Jahanje munje

ELEKTRIČNA stolica ili elektrokucija je metod pogubljivanja pri kome se kroz telo osuđenika propušta struja preko elektroda koje su pričvršćene na njegovo telo.
Osuđenik je pri ovom načinu bio vezan za stolicu, a teoretski je mogao da bude vezan za bilo šta metalno, za stub, krst ili recimo za krevet.
Međutim, prihvatimo kao gotovu činjenicu da se sve ipak odigravalo na stolici koja je dobila naziv električna stolica sa kasnije mnogo nadimaka: “cvrčeća sali” ili “stara svećica”.
Ova kazna primenjivana je u Sjedinjenim Američkim Državama, počevši od 1890. godine kad je kao prvi na nju stavljen Vilijam Kemler. Ne samo što je prvi put tamo primenjena, nego je električna stolica postala jedan od prepoznatljivih simbola Amerike. Posle 1890. godine čak 25 država je osuđenike na smrt pogubljivalo na taj način.
Kao i većina otkrića i inovacija i ovo je počelo slučajno.
Čovek po imenu Alfred Sautvik došao je na ideju za pogubljivanje kad je video jednu slučajnu smrt zbog toga što je čovek dodirnuo žicu sa strujom iz generatora.
Ali, čast da napravi prvu stolicu imao je jedan zaposleni kod Tomasa Alve Edisona, čiji je zadatak bio upravo da pomenutu ideju realizuje. On se zvao Harold Braun. Nekad se slava za ovo pripisuje Edisonu, ali to je greška. Edison je radio sa jednosmernom strujom, a Braun je koristio naizmeničnu struju koju je u eksploatacionom smislu držao Džordž Vestinghaus.
To je, mada sad izgleda smešno, bio razlog što ni Edison ni Vestinghaus nisu hteli da njihov sistem bude korišćen za izvršenje smrtne kazne, zbog komercijalnih razloga i straha korisnika, nego su hteli da to bude onaj drugi.
Da bi dokazao da je naizmenična struja opasnija i bolja za izvršenje smrtne kazne Edison i Braun su ubili strujom mnoge životinje, a među njima, da čovek ne poveruje, i jednog cirkuskog slona. Čak je u tom “ratu struja” izraz elektrokucija (eletrocution) dobio konkurenciju:
Edison je smislio izraz odnosno glagol “to njestinghouse” ili vestinghauzirati - pogubiti naizmeničnom strujom, da bi korisnike odvratio od “opasne” naizmenične struje.
Probe i eksperimenti obavljeni do 1889. godine potvrdili su efikasnost naizmenične struje, i ona je izabrana.
U osnovi čini se da preovlađuje stav da je ovaj metod pogubljenja surov i okrutan, jer ipak ne ubija odmah.
Zato, nije čudo, da je engleski premijer Vinston Čerčil još decembra 1942. godine napisao da bi želeo, u slučaju da Hitler bude uhvaćen, završi na električnoj stolici, kao otelotvorenje đavola.
SMRTNA kazna se sada na električnoj stolici retko izvodi, mada je protokol za njeno izvođenje u nekim državama promenjen u odnosu na prvobitan, u smislu da se osuđenik izloži samo jednom udaru od 2.450 volti u trajanju od 15 sekundi, pa ako se ne ustanovi prekid životnih funkcija da se tek onda ponovi u trajanju od 22 sekunde sa naponom od 1.000 volti. I, tako, dok se ne ustanovi smrt.
Smrt na električnoj stolici ili kako se govorilo u slengu, “jahanje munje”, kao humaniji i jednostavniji metod je zamenila smrtonosna injekcija.
Za izvršenje smrtne kazne koristila se i gasna komora u kojoj je osuđenike ubijao gas - cijanovodonik.
Prvi put kazna u gasnoj komori je izvršena 8. 2. 1924. godine u Nevadi (SAD) kad je pogubljen ubica Džon Gi.
Malo ljudi zna da se ideja o izvršenju smrtne kazne na ovaj način javila još u DžIDž veku u Americi.
Tako nešto 1888. godine, predložio je lekar Julijus Blejer, smatrajući taj način jeftinijim i humanijim. Međutim, neverovatno ali istinito, ova ideja je glatko bila odbijena i dugo je bila zaboravljena.
(Nastaviće se)