Loz kod kneza

ANEGDOTA o Piroćancu koji je godinama molio Boga da dobije na lotou, dok se na kraju nebo nije otvorilo a Bog zaurlao: - Pa, kupi, bre, već jednom loz!, teško da se danas odnosi na bilo koga. Igre na sreću toliko su popularne da, bezmalo, nema čoveka koji se u njima nije okušao. I dobici su uglavnom veliki, ponekad predstavljaju pravo bogatstvo. Ali, nije oduvek bilo tako.
Organizovane igre na sreću imaju svoju daleku i burnu istoriju. Posebno u Srbiji, gde su, ozakonjene u isto vreme kad i prva moderna država, a njihova uspešnost i pošteno organizovanje, sudeći po dokumentima prikupljenim u Institutu za savremenu istoriju, zavisili su isključivo od vladara.
Dakle, rulet sreće na našim se prostorima zavrteo prvi put u doba kneza Miloša Obrenovića, početkom 19. veka, i to, još pre nego što se Srbija do kraja oslobodila vekovima dugog terora Turaka. Tragovi o tome potiču iz tadašnjih "Srpskih novina", koje su pisale i o dobicima i o prevarama tokom prvih koraka organizovanog prizivanja sreće.
Miloš, koji je, sudeći po primedbama iz dela Vuka Karadžića, želeo da kontroliše i profitira od svake rabote, opredelio se da dozvoli Srbima da se sa srećom kockaju, čim je primetio da neko po njegovoj zemlji prodaje srećke iz inostranstva, uzima novac, a igračima ne daje nikakvu garanciju. Milošu je, sudeći po dopisima iz onog doba, ipak najviše smetalo što mu novac otimaju stranci, pa je dozvolio da se lutrija organizuje i kod nas.
TE 1833. godine, knez je dao pismenu dozvolu izvesnom doktoru Mesareviću da "može svoju kuću i majur u Beogradu, u Paliluli, dati na lutriju". Dr Mesarević je izvlačenje odlagao više od dva meseca, jer nikako nije mogao da proda svih 1.500 lozova. To svakako nije bilo čudno jer se sve dešava u doba kad je većina Srba bila izuzetno siromašna, jedva da je dva procenta ukupnog stanovništva bilo pismeno, a u Beogradu, u to vreme najvećoj srpskoj varoši sa 17.000 žitelja, izlazile su samo jedne novine, i to u tiražu od tek 2.000 primeraka.
Narod je bilo teško obavestiti da mogu iskušati svoju sudbinu. Ali, knez Miloš nije mario za propagandne probleme, pa je na molbu za odlaganje izvlačenja izdao nalog "sudu nahije Beogradske" da: "Dan vučenja lutrije dr Mesarevića produžuje se do 6. avgusta, tako da taj dan, bez odlaganja, pod nadziranjem policijske vlasti i 2 člana trgovačkog reda, vučenje javno u Beogradu preduzeti mora, bez razlike bile do onda sve No (oznaka za srećke u Miloševo vreme), rasprodate ili ne". Dalje u svom ukazu Miloš je do detalja naredio kako će se 1.500 papirića s upisanim brojevima, ubaciti u jedan sud, i kako će se u drugi sud ubaciti 1.499 praznih, i samo jedna cedulja na kojoj piše: "dobija kuću". Naložio je i da se papirići mešaju čitav minut, a izvlačenje će trajati dok neko ne dobije kuću dr Mesarevića. "Ako jedna od neprodatih No majur dobije, to ostaje majur Mesarevićev."
ISTORIČARI nisu našli podatak kako se završio Mesarevićev pioniriski potez, ali se pretpostavlja da je kuću sačuvao jer, 5. decembra, Miloš je izdao dopis "Visokoslavnom sudu Narodno-Srbskom i za ustanovljenje prve srpske lutrije pod upravom svog sekretara Stevana Radičevića. U tom dopisu poslatom iz Kragujevca, knez svojim potpisom naređuje da sud mora motriti na organizatore, da "ne daju da se sovokupitelj na nji tuži". Četiri godine kasnije, nažalost, prva srpska lutrija, koja je za cilj imala da prodajom srećki potpomogne privredu u zemlji, ugašena je. Zbog raznih špekulacija, Miloš je saopštio da "zabranjuje svako dalje izigravanje lutrije", a 29. maja 1837. godine, izdao je i "Ukaz našemu upravitelnomu Sovjetu", u kome između ostalog piše i: "Nećemo ni ime lutrije da se čuje u otečestvu našem".

KONj, SABLJA I SAT
U ČETIRI godine prve srpske lutrije, izvlačenje dobitaka bilo je svake druge nedelje, izveštaji su objavljivani u "Novinama srbskim", a političari su morali da traže dozvolu od Državnog saveta "kako bi lutriju igrali". Nagrade su bile robne i za ono vreme vredne: 3. februar 1934. godine vučena je u Beogradu lutrija u kojoj su dobici bili: kola i konj, srebrom okovana sablja i zlatni sat. Samo dva meseca kasnije, objavljeno je da se lutrija slabo prodaje, izvlačenje se odlaže, a organizator svakome "ko kupi šest, sedmu numeru na dar daje".
(Nastaviće se)