao "smotra rada i dostignuća monolitnog saveza radnika, seljaka i poštene narodne inteligencije".
... Po svim državnim i partijskim protokolima Prvomajske parole CK Svesavezne komunističke partije (boljševika) objavljene su već 24. aprila (više od 250 parola) po svetom pravilu "partijskog internacionalizma." Sovjeti su obavezno diktirali opšte parole, ali je svaka kompartija mogla ovome da pridoda i svoje "lokalne" parole ("Živeo...", "Neka živi...., "Da živi..."). Naše "lokalne" parole najviše su, naravno, veličale Josipa Broza i našu "mudru Komunističku partiju kao voditeljicu naroda u lepšu budućnost". Svuda se mogao sresti transparent na kome je pisalo: "Dok traje obnova, nema odmora!"
ZA učesnike u defileu zborno mesto je bila Slavija (bioskopi "Korzo" i "Zemag") i sve okolne ulice, a beskrajnu kolonu je sačinjavalo 56 ešelona. Nigde, međutim, nije bilo napisano ko je predvodio ovu nepreglednu civilnu paradu, koja je trebalo tog proleća da prođe pored tribine, iskaže Titu svoju "odanost i ljubav" i pokaže vođi lojalnost i podaništvo.
Anonimni reporter "Borbe" ovako zapisuje:
"Burno i oduševljeno pozdravljen radosnim usklicima, na tribini se, tačno u devet časova, pojavio maršal Tito. Uz njega su se na počasnoj tribini nalazili predsednik Prezidijuma Savezne narodne skupštine dr Ivan Ribar sa potpredsednicima Savezne vlade Edvardom Kardeljom i Jašom Prodanovićem i članovima Vlade; predsedništvo Prezidijuma Narodne skupštine Srbije sa predsednikom dr Blagojem Neškovićem, zatim načelnik Generalštaba Koča Popović sa generalima Jugoslovenske armije i ambasadori i poslanici akreditovani u našoj zemlji. Pored maršala Tita na tribini se nalazio i Marsel Kašen, predsednik Komunističke partije Francuske.
DOBRO se znalo zašto tog maja nije bilo vojne parade. Celokupna vojska se tada nalazila na zapadnim granicama Jugoslavije; rešavala se sudbina Trsta od takozvane međunarodne zajednice; zategnuti odnosi i kriza mogli su se svakog trena pretvoriti u krvavi rat...
... U nepreglednim povorkama koje su činile defile dug pet sati najviše je bilo transparenata vezanih za - Trst, a jedan se naročito isticao: "Uvek naivni Srbi"...
Od Slavije su krenule povorke. Prvi ešelon je nosio zastave - partijske, državne i svih republika; oni koji su ih nosili bili su obučeni u narodne nošnje Hrvata, Srba, Crnogoraca, Muslimana, Hercegovaca i Šiptara. Koračali su držeći se ispod ruku, dok se iznad njihovih glava isticao transparent na kome je pisalo: "Naše narodno bratstvo i jedinstvo - iskovano u NOB - ostaje trajno i nerazrušivo!" I: "Druže Tito, uvek smo uz tebe!"
Iza predstavnika "zbratimljenih naroda" nastupali su rudari, među kojima je najviše bilo rudara iz Istre i Labina.
Radnici brodogradilišta iz Apatina nosili su model "Aurore", broda sa koga su odjeknuli prvi topovi u Oktobarskoj revoluciji 1917. godine, a na transparentu iznad makete pisalo je: "Ovaj brod poklanjamo tebi, voljeni maršale, za uspomenu i sećanje na ovaj Prvi maj!"
(Nastaviće se)