Strah od radničkog bunta

PRERASTANjE demonstracija u štrajk stavilo je studente pred složen zadatak da, uprkos tome što su spoljnim pritiskom izolovani od javnosti i prostorno izdeljeni, sinhronizuju svoje akcije. Ipak, to im donekle polazi za rukom. Na osnovu rasprava na prvim zasedanjima zborova, formulisani su zajednički zaključci štrajkača.
1. Da se upute zahtevi odgovarajućim skupštinama za smenjivanje saveznog, republičkog i gradskog sekretara za unutrašnje poslove;
2. Da se pozovu na partijsku odgovornost urednici štampe, radija, televizije i Tanjuga, jer su podlo i nepošteno obaveštavali javnost o studentskim zahtevima;
3. Da se hitno izvrši deblokiranje fakulteta;
4. Da se puste na slobodu svi uhapšeni studenti i da se oslobode kasnije istrage i sudske odgovornosti;
5. Da se ukine odluka o zabrani demonstracija na javnim mestima, a ukoliko se bude osetila potreba za demonstracijama, studenti će tražiti dozvolu od odgovarajućih organa vlasti;
6. Da studenti ostanu na fakultetima i da ne izlaze na ulicu, da bi izbegli bilo kakve provokacije;
7. Sutra će biti naknadno objavljen akcioni politički program na osnovu kojeg će se ubuduće dejstvovati. Uputiće se zahtev svim odgovarajućim političkim telima da pozitivno odgovore na ove studentske zahteve. Univerzitetski odbor SSJ BU će obavestiti sve fakultete o odgovorima na postavljene zahteve.
(U Beogradu, 4. VI 1968. u 15 časova. Plenum Univerzitetskog odbora SS BU i predstavnici akcionih odbora fakulteta.)
TRI stvari u ovom dokumentu posebno su značajne. Pre svega, u njemu su formulisani neposredni zahtevi štrajkača (tačke 1 - 5). Zatim, najavljeno je donošenje političkog programa studentskog pokreta (tačka 7). Najzad, ovaj dokument potpisali su - zajedno - novo i staro studentsko rukovodstvo. Neposredni zahtevi štrajkača tiču se sasvim određenih i neposrednih stvari - pokretanja postupka za utvrđivanje odgovornosti nekolicine upravnih i političkih funkcionera za njihovo praktično držanje prema studentskim demonstracijama. Reč je o osobenom političkom pritisku studentskog mnenja na postojeće državne i samoupravne organe u čijoj je nadležnosti donošenje odluka o odgovornosti pomenutih funkcionera.
Takav pritisak je, prema ustavnim načelima i drugim normama, dopušten, ali nije uobičajen. Isto tako, i demonstracije su, u načelu, dopuštene, ali takođe nisu uobičajene. Legitimnost i legalnost ovih zahteva podstakli su, verovatno, mnoge studente da poveruju kako će oni biti ispunjeni bez naročito krupnih društvenih potresa. Možda nisu ni pomislili, barem u prvom trenutku, da je posredi dalekosežan presedan, da neki upravni ili politički funkcioner bude opozvan ili smenjen na inicijativu koja bi došla izvan date hijerarhije (tačnije: mimo zahteva njenog vrha). No, zahtevi su postavljeni i videćemo šta će se s njima dalje dogoditi.
NAJAVA političkog programa studentskog pokreta proizlazi, po svemu sudeći, iz dosta snažne potrebe studenata da objasne, sebi i drugima, povode i ciljeve svojih akcija. Već na početku junskog sukoba oblikuje se mnjenje o izuzetnom značaju tekućih zbivanja. Takvo mnenje ispoljeno je u citiranom Biltenu br. 3, gde se pominje "studentski politički pokret". O tome je nešto određenije rečeno već u prvom vanrednom izdanju lista Student.
"Na Beogradskom univerzitetu", istaknuto je uvodnikom Đorđija Vukovića, urednika Studenta, "oživeo je napredni studentski pokret. Prva proba tog pokreta bile su spontane demonstracije u nedelju uveče, u ponedeljak ceo dan i noć u Studentskom gradu i na Filozofskom fakultetu. Neposredno posle vesti o događajima u Studentskom gradu, na mnogim fakultetima održani su mitinzi na kojima su se studenti i profesori solidarisali sa zahtevima istaknutim na demonstracijama. U toku današnjeg dana nastavljeno je sa zborovima na svim fakultetima.
Oduševljenje i smelost studenata stalno rastu. Bezrezervna podrška koju nam pružaju profesori daje nam polet, pomaže nam da celom pokretu damo jednu ozbiljnost, a pomoći će nam da što pre imamo uvid u istorijsku dubinu. Polazeći od nekih temeljnih načela naše revolucije, koje se sada zatamnjuju ili, pak, relativiziraju, ovaj će pokret nastojati da izvrši jednu korenitu analizu naših društveno-političkih prilika".
Put ka uvidu u "istorijsku dubinu", kako je ovde uočena preka potreba studenata, pošao bi od "nekih temeljnih načela naše revolucije" i vodio bi dalje preko kritike aktuelnih prilika. Kuda, to još nije sasvim precizno određeno, kao što nisu tačno utvrđena ni polazna načela, a korenita analiza je tek najavljena.
KRITIČKA i revolucionarna nastrojenost podsticana je, između ostalog, prizivanjem sećanja na predratni revolucionarni pokret studenata Beogradskog univerziteta. O tome je govorio, na primer, narodni heroj Milinko Đurović na zboru studenata Pravnog fakulteta, istakavši da su upravo započete akcije, po njegovom mišljenju, na najboljem tragu predratnog revolucionarnog pokreta. Težnja za sticanjem razvijene istorijske svesti sasvim je razumljiva kada se ima na umu da su sadašnji studenti rođeni za vreme i posle rata i da tek u ovim akcijama stiču, u širim razmerama neposredno političko iskustvo. Tekuća zbivanja dovoljno su burna i puna iskušenja, da će nesumnjivo ubrzati duhovno i praktično sazrevanje čitavih generacija.
Napokon, to što su ovaj dokument potpisali, zajedno, novo i staro rukovodstvo, akcioni odbori i Univerzitetski odbor, otvara, takođe, neka bitna pitanja, kako o uslovima koji su ovom činu prethodili tako i o posledicama svojevrsnog "dvovlašća" u studentskom pokretu. Ono će nastupiti vrlo brzo, već u nastavku štrajka, pogotovo u toku raspravljanja o njegovom okončanju. Pokazaće se i kasnije, posle štrajka. Za sada dovoljno je samo skrenuti pažnju na postojanje izvesnog paralelizma između demokratski izabranih i zatečenih studentskih rukovodstava. Isti problem, mada u znatno manjoj meri, pojaviće se i unutar organizacije Saveza komunista na Univerzitetu.
Celovito objašnjenje tekućih zbivanja mogućno je, da podsetimo, tek na osnovu temeljitog proučavanja što je prethodilo i sledilo junskom sukobu. Ovaj deo razmatranja ograničen je, pak, na analizu njegovog toka, onoliko koliko to dopušta raspoloživa građa.

ZID BIROKRATIJE
SVETOZAR Stojanović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, smatra da je studentski pokret juna 1968, bio opredeljen za kontinuitet socijalne revolucije, i da se "spontan i demokratsko-komunistički po svom karakteru", suprotstavio i etatističkim snagama, pod čijim uticajem "sve proklamovane reforme završavaju kao reorganizacije", i sitno buržoaskim snagama koje fetišizuju tržišnu stihiju. U junu se pred studentskim snagama, pokretom, ističe Stojanović, isprečio zid solidarnosti državnog aparata, državne i partijske birokratije. Oni su, zbog toga što ovoga puta imaju protiv sebe masovne demonstracije a ne izolovane radničke štrajkove, "strepeli od mogućnosti da studentski pokret postane detonator za eventualni radnički pokret", te su svim silama nastojali da studentski pokret svedu na "politički i kulturni hepening unutar zidova univerziteta".

LARMA I DOSADA
O "studentskim nemirima u svetu Krleža je u svoj dnevnik, između ostalog, zapisao i ovo: "Viču dječaci u Berlinu, viču u Parizu, viču po svim talijanskim gradovima, pale automobile, dižu barikade, provaljuju na univerzitete, lupaju kamenjem stakla na školskim prozorima, ovi Markuzeom nadahnuti 'nosioci buntovne misli', ova 'nada budućih pokoljenja' spremna na svoju veliku istorijsku ulogu beskompromisne negacije politike, intelektualne i moralne stvarnosti. I 1956. oko 'Petefi-Kluba' vikali su dječaci po peštanskim ulicama, a danas larmaju oko Dubčeka u Pragu, kao bitnici u Londonu, ili SDS u Bonu, Frankfurtu ili Berlinu... Jedan od zlih duhova ove galame je između ostalih mnogih drugih napasti i Dosada. Dosađuju se od preobilja djeca, ne vjerujući više ni u što što bi moglo da oduševi novim inspiracijama... Beograd oblijepljen hura-hura plakatima za Kon-Bendita, za Žan - Pol Sartra, za Markuzea, za Rudija Dučkea, za Če Gevaru i za Maoa. Vidi što govori Radio-Tirana..."

Feljton je napravljen prema knjizi Nebojše Popova “Društveni sukobi izazov sociologiji - beogradski jun 1968”, koja je prvi put objavljena 1983, ali je odmah bila zabranjena. U ovoj knjizi, koja je rezultat desetogodišnjeg rada, autor daje genezu studentskog bunta u Titovoj Jugoslaviji, detaljno opisujući zbivanja na Beogradskom univerzitetu. Koristeći veliki broj dokumenata, Popov daje odgovore na pitanja kako je nastao studentski pokret, šta je u sebi nosio, za šta se zalagao i kako se završio.
Knjigu je ovih dana, štampao “Službeni glasnik” i može se naručiti na tel. 011/36 444 52 ili na e-mail: kontakt@slglasnik.com.
(Nastaviće se)