Slavlje bez domaćina

MAJSKA slavlja 1949. i 1959, protekla su u znaku Partije, Tita, radnih uspeha i pobeda naših trudbenika i naših zbratimljenih naroda na putu izgradnje socijalizma.
I ovog puta se o ikonografiji, parolama i transparentima brinuo Agitprop sa Milovanom Đilasom na čelu - da sve bude u znaku kulta vođine ličnosti.
Međutim, majske parade i defilei 1951. godine protekle su bez "živog monumenta na počasnoj tribini". Vodeći nesvrstanu politiku, uz svitu, Tito je plovio na "Galebu" morima i okeanima širom sveta. Za zamenika je odredio svoju najpoverljiviju ličnost - Kardelja. Tako su se pred Saveznom skupštinom, na tribini, našli članovi Politbiroa CK KPJ (u prvom redu): "drug Edo", Aleksandar Ranković, Milovan Đilas, Moša Pijade, Boris Kidrič, Ivan Gošnjak, dr Blagoje Nešković, dr Ivan Ribar, dok su iza njih, u drugom redu, stajali svi visoki oficiri Generalštaba, sa načelnikom Generalštaba Jugoslovenske armije general-pukovnikom Kočom Popovićemna čelu...
Radio-reporter ovako počinje svoj euforični prenos:
"Opet je prvomajsko jutro bilo obojeno talasima crvenih zastava, okićeno svežim prolećnim cvećem, ispunjeno vedrim prolećnim raspoloženjem. Opet su se na ulicama slobodarskog Beograda zanjihali transparenti i zalepršale hiljade i hiljade zastava, grudi trudbenika krasile su udarničke značke, druga pobednička odličja i portreti druga Tita koji su svuda krasili grad. Transparenti, slike naših rukovodilaca, a među njima najveća maršalova..."
Reporter dalje javlja:
"Iako nije među nama prisutan, svuda i na sve strane jedna reč se najviše čuje: Tito! Ona obuhvata u sebi ljubav za slobodu i mržnju prema neprijatelju, stranom i domaćem, ponos zbog uspeha i radost pobede; reč Tito izaziva vedar osmeh i poklič, govori o našoj slavnoj prošlosti, o budućnosti kojoj, vođeni mudrom rukom, stremimo, svedoči o borbi koju vodimo..." Ostao je još čitav sat do velike parade, a nigde mesta ispod kestenova dugog Bulevara kuda će povorka proći. Guraju se ljudi, žene, deca, omladinci, ne bi li što bolje videli smotru snaga i uspeha koja je stvorena i koja se stvara pod mudrim vođstvom naše partije i druga Tita... Prozori, terase, krovovi zgrada, načičkani su hiljadama glava građana koji dole, na ulici, nisu mogli da nađu mesta. Svi pogledi uprti su u pravac odakle će se pojaviti armija i defile desetine hiljada naroda..."
Prvo su, po uobičajenom scenariju, pored svečane tribine prošli svi rodovi vojske. I pre početka parade i na kraju njenog završetka odjekivale su nad Beogradom topovske salve, ne računajući one koje su ispaljivane u prestonici uoči praznika.
I dok su Bulevarom odjekivali koraci radnika i omladinaca (udarnika), sve jače i jače se rasprostirao sa svih strana pljesak građana i ovacije: "Tito - Partija! Živeli naši udarnici!"
Odmah iza njih, ešelon radnika koji u zagrljaju nose slike Tita, Leljina, Marksa i Engelsa. Titova je najveća i najlepša. Iza njih stupaju paradnim koracima oni koji nose grb FNRJ i grbove naših bratskih republika. Iznad zastava se uzdiže celom širinom Bulevara transparent na kome piše: "Proleteri svih zemalja, ujedinite se!" Za njima korača Kulturno-umetničko društvo "Abrašević", pevajući o našoj socijalističkoj stvarnosti...
U koloni tehničara i inženjera ređaju se modeli jedrilica i aviona, malih padobrana, vesala, motornih čamaca, minijaturni padobran koji se nadima na vetru, avionske elise. Grupa motociklista i transparent na kome piše: "Druže Tito - volimo te!"
Kolone pionira, uz doboše i fanfare, nosile su prevelik portret Tita iznad koga je pisalo: "Drug Tito je naš najmiliji drug!" i "Živeli pioniri sa drugom Titom na čelu!"
(Nastaviće se)