Hodža trampi puške

NA PITANjE gde je u leto 1991. godine bio Naser Orić, Mustafić odgovara: “Orić je bio konstantno uz mene, a ja sam već dva puta odlazio u MUP u Sarajevo, tražeći da on zasnuje radni odnos sa našim ministarstvom... Insistirao sam da se Naser prebaci u našu policiju. Jednom sam, nakon razgovora sa Hebibom, otišao do Hajrudina Hodžića, koji je bio jedan od načelnika sektora u MUP-u, i obavio razgovor na tu temu. Jednom je u MUP otišao i Hamed Efendić i vratio se sa zabrinjavajućom informacijom. Naime, Hamed se u MUP-u sreo sa Asimom Dautbašićem, načelnikom SDB-a i on mu je rekao da je za Naserom raspisana savezna poternica. U pitanju je bio kriminal.
“Hamed je, kaže Mustafić, zamolio Asima da poternica ostane u ladici i ne ugleda svetlo dana. Zaista, nisam nijednog trenutka sumnjao da to nije istina, jer je očito bilo da je Naser sve ređe išao u Beograd, a pitanje je da li je uopšte i išao. Kako je stalno bio pored mene, više puta mi je predlagao da bi on bio spreman da ode na Batajnicu u središte specijalne policije Srbije i da sa jednom našom grupom pokuša obiti magacine i ukrasti naoružanje. Posle nekoliko dana dobili smo informaciju da su Naser Orić i njegov kolega Fahrudin Alić prebačeni u naše ministarstvo. Raspored su dobili u SJB Ilidža i tu su na službi proveli nešto više od mesec dana. Ponovo sam otišao u naše ministarstvo, insistirajući da budu prebačeni u Srebrenicu. Tako je i bilo.”
Nije prošlo mnogo vremena a Hamed Salihović Sado saopštio je Mustafiću šokantnu vest: “Dobio sam depešu iz SJB Zvornik u kojoj piše da se na prostoru Sapne dogodila pljačka jedne kafane, iz koje su otuđeni poker aparati i automobil džip kabriolet, a da je u pljački direktno učestvovao Naser Orić.”
Mustafić kaže da se tih dana sve više bavio nabavkom oružja za Muslimane na području opštine Srebrenica. Uz njega je gotovo nerazdvojan Naser Orić. Kao neka vrste konkurencije pojavljuje se u Bratuncu Nurif Rizvanović, predsednik Muslimanskog nacionalnog veća. Naser se okreće i prema njemu, a Mustafić sve to tumači motivom unosnog posla sa oružjem.
“U tom periodu po celom terenu opštine Srebrenica i opštine Bratunac kruže priče o masovnoj dopremi naoružanja. Više se ne priča o komadima, nego o šleperima”, piše Mustafić.
A Srebrenica se te 1991. godine sve više punila ubojnim napravama. Mustafić kaže: “Jednu večer me je Roko odveo u svoju sobu i pokazao nekoliko pušaka ’pumparica’. Na pitanje odakle mu, rekao mi je da uglavnom dolaze iz Srebrenika, preko našeg glavnog imama Hasiba Kovača...” Ali, “za dva dana dojurio je Ahmo Tihić iz Skelana. Priča da je Naser Orić dolazio na Skelane, dovezavši sa sobom dve ’pumparice’. I umesto da ih ostavi kod Ismeta Hajdarevića, u kafani, greškom ih je ostavio u trgovini Ahme Tihića. Kaže da su puške bile namenjene za prodaju Srbima!”
Na pitanje kakvi su tada bili odnosi između njega i Orića, Mustafić kaže: “U tom periodu ja sam u Nasera zaista imao poverenja, jer me je, koliko respektovao, toliko i bojao. Bio mi je uvek pri ruci i svaki moj zadatak je besprekorno izvršavao. Ali je isto tako svaku priliku koristio da šmugne ustranu i odradi posao u sopstvenom interesu, ne gledajući da li je taj posao kriminalan i moralno opravdan... Iako policajac, u tom periodu Naser brzo oko sebe okuplja momke krajnje sumnjivog morala, tako da se u noćima kada je Naser na službi često događaju kriminalne radnje na prostoru grada, od krađe automobila, do provala, u koje je, očito i sam upleten. U tom periodu ukradena su dva “golfa” sa ozbiljnim indicijama da je i Orić znao za tu krađu.”
Prvi kongres SDA održan je 29. novembra 1991. u Sarajevu. Tim povodom Ibran Mustafić zapaža: “Ako se samo setim kako je na prvom kongresu SDA dočekan reis-ul-ulema hadži Jakub ef. Selimoski, a kako je završio, svakom treba biti jasno da je SDA bila mašina za mlevenje najboljeg muslimanskog mesa. Sarajevskoj ’halki’ su najbolji Muslimani bili samo za jednokratnu upotrebu. Posle ovog kongresa, SDA je mogla komotno promeniti ime u Stranku demagoške akcije.”
Sledi priča o pranju i premetanju hiljada milijardi dinara iz Sarajeva preko Srebrenice pa opet do Sarajeva. Mustafić ugovara takve poslove sa direktorima Fonda vodoprivrede u Sarajevu i nekih srebreničkih preduzeća uz tako neverovatne manipulacije da ih je teško povezati i razumeti! Ilustracije radi: “... Posle svega, Mujo mi je doneo 400 milijardi dinara u kešu i ja sam složio novac u akt tašnu.
Kako je ujedno bila zakazana sednica Skupštine Republike BiH, sutradan sam s novcem krenuo u Sarajevo. Kad sam stigao, nazvao sam Omera Behmena i rekao da nosim novac. ’Novac treba da predaš Edhemu Bičalčiću i Amili Omersoftić!’ rekao mi je Behmen. Tako je i bilo.”
Novac je te 1991. najviše korišćen za nabavku oružja, naročito iz Foče.
Kuća Ibrana Mustafića postala je skladište oružja. On o tome kaže: “U Gornjim Potočarima smo kamion parkirali neposredno pored prozora moje kuće i počeli sa istovarom naoružanja. U ovoj pošiljci je bilo 30 automata kalibra 7,62 i 9 mm, 14 pušaka M48, jedan puškomitraljez engleske proizvodnje sa 500 komada metaka, 12 protivtenkovskih mina, oko 30 kg trotila TNT i 30 kg dinamita. Puškomitraljezi sa municijom su koštali 4.000 DM.”
Mustafić zatim piše: “Iako je kompletno naoružanje opštinskog štaba TO još 1989. godine otela JNA, u Fabrici akumulatora je ostalo oko 4.600 cevi samo pešadijskog naoružanja i jedan protivavionski top PAT...
Više puta me je Naser Orić upozoravao da bi trebalo uraditi nešto oko ovog PAT-a. Jednu večer otišli smo do Fabrike akumulatora kada su na obe ulazne kapije Muslimani bili dežurni portiri. Njima sam rekao da večeras treba biti izvezen PAT iz fabrike i da je njihov osnovni zadatak da ništa o tome ne znaju...
“Naser i Mirsad, kaže Mustafić odmah su otišli do fabrike i odšlepali PAT u Gornje Potočare. Te noći padao je prvi sneg, tako da je kamion ostavio iza sebe tragove koji su vodili do Naserove kuće. PAT su ostavili u Naserovu garažu i posao je bio završen. Posle izuzimanja ovog PAT-a krenula je nesnošljiva kampanja u srbijanskim sredstvima informisanja, u stilu: ’Masovno naoružavanje Muslimana’, ’Srbi nikad ugroženiji’ itd.”
(Nastaviće se)