Crveni ritual

 PRVOMAJSKA proslava 1947. godine bila je, takođe, sva u "monolitnim narodnim masama", u "bratstvu i jedinstvu", u "brzom koračanju u socijalizam i komunizam", u "radnom takmičenju i udarništvu", a iznad svega: u veličanju lika i dela druga Tita i pravljenju kulta vođe, koji postaje u predstavi naroda - božanstvo!
Međutim, parade i defilei, iz godine u godinu postajali su - stereotipi, rutina, okoštali scenariji, ali do "zamora materijala" decenijama neće doći: opijen ideologijom, Vođom i iluzijom i boljem životu, narod dugo neće napuštati kolektivna euforija i kolektivni ritual!
U to doba se sve slušalo preko zvučnika. Oni su bili instalirani po gradovima i selima, na svakom uglu i raskršću. Limene uši su visile o banderama, na granju drveća, pod njima se okupljao narod da sluša vesti i muziku, preko zvučnika je davana i vremenska prognoza. Nju je davalo Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo. Još nije postojala civilna sinoptička institucija.
I tog dana su vazduhoplovci pogodili: Prvi maj će biti lep, vedar i sunčan!
SVE ulice su bile zakrčene. Svako je znao svoje mesto u povorci, na trotoaru, kojim će prolaziti kolone vojske, tehnike i naroda.
"Zastave na krovovima i prozorima", zapisuje reporter "Borbe", "partijske i državne zastave u izlozima dućana, svuda istaknute slike druga Tita i naših najviših rukovodilaca; pa slike druga Staljina, drugova Lenjina, Marksa i Engelsa; balkoni ukrašeni narodnim rukotvorinama - ćilimima i svakojakim vezovima; preko ulice slavoluci okićeni cvećem i parolama - sve je to prestonici davalo svečan, prazničan izgled..."
I tribina je bila ukrašena. U pozadini državna i partijska zastava i parole: "Živeo Prvi maj, praznik trudbenika", "Živeo naš vođa i učitelj drug Tito", "Proleteri svih zemalja ujedinite se".
Kod "Londona" su stajale dve džinovske figure izrađene od drveta: radnik i seljak preko cele ulice jedan drugom pružili alatke - srp i čekić kojim su se spojili, a malo dalje, kod zgrade hotela "Putnik", pružio se luk jednog velikog zupčanika - slika koja je simbolizovala Prvi petogodišnji plan i industrijalizaciju.
UZ glavnu tribinu bile su poređane stolice na kojima će sedeti ratni vojni invalidi, a s druge strane takođe su bile stolice na kojima će sedeti "zaslužni građani i članovi pojedinih zanatskih esnafa."
Slavlje je počelo tačno u 9 časova kada se na tribini pojavio Tito. U masi zvanica, među likovima koji su okruživali vođu, videli su se dr Ivan Ribar, Edvard Kardelj, Moša Pijade, Petar Stambolić, Milovan Đilas, tada ministar bez portfelja.
Prvo su ispod slavoluka prošle državna i partijska zastava i zastave svih republika, dok su za njima nošene makete grba Jugoslavije i grbovi koji su simbolizovali takođe federalne jedinice.
Džinovski transparent na kome je pisalo: "Proleteri svih zemalja ujedinite se u borbi protiv reakcije i izazivača rata", s velikim naporom, nosila su četiri radnika.
U sledećem ešelonu bili su seljaci iz svih krajeva Jugoslavije. Bili su odenuti u narodne nošnje. Predvodila ih je Zorka Kovač, seljanka iz Udbine (Lika), na čijem je jeleku, na levoj strani, blistala prvoboračka Spomenica. "Ona je majka četiri sina, takođe prvoborca, od kojih su dva poginula u ratu", objašnjavao je spiker.
(Nastaviće se)