Kraljice na nebu

MEĐU poznatima kojima je odrubljena glava je Meri Stjuart, znana samo kao Meri, kraljica Škotske. U sukobu sa engleskom kraljicom Elizabetom I optužena je da je htela da je ubije, da pobuni katolički sever Engleske i da sebe smesti na engleski presto.
Branila se tako što je odbacila sve optužbe, a svojim duhovitim komentarima ostavila utisak hrabre i visprene osobe.
Ostalo je zabeleženo da je sudijama rekla i ovo:
“Gospodo, zapamtite, kraljevstvo istorije mnogo je veće od engleskog kraljevstva.”
A na optužbu da je počinila izdaju Engleske, rekla je da nikad nije bila engleska podanica, pa nije mogla ni da je izda.
Ništa joj nije pomoglo, na osnovu fabrikovanih dokaza osuđena je na smrt.
Dugo je čekala na pogubljenje koje se odigralo u zamku Foteringej, 8. februara, 1587. godine
Poslednje časove provela je u molitvama i pisanju pisama, a pred pogubljenje, skinula je sa sebe crni ogrtač ispod koga je bio liturgijski tamnocrveni ogrtač katoličke crkve. Bila je vrlo pribrana.
Prema svedočenjima i izveštajima sa pogubljenja, odsecanje njene glave izvedeno je vrlo loše.
Glava je odvojena od tela tek posle tri udarca sekirom. Dželat je bio neiskusan.
Smatra se da je to ipak namerno urađeno da bi žrtva duže patila, a žeđ posmatrača za krvlju bila zadovoljena.
Panj na kome je počivala njena glava prilikom pogubljenja je spaljen, kao i neke druge stvari i predmeti koje je ona dodirivala.
Sahranjena je tek posle godinu dana (pre toga je bila balsamovana i sklonjena u olovni sanduk na sigurno mesto da niko ne zna) u katedrali Peterboro, sledeće 1588. godine, a 1612. njen sin Džems VI od Škotske, naredio je da se njeni zemni ostaci prebace u Vestminstersku opatiju.
Ana Bolen, druga žena Henrija VIII, optužena za preljubu, za incestuoznu vezu sa svojim bratom Džordžom i izdaju, osuđena je na smrt i pogubljena 19. maja 1536. godine.
Pred pogubljenje oduzeta joj je titula kraljice, a njena ćerka je proglašena za nezakonito dete.
Na svojoj poslednjoj misi javno i svečano se zaklela na Bibliji da je nevina i lažno optužena. Zabeleženo je da je Ana svom zatvorskom čuvaru Vilijamu Kingstonu, koji joj je saopštio da je zbog nje specijalno došao francuski dželat, vrstan stručnjak za pogubljenja mačem, smejući se rekla da je čula da je dželat dobar, a i da ona ima tanak vrat.
U jutro, 19. maja, obukla je svečanu sivu haljinu, a kosu posebno pripremila za pogubljenje.
StratiŠte na Tauer Grinu bilo je pripremljeno, a mnogobrojni zvaničnici dvora došli su da vide njeno pogubljenje.
Imali su šta i da vide i da čuju.
Održala je kratak, dostojanstven govor, pozvala sve da veruju svome kralju i da mu budu lojalni, diplomatski izbegavajući da ga za bilo šta optuži, možda i zbog straha za svoje rođake i malu Elizabetu, onda je vezanih očiju klekla čekajući dželatov mač, ali još uvek govoreći prisutnima.
Pogubljena je usred priče, jednim veštim, brzim udarcem.
Svedoci su kasnije tvrdili da je glava koju je dželat pokazao posle pogubljenja što je bio običaj, htela još nešto da kaže
- oči su bile otvorene, kao i njena usta.
Sahranjena je kasnije u toku dana u kapeli svetog Petra.
Zabeleženo je da je Tomas Kramer povodom njene smrti rekao:
„Ona koja je bila kraljica na zemlji, postala je kraljica na nebu.“
(Nastaviće se)