Policija blokira fakultete

U TOKU popodneva, 3. juna, milicija blokira prolaze ka Filizofskom fakultetu. Isto se događa i oko drugih fakulteta.
Na mitingu u Studentskom gradu oštro je osuđena brutalnost milicije i energično zahtevano da se pronađu odgovorni funkcioneri i podvrgnu odgovarajućim sankcijama. Savet univerziteta, na sednici koja je počela posle 17 časova, pošto se upoznao sa studentskim zahtevima i solidarisao sa studentima, odlučio je da Univerzitet stupi u sedmodnevni štrajk.
Univerzitetski odbor 3. juna uveče donosi, pored ostalog, i ove odluke: 1. da se na svim fakultetima, akademijama i višim školama organizuju zborovi na kojima će se raspravljati o zahtevima demonstranata, o stanju na Univerzitetu i u društvu, 2. da se izdaju vanredni brojevi Studenta i da se pokrene izdavanje biltena koji će tačno i efikasno obaveštavati studentsku i širu javnost o događajima na Univerzitetu; ova potreba je utoliko veća, jer, kako se ističe, ostala sredstva informisanja rđavo obavljuju ovaj značajan društveni posao.
Dopiru i vesti o prvim reagovanjima na demonstracije u Beogradu. Studentima stižu pisma i telegrami u ime radnika. Sve češće su negativne ocene studentskih akcija. Stiže i vest da su ih "osudili" i rukovodioci SK i SS Niškog univerziteta, dok niški studenti demonstriraju protiv takve osude i solidarišu se sa svojim beogradskim kolegama. Sutradan je u Borbi objavljena vest: "Niški studenti su protiv ovakve izjave, jer smatraju da je rukovodstvo govorilo u njihovo ime, ne pitajući studente. Zbog toga su i izašli na ulice (oko stotinu studenata) sa parolama: 'Mi smo prevareni', 'Puna podrška beogradskim studentima', 'To je birokratija', a najčešće je izvikivana parola 'Tražimo naša prava'".
Iste večeri, televizija emituje izlaganje Veljka Vlahovića o događajima u Novom Beogradu. On kaže da povod nije bitan, jer "duboko i opravdano nezadovoljstvo studenata" proizlazi iz krize zastarele koncepcije evropskih univerziteta. On ističe da su "naši studenti za socijalizam" i da, ako im se u tom pogledu ne veruje, onda "nema poverenja u budućnost", i smatra da "ovaj događaj treba tumačiti velikim delom kao zahtev, makar i spontani, za jači razvoj samoupravljanja". On odbacuje tuču i nasilje "ma sa koje strane dolazilo", te izražava "najveće ogorčenje i žaljenje zbog toga što se desilo" i zahteva "hitnu istragu".
Na Filozofskom fakultetu, sve do duboko u noć, vlada izuzetna živost. Na improvizovanoj bini, pod lipama, smenjuju se govornici. O svemu se raspravlja. I sa balkona, prema Studentskom trgu, studenti i profesori govore okupljenim građanima. Saobraćaj je obustavljen. Ljudi stoje i na krovovima autobusa. Proglas i Rezolucija nalaze se u sve većem broju ruku... Mnogi ostaju na fakultetu i preko noći. To je noć odluke. Hoće li tu, bez većih potresa, dočekati jutro?
Tako je, pošto je fizičkim nasiljem sprečen trostruki pokušaj mirnih demonstracija, počeo štrajk. Pod snažnim fizičkim i ideološkim pritiskom, studenti su ukazali na krupne povode svog protesta, na bitne društvene probleme: društvenu nejednakost, nezaposlenost i sputavanje demokratije i samoupravljanja. U tom okviru postavili su i svoje "staleške" probleme.
VeĆ na samom početku štrajka postaje sve izvesnije koliko je sukob složen i dubok. Nasilje je manje brutalno, ali i dalje je snažno. Blokada fakulteta traje i dalje. Studentima je zabranjen izlazak na ulice, a njihovim idejama i stavovima pristup javnosti. Republički sekretar za unutrašnje poslove S. Zečević izdao je sledeću Naredbu (Večernje novosti, 4. juni) "o zabrani održavanja svih manifestacija, mitinga i demonstracija i povorki na ulicama, trgovima i drugim javnim mestima u Beogradu. 1. U studentske demonstracije koje su održane u Beogradu 2. i 3. juna 1968. umešali su se izvesni neodgovorni elementi, tako da je 38 lica povređeno i pričinjena materijalna šteta na ličnoj i društvenoj imovini u vrednosti preko 1,5 miliona dinara. U noći izmeđi 3. i 4. juna ti isti neodgovorni elementi podmetnuli su eksploziv u poslovnicu 'Putnika' u Ulici Dragoslava Jovanovića. Ovim postupcima dovedeni su u pitanje javni red i mir, bezbednost građana, kao i društvena i lična imovina. 2. U cilju zaštite javnog reda, mira i bezbednosti, zabranjuje se održavanje svih manifestacija, mitinga, demonstracija i povorki na ulicama, trgovima i drugim javnim mestima u Beogradu. 3. Ova Naredba stupa na snagu odmah, a o njenom izvršenju staraće se Gradski sekretarijat za unutrašnje poslove Beograda". Pored razlike u proceni visine štete pada u oči još jedna okolnost - navodna eksplozija mine u prostorijama "Putnika". Nju je još pomenuo i B. Pešić, predsednik Skupštine grada. Tačnost ovih izjava nikada nije bila javno dokazana, pa i da jeste, kakve bi to veze moralo imati sa studentima?
Tokom štrajka, povodi za protest postaju jasniji i neposrednije izraženi.
Četvrtog juna započeli su zborovi na gotovo svim fakultetima, akademijama, visokim i višim školama Beogradskog univerziteta, uz učešće više od deset hiljada studenata i nastavnika.
Glavna tema zborova su događaji iz prethodnog dana. Izražena je solidarnost sa učesnicima jučerašnjih demonstracija. Razmatrani su i podržani Proglas i Rezolucija.
Nasilje nad studentima prestaje da bude glavna tema. Kao glavni cilj postavljeno je probijanje izolacije; zahteva se povlačenje milicije i zabrane demonstracija; studenti nastoje da stupe u kontakt s radnicima i građanima.
Sa zbora na Poljoprivrednom fakultetu upućen je zahtev da se "bez odlaganja, a najkasnije do 5. juna u 9 časova, povuče naredba o zabrani sastajanja na javnim mestima i slobodi manifestacija. Ovo se zahteva ne samo na osnovu načela Ustava, nego i zbog činjenice da se ovakva prava i dostojanstvo čoveka krše u jubilarnoj godini Deklaracije o pravima čoveka".
Zborovi upućuju delegacije na druge fakultete, pa i univerzitete. Šalju pisma, telegrame, obaveštenja i apele na mnoge adrese.
Težnje studenata naročito su usmerene ka jednom delu društva - radnicima - od kojih se očekuje podrška pošto studentski zahtevi idu najviše njima u prilog. U radničkoj klasi tražen je i očekivan presudan činilac započete borbe. Zborovi šalju delegacije u fabrike. Očekuju da će tačnim obaveštavanjem radnika o prirodi studentskih akcija steći njihovo poverenje i podstaći ih na samostalno i slobodno opredeljenje.
Zbor na Pravnom fakultetu upućuje, na primer, delegaciju u "Industriju motora" u Rakovici. Tamo su odbijeni već na kapiji. Ponegde uspevaju. Studente Mašinskog i Pravnog fakulteta pozvala je organizacija SK preduzeća "Komgrap" u Kijevu. Studenti Saobraćajnog fakulteta posetili su Auto-kuću "Zastava". U razgovoru s predstavnicima preduzeća uspostavljeno je, kako su docnije tvrdili članovi delegacije studenata, uzajamno poverenje. Jedina "ograda" tiče se "metoda" studentskih akcija. I ona nestaje, tvrde delegati, u neformalnim kontaktima s radnicima.

NASILJE REŽIMA
NASILJE je glavna tema skupova i razgovora. Ono je, za mnoge, iznenadno i ružno otkrovenje. "Ta sila, nadmena i barbarska", piše Alija Hodžić, student sociologije, "pokušala je da uništi um, da ospori svaku mogućnost umnog zasnivanja odnosa među ljudima". Štampa, takođe, piše o nasilju, ali o studentskom - o rušenju i upropašćavanju društvene imovine, čak o "višečasovnom orgijanju" (Ekspres politika). Večernje novosti prenose izjavu načelnika SUP Beograd o ranjavanju radnika D. Savića, koji je bio među demonstrantima. Prema njemu, "hitac kojim je pogođen D. Savić došao je od strane gde su bili studenti".

Feljton je napravljen prema knjizi Nebojše Popova “Društveni sukobi izazov sociologiji - beogradski jun 1968”, koja je prvi put objavljena 1983, ali je odmah bila zabranjena. U ovoj knjizi, koja je rezultat desetogodišnjeg rada, autor daje genezu studentskog bunta u Titovoj Jugoslaviji, detaljno opisujući zbivanja na Beogradskom univerzitetu. Koristeći veliki broj dokumenata, Popov daje odgovore na pitanja kako je nastao studentski pokret, šta je u sebi nosio, za šta se zalagao i kako se završio. Knjigu je ovih dana, štampao “Službeni glasnik” i može se naručiti na tel. 011/36 444 52 ili na e-mail: kontakt@slglasnik.com.