Alija grobar naroda

 IBRAN Mustafić kaže da ga je Naser Orić jednom poslao na položaj koji se nalazio na Čaušu. Tada je čitao "četničke letke" bacane iz aviona u kojima je pisalo: "Vi ste izdati od svojih! Ovo nije vaša planirana teritorija! Na ovim prostorima nemate šta da tražite. Imate rok tri dana da prođete do slobodnih teritorija bez ikakvih problema..."
Mustafić piše da je u to vreme sa prostora Konjević Polja i Cerske u pravcu Tuzle otišlo nekoliko hiljada ljudi. Dosta ih je krenulo i iz Potočara. Tim povodom, on optužuje Aliju Izetbegovića da je bio u dosluhu sa autorima napred navedenih "četničkih poruka", da je bio za podelu BiH i njeno uništenje.
"Nakon svega, piše Mustafić, samo mentalnom slepcu može biti nejasna uloga Alije Izetbegovića, čoveka koji je doveden da završi posao sa BiH i ostane zabeležen kao njen poslednji predsednik, koji se od predsednika pretvorio u običnog trgovca bošnjačkim glavama i donatora bosanskohercegovačke grude."
Mustafić zatim kaže:
"Agresija i rat, kao vešto planirani haos, dodatno su Aliji poslužili da po celom svetu prosi na patnji državotvornog bošnjačkog naroda, kojeg treba svesti na neku versku skupinu, a svom princu, princezama i njegovim ženskim i muškim snahama konačno u vene ubrizga plavu krv. Alija Izetbegović, kao najveći grobar u povesti bošnjačkog naroda i njegove domovine, ujedno se pretvorio u najvećeg izdajničkog Al Kaponea, čiji lik i delo, nakon što se upokojio, sija najsjajnijim sjajem. Opstanak bošnjačkog naroda je jedino moguć ako se njegov sjaj pretvori u tamu."
Strahovladu lokalne vojne hunte, Mustafić ovako opisuje:
"U Srebrenici samovolja, iživljavanje, maltretiranja. Vojna hunta je i vlast i policija i tužitelj i sud i izvršitelj... Tako sam načuo da je Zulfo Tursunović (kriminalac koji je postao sudija prekog suda - prim. Lj. B.) premlatio Hasana Bećirovića na polumrtvo ime. Jedne prilike sam se zadesio ispred Doma kulture u Srebrenici, kada se jedan FAP naglo zaustavio, a iz njega izletio Zulfo Tursunović. Dograbio je jednu ženu i munjevito je pretukao da nije znala gde se nalazi..."
Posle mnogobrojnih apela iz Srebrenice da se narodu pomogne da ne pomru od gladi, avioni NATO počinju da isporučuju hranu vazdušnim putem, piše Mustafić. Najpre iznad Cerske, a potom iznad Srebrenice spuštaju se padobrani sa hranom. Muslimanski vojnici napuštaju borbene linije i idu u potragu za paketima. Vojna policija je od raje otimala pakete i naređivala da ih predaju Štabu. Muslimani pokušavaju da napuste Srebrenicu i okolna sela, prema Tuzli, ali ih njihovo vođstvo drži kao taoce".
Mustafić o tome piše:
"Stekao sam dojam da bi četnici bili u stanju malo i zažmiriti i puštati narod da polagano curi iz Srebrenice, ali dojučerašnji heroji i bukadžije su znali da bi to bio njihov poraz, tako da je u tom momentu najbolje bilo ljude držati kao taoce... Kompletna Cerska se pokrenula prema Konjević Polju. Od neposrednih svedoka sam čuo da su neke kuće u Cerskoj počele da gore i pre prodora četnika iz tih sela, a kao potencijalni palioci su se spominjali upravo oni koji su iz Srebrenice došli kao pojačanje..."
Srbi su tada krenuli da povrate svoja sela i ognjišta, a Muslimani su pred njima bežali u Konjević Polje, pa u Srebrenicu. Stiže general Morion. Mustafić kaže da su se četnici sve više primicali nebranjenoj Srebrenici, a Muslimani ginuli po okolnim selima, u haosu i neorganizovani. Evo njegovog opisa tih događaja:
"Kad sam otišao do Srebrenice, video sam kako su ubijenog oficira JNA natovarili na neki špediter i vozali po gradu, ne bi li dodatno dali neki moral vojsci, ali katastrofi i porazu nije bilo spasa. Četnici su navalili preko Pribićevca i Kvarca na grad Srebrenicu. Prpa je uhvatila 'heroje' i paradere i već je grupa sa Gazdom (Naser Orić) na čelu spakovala svoje osnovne stvari i novac, te uveliko pravila plan za bežanje prema Tuzli."
"U Srebrenici je nastao opšti haos, kaže Mustafić. Grad pun ljudi, a granate tuku sa svih strana. Nakon svega, u Srebrenicu ulazi general Morion, a ljudi svojim telima blokiraju njegov odlazak. I Fatimu Husejnović su aktivirali da, kao predvodnik, izvodi pionire na ulicu. Tako naše nezajažljive komandante i heroje, na kraju, moraju da brane tela iznemogle dece. Dok se narod smrzava na goloj ravni, Naserovi poslušnici u uzurpiranim stanovima borave kao najnovija srebrenička aristokratija".
"Počela je kamionima da stiže humanitarna pomoć, a u povratku ti kamioni su izvlačili narod. 'Hunta' je, piše Mustafić, odlučila da izlaze samo žene i deca. Ipak, da bi se poslali žena i deca, najsigurniji je način bio platiti. Naravno, zna se kome, s obzirom da je na prilazu kamionima 'hunta' napravila pravu cenzuru. Ko je htio da se na silu domogne kamiona, znao je primiti i batine, a navodno je jednu ženu Zulfo Tursunović bacio sa kamiona, tako da je žena umrla".
OpisujuĆi dolazak kanadskog bataljona u Srebrenicu, Mustafić kaže:
"Doneta je Rezolucija UN kojom se Srebrenica proglašava zaštićenom zonom. Nikom nije jasno šta je to. Na sarajevskom aerodromu generali Ratko Mladić i Sefer Halilović potpisuju Sporazum o demilitarizaciji. Za to vreme vlast i 'hunta' napale su srebreničku robnu kuću i magacine. Narod je svakog dana brojao koliko će proći njihovih duplih kamiona... Uvek je ulazilo između trinaest i osmanaest kamiona, koji su dovlačili u proseku po petanest tona koječega... Nakon tolikog priliva humanitarne pomoći, šverc i crno tržište, koje nikad nije ni prestajalo, samo su se ukrupnjavali. Srebrenička mafija se, pored biznisa sa humanitarnom pomoći, bacila na zabave, terevenke, ražnjeve, uz piće i muziku. A narod gladuje!"
"U Srebrenici, piše Mustafić, poseban status su imali 'naserovci', koji su u grad stizali sa svih strana. Stanove su pokupili i neki iz mesne zajednice Potočari, uglavnom seoske bitange, koje su se privile uz Nasera, a koje su do rata bile skoro pa beskućnici. Naserovi bojovnici, koji su bili zaštitni znak robne kuće u Srebrenici, postali su gradska elita..."


POSLEDNjA CIGARA
" PONOVO je, piše Mustafić, jednog dana odjeknula gadna vest u Srebrenici. Emir Halilović je upao u Zekin stan i ubio njega i njegovu nepokretnu majku. Zeko je bio Srbin, koji je posle ulaska naših snaga u Srebrenicu ostao u njoj i sa nama preživeo sve strahote. Sa svakim je delio poslednju cigaru. Halilović ih je ubio tako što im je kundakom od pištolja izmasakrirao glave."
(Nastaviće se)