Tito na nebu

I SLAVLJE koje je održano 1952. godine bilo je u znaku veličanja ličnosti Josipa Broza. Tako na primer, po prvi put iznad grada leteli mlazni avioni koji su svojim poretkom ispisasli reč: "Tito".
Topovske salve su odjeknule tačno u 8 časova. Na svečanu tribinu se popeo Tito, u novoj maršalskoj uniformi (sve se više gojio, pa su krojači stalno morali da mu šiju novu uniformu) koju su prekrivala mnoga odličja, a među njima, nalik na kakav bedž, presijavalo se odličje narodnog heroja (biće trostruki narodni heroj).
Uz Tita su, s jedne i druge strane, koračali Đilas i Ranković. Narod je njihov dolazak propratio frenetičnim klicanjem: "Tito - Partija! Tito - Armija!"
Pred početak parade, Tito je sišao s tribine da nove zastave preda nekim pukovima. Tom prilikom, vođa je rekao:
- Drugovi, vi primate danas zastave pukova kojima komandujete. Za vaše jedinice ovaj dan znači veliku svečanost. Vi dobijate ratne zastave, zastave vojničkog ponosa, časti i ratnih vrlina. Čuvajte te zastave neokaljane od svih neprijatelja, kako spoljnih tako i unutrašnjih. I nemojte nikada zaboraviti da u tom duhu odgajate i borce, jer ove zastave predstavljaju simbol ratne slave naše slavne Narodne armije.
Tada su ponovo počeli da gruvaju topovi nad prestonicom, dok je vojna muzika zasvirala brži marš. Na belcu i pod šlemom, sa isukanim mačem, komandant parade, narodni heroj, general-major Franjo Herljević je prišao Vrhovnom i raportirao, a on je odgovorio: - Možete početi.
Narod je sa svih strana, u euforiji, uporno klicao samo jedno ime: - Tito! Tito! Tito!
Parada je održana po već starom, poznatom klišeu.
Iz reporterskih izveštaja i zapisa hroničara treba izdvojiti ove detalje i zapažanja: fiskulturnici su vikali "Druže Tito, zdravo, zdravo, zdravo!" I motociklisti su svojim poretkom ispisali reči "Tito". Sve vreme nije prestajalo klicanje i skandiranje: "Tito - Partija." Ne skidajući bele rukavice, sada u svetloljubičastom maršalskom odelu, Tito je uporno mahao narodu, koji ga je, u mimohodu, zasipao cvećem.
U ešelonima su pioniri išli u različitom poretku: jedni su imitirali vojsku i koračali u stroju, drugi su se vozili na trotinetima, treći su nosili golubove koje su pustili kada su stigli naspram tribina; četvrti - u nebo dizali raznobojne balone i tribinu zasipali buketima cveća... Na velikom transparentu koji je s naporom nosila grupa dečaka pisalo je: "Hvala ti, druže Tito, za našu srećnu budućnost!" Odlazeći prema Trgu Republike, deca su, razdragana, u horu, klicala: "Mi smo Titovi - Tito je naš!"
Zatim su nastupali predstavnici radnih kolektiva. Parola o samoupravljanju bila je sada proširena: "Živelo naše radničko samoupravljanje!" i "Živeli radnički saveti - osnov naše socijalističke demokratije!"
Jedan ešelon nosio je transparent na kome je pisalo: "Pozdrav junačkoj braći Trsta i Julijske krajine, koja decenijama odoleva svim pokušajima odnarođivanja". Pred tribinom su povikali: "Druže maršale, tuđe nećemo - svoje ne damo!"
I ovaj prizor su zabeležili hroničari: "Pred tribinom se zaustavljaju jedan student i studentkinja; razvijaju crveno platno na kome je ispisano: "Evo nas, druže Tito! Spremni smo da izvršimo sve vaše zapovesti!" U grupi studenata jedan mladić se pope na ramena svojih drugova i kliknu: "Za narod - za Partiju - za Tita - ura, ura, ura!" Poziv na poklič svi prihvatiše: "Ura, ura, ura!"
U radosti i veselju, jednako kličući Titu i Partiji, Beograd ni posle ponoći nije utonuo u tišinu i san!"
(Nastaviće se)