Alija je izdajnik

NA OSNIVAČKOJ skupštini SDA 26. maja 1990. godine, u Sarajevu, vladala je “neopisivo euforična atmosfera”. U trajnom sećanju Ibrana Mustafića ostaće govor dr Brozovića iz Zagreba koji je rekao da je “interes hrvatskog naroda granica na Drini”. Za reč se tada javio i budući autor “Planiranog haosa”. Kazao je:
“Dolazim iz Srebrenice, opštine koju su Srbi, zbog njihovog navodnog iseljavanja pod pritiskom, već proglasiše bosansko-hercegovačkim Kosovom. Ja se, uz Božju pomoć, nadam da će SDA odbraniti i sačuvati to bosansko-hercegovačko Kosovo. Aplauz se prolomio.”
Osamnaest godina kasnije Mustafić, u “Planiranom haosu” piše: “Bože, tada toliko ushićenja, a da sam znao sa kakvim lupežima imam posla, logičnije bi bilo da sam doneo bombu i bacio je na taj skup! Ne da ne pomogoše u odbrani, nego naprotiv, svojim odnosom i direktnim učešće doprineše da Srebrenica bude grad genocida nad bošnjačkim narodom, a posle genocida potpisaše tapiju da je Srebrenica ’drevni srpski grad’. Seme im se zatrlo!”
IBRAN Mustafić igrao je jednu od ključnih uloga u osnivanju SDA u Srebrenici u kojoj još nema Nasera Orića (on će ovde stići nešto kasnije). Za predsednika Inicijativnog odbora izabran je Besim Ibišević, a za potpredsednika Ibran Mustafić. Ibišević kaže da su on i Mustafić bili “istih godina i istih ili sličnih ideološko-političkih shvatanja, rodom iz Potočara i Dobraka, dva ustaška legla, prema vokabularu srpskih nacionalista. Ibran je voleo govoriti velike reči i obećavati mnogo.”
Mustafić, međutim, smatra da je svojim govorom na osnivačkoj skupštini SDA u Srebrenici oduševio 10.000 prisutnih i “bespogovorno postao narodni miljenik”. Jedno mu je mnogo krivo - Alija nije hteo da dođe na njihovu osnivačku skupštinu i nikad se nije udostojio da poseti Srebrenicu.
Na skupu Alinijih pristalica u Pećima, Ibran Mustafić je svojim govorom naelektrisao atmosferu. Rekao je: “Juče je u Srebrenici bio šejtan Nijaz Duraković (predsednik SDP BiH). A takve šejtane mi trebamo na kolac nabiti, da se ne povampire.” I dodao: “Ako nam Srbija ne da pola elektrane na korišćenje, mi ćemo je srušiti!”
Evo još nekoliko podataka iz biografije Ibrana Mustafića, koje je on o sebi ostavio: izbegao je, kaže, četiri atentata koja su na njega pokušali da izvrše ljudi iz muslimanskih redova zbog toga što se nije slagao sa načinom na koji je vođen rat i politika u Srebrenici. U julu 1995. godine, zarobili su ga pripadnici Vojske Republike Srpske, u pritvoru je proveo do 1995, kada je razmenjen za srpskog pukovnika Aleksu Krsmanovića. Onda je stao na čelo organizacije “Majke Srebrenice i Podrinja”. Upamćena je njegova izjava na spomen-groblju u Potočarima. Ugrabivši mikrofon uzviknuo je: “Smrt genocidnoj tvorevini Republici Srpskoj!”
Na kraju Mustafić je napisao knjigu “Planirani haos” u kojoj je iz prve ruke opisao šta se događalo u Srebrenici i Podrinju od početka devedesetih do 1995, i kako su Bošnjaci stradali od svojih vođa i kabadahija. To je priča o carstvu kriminala, zla, nemaštine, boleštine, nemorala i razvrata malih bogova rata.
PRVU vest o raskolu u centrali SDA Ibrahim Mustafić primio sa suzama u očima. Kaže da je lično osećao da “nekome smeta”. Nezvan, učestvovao je na konvenciji SDA u Sarajevu, na kojoj su se podelili Alija Izetbegović, s jedne, i Adil Zulfikarpašić i Muhamed Filipović, s druge strane (koji su potom osnovali MBO), mada nikada nisu među sobom narušili prijateljstvo.
Tim povodom Mustafić o Aliji Izetbegoviću piše:
“Izetbegoviću nikada neću prećutati jedno umeće u kojem je bio neprikosnoven, a to je prevelika mudrost. Mada mnogi smatraju mudrost vrlinom, u većini slučajeva mudrost je veličina ljudske kvarnosti. Usudio bih se reći da je mudrost odlika munafika, jer iskreni ljudi ne mogu biti mudri. Iskrenost je temelj vere, a mudrost je temelj prevare.
Svaki čovek koji se misli da bavi politikom u kojoj mu je cilj da samo zadovolji svoj sopstveni ego, neka samo prouči Aliju. Alija je čudo od čoveka, da je pozitivno, ne bi se moglo platiti, ali, na našu žalost, to je negativno čudo koje ćemo plaćati u narednih sto godina, ako preživimo.
Tito je bio jedini diktator za kojim se plakalo, a Alija je bio jedini ‘demokrata’ - izdajnik, kome se verovalo.”
O ALIJI Izetbegović, Mustafić, inače, misli sve najgore:
“On je čovek koji je uništio državu nad kojom je položio zakletvu, sa svojim pajtašima opljačkao je većinu sredstava doniranih za odbranu domovine, razorio je moral kao najveću vrednost svoga naroda”.
Nemilosrdna borba za vlast među Muslimanima u Srebrenici dobija novu snagu raspisivanjem višestranačkih izbora u BiH, novembra 1990. Još uvek su Srbi i Muslimani bili zajedno na listama.
Ibrana Mustafića opominje prijatelj: “Ja vidim da si ti istinski vođa naroda, ali nemoj da ti to udari u glavu!” Biraju ga za republičkog poslanika i on se sreće sa Alijom u Skupštini Republike BiH i sa njim se odmah sukobljava. Aliju posprdno smatra “srbijanskim genijem”, koji omogućava da u BiH SANU i KOS sve drže pod kontrolom”. Optužuje ga da je radio pod beogradskim mentorstvom!
Da bi pokazao koliku je moć tada posedovao, Mustafić navodi pretnju koju je uputio Momčilu Mandiću, tadašnjem pomoćniku ministra za kriminal u Vladi BiH:
“Mandiću, rešenje koje ti pošalješ u Srebrenicu o imenovanju Srbina na mesto komandira policije, čim se vratim u Srebrenicu istog momenta će biti poderano i zapaljeno pred kolektivom stanice javne bezbednosti u Srebrenici. I da znaš, Mandiću, u Srebrenici sam ja vlast a ne ti! Sa takvim ponašanjem i eksponiranjem, kada pođeš u Srebrenicu, na Turbetu, mestu gde počinje teritorija opštine Srebrenica iz pravca Bratunca, moraš mene nazvati i pitati hoću li ti dozvoliti ulazak! U protivnom, neće ti niko garantovati bezbednost!”
Kako Muslimani nisu imali svog čoveka sposobnog da rukovodi policijom, posle tog događaja poslali su u Zagreb 40 momaka na obučavanje!
(Nastaviće se)