Dželat u šoku

 
DVOSTRUKA pogubljenja bila su relativno retka, ali događala su se. Jedan od takvih primera je pogubljenje jakobinskih erlova, lordova Kilmanroka i Balmerina, pogubljenih 1746. zbog izdaje posle bitke kod Kalodina.
Ovaj događaj je ostao zapamćen po ponašanju dželata Džona Trifta koji nije imao dovoljno iskustva. On je do tada samo vešao osuđenike, a sad je sekirom pred očima javnosti trebalo da pogubi dve viđene osobe. U toj zaista stresnoj situaciji, on se onesvestio. Nekako su ga povratili čašom alkohola, a kad je na gubilište izašao lord Kilmanrok, Trift nije mogao da se uzdrži i briznuo je u plač. Opet je dobio čašu pića. Povrativši veru u sebe, jednim udarcem uspeo je da mu odseče glavu.
Sledeći je bio lord Balmerino, stariji čovek, koji je u poslednjim trenucima pokazao neverovatnu hrabrost, ležernost i tipični engleski humor. Njegovom pogubljenju prethodilo je zanimljivo veče.
Naime, lord Balmerino je večerao sa svojom ženom kad mu je u ćeliju ušao zatvorski čuvar da mu saopšti da će sutra biti pogubljen. Žena njegova briznula je u plač, a lord se, mrtav hladan, obratio prvo ženi i rekao joj: "Gospođo, smirite se i završite večeru", potom se okrenuo zatvorskom čuvaru: "A vi, mladiću, stidite se što me prekidate usred večere sa takvim idiotskim vestima!"
Sutradan je veseo i raspoložen, obučen u pobunjeničku uniformu, krenuo prema gubilištu, ispričao se usput sa prijateljima i pozdravio posmatrače pogubljenja. Potom je pogledao znatiželjno šta su mu napisali na kovčegu koji ga je spreman čekao, održao kratki govor, a onda se pojavio pred nesrećnim Džonom Triftom, koji još nije mogao da se smiri od prethodnog pogubljenja. Tresući se, Trift je zatražio oproštaj, a na to mu je Balmerino rekao: "Dragi prijatelju, to je vaš posao, čuo sam da ste u njemu izvanredni, vama zato moj oproštaj nije potreban!" Dželat dugo nije mogao da se smiri. Završio je posao sa tri udarca i nije opravdao komplimente koje je dobio od hrabrog lorda.
JEDAN od onih koji ni po čemu nije zaslužio da bude pogubljen, osim što je bio plemić po poreklu i što je bio uticajan u predrevolucionarnoj Francuskoj, bio je i Antoan Lavoazije, čuveni naučnik i hemičar.
Najveća krivica, izgleda, bilo je to što je bio ulagač i upravljač jedne privatne kompanije za skupljanje poreza.
Nisu pomogle ni intervencije uticajnih prijatelja koji su i sami zbog toga rizikovali svoj život. Građanske sudije bile su neumoljive. Suđen je, osuđen i pogubljen u jednom danu. Sve se to događalo 8. maja 1794. godine.
Dugo se spekulisalo da li odsečena glava može da misli, odnosno koliko dugo posle odsecanja može da reaguje.
Lavoazije se dogovorio sa pomoćnikom da broji koliko puta može da trepne. Navodno, izbrojano je oko 15-20 treptaja.
Povodom njegove smrti, čuveni matematičar Lagranž je izjavio:
"Bio je potreban jedan moment da se odseče ovakva glava, ali biće potreban jedan vek da Francuska stvori neku sličnu!"
Sledeće godine, francuska vlada je posmrtno vratila Lavoazijeu sve časti koje je imao, oslobodila ga krivice, a udovica je pored stvari koje su mu pripadale dobila i pismo sa kratkom beleškom: "Udovici Lavoazijea koji je bio lažno optužen."
Nekih stotinak godina posle njegove smrti, u Parizu mu je podignuta statua. Međutim, otkrilo se da je skulptor umesto njegove glave, postavio glavu ondašnjeg sekretara Akademije nauka. Preko toga se olako prešlo uz obrazloženje da sve glave sa perikom liče. Njegova glava nije zamenjena, ali je "utešno" to što je za vreme Drugog svetskog rata cela figura pretopljena i nikad više nije obnovljena.
KRAJ