Neprijatelj kao utvara

PRVA značajnija javna reagovanja na studentske demonstracije i štrajk, ako izuzmemo aparat fizičke prinude, potiču od političkih rukovodstava, masovnih glasila i pojedinih organizacija i ustanova.
Od političara, pred širu javnost na početku sukoba individualno je istupio, osim Veljka Vlahovića, još Miloš Minić. U pogledu zbivanja na Univerzitetu, Minić izražava poverenje u studente, da će oni sami u svojim redovima obuzdati one koji "teže da se nametnu" akciji kako bi je usmerili "mimo svih društvenih formacija", kao "nekakvu spontanu i stihijnu akciju, mimo svih društvenih organizacija i samoupravnih tela", što znači, "u krajnjoj liniji, protiv našeg samoupravnog socijalističkog društva". Istovremeno, Minić odaje priznanje onim studentima koji su pokazali "spremnost i oštrinu da se sami obračunavaju sa pojedincima koji prave ekscese". "Sigurno je", zaključio je Minić, da "ogromna većina studenata želi zaista da se konstruktivno i po mogućnosti što pre reše oni problemi koji pogađaju njih u prvom redu" .
IzvrŠni komitet CK SKJ, konstatuje da su "na liniji programskih ciljeva i politike Saveza komunista oni studentski zahtevi koji teže daljem razvitku samoupravljanja i demokratizaciji društvenih odnosa, što doslednijoj praktičnoj primeni socijalističkih principa raspodele prema rezultatima rada, temeljitoj reformi Univerziteta u skladu sa potrebama samoupravnog društva i ostvarivanju širokog i neposrednog učešća studenata u samoupravnom odlučivanju u visokoškolskim ustanovama i društveno-političkom životu". Izvršni komitet naglašava da su Savez komunista, i njegov predsednik lično, "baš ta pitanja postavili na dnevni red", i da se mnoga od njih već nalaze "u toku ubrzanog rešavanja".
U zaključcima Predsedništva i IK CK Srbije se, pored ostalog, kaže:
"Antisocijalističke, nacionalističke i svakovrsne destruktivne parole i zahtevi koji se čuju i ističu i koji nemaju veze sa opravdanim i već prihvaćenim zahtevima studenata, pokazuju sve jasnije o čemu se zapravo radi. Političko podzemlje svih boja spremno otpočinje sistematsko sejanje dezinformacija i unošenje konfuzije." Partijsko rukovodstvo Srbije očekuje da će "studenti, i pre svega komunisti" biti sposobni da se "razgraniče" s pomenutim pokušajima, i da će "odgovorno i samodisciplinovano" voditi borbu za svoje stavove, a protiv neprijatelja "svih vrsta i boja".
Sekretarijat Gradskog komiteta SK Beograda, zaključcima od četvrtog juna, suštinu studentskih akcija stavlja u kontekst borbe sa "neprijateljima". Evo kako oni, u celini, glase: "Razmatrajući političko stanje na Univerzitetu nastalo posle demonstracija 3. i 4. ovog meseca, Sekretarijat Gradskog komiteta SK Beograda konstatuje sledeće:
1. U toku dvodnevnih demonstracija, opravdani zahtevi za rešavanje materijalnog i samoupravnog položaja studenata i Univerziteta počeli su da se od pojedinih grupa studenata i nekih nastavnika zloupotrebljavaju i pretvaraju u političku akciju protiv socijalističkog demokratskog uređenja, samoupravljanja i politike SKJ. Ti pojedinci i ekstremne grupe, koristeći opravdanu želju studenata za efikasnim rešavanjem aktuelnih problema društva na čemu su već angažovane samoupravne snage zajedno sa Savezom komunista, istupaju sa namerom da organizuju svoje delovanje mimo postojećih oblika samoupravnog sistema, služeći se demagoškim parolama, dezinformacijama, lažnim vestima i anarhističkim zahtevima.
2. Izražavajući raspoloženja i mnogobrojne zahteve komunista i radnih ljudi Beograda, koji se odlučno i sa ogorčenjem suprotstavljaju takvoj akciji, prenosimo poziv svim studentima i profesorima Univerziteta da što pre počnu normalni rad na Univerzitetu i pristupe demokratskom i samoupravnom rešavanju pokrenutih pitanja. Ovo se postavlja utoliko pre što je od strane predstavničkih i izvršnih organa Republike i grada izraženo potpuno razumevanje i spremnost za odlučno rešavanje materijalnog i samoupravnog položaja Univerziteta i studenata. Radni ljudi pozitivno ocenjuju sva konstruktivna istupanja studenata i profesora a posebno njihovo desolidarisanje i ograđivanje od ekstremnih stavova, do čega je došlo na nekim skupovima.
3. U mnogobrojnim pismima i telegramima iz radnih organizacija, radni ljudi izražavaju zabrinutost zato što neobavešteni pojedinci istupaju sa antiustavnim parolama i zahtevima koji, istina retko, nailaze na odobravanje pojedinih studentskih grupa.
Radni ljudi su posebno zabrinuti što nastalu situaciju koriste razni elementi za destruktivnu aktivnost, podstrekavajući nered i unoseći dezinformacije. To zahteva od komunista i radnih ljudi grada punu ozbiljnost i energično, beskompromisno delovanje protiv onih koji ometaju normalan život i rad u gradu i objektivno rade protiv našeg društvenog sistema".
Kad se navedena saopštenja i zaključci pažljivije pročitaju mogućno je zapaziti da su stavovi sadržani u njima veoma neodređeni. Gotovo je nemoguće dokučiti na šta i na koga se oni stvarno odnose. Donekle se može razabrati da su pozitivno ocenjeni oni zahtevi studenata koji se tiču materijalnog položaja Univerziteta i studenata. Ostali njihovi zahtevi - a oni su opsežniji i bitniji - uglavnom su prećutani. Pre svega, nema ni pomena o zahtevu za pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti određenih funkcionera, niti o kritici društvene nejednakosti, nezaposlenosti i gušenju demokratije. Isto tako, sasvim je neodređeno šta se sve podvodi pod "metod pritiska". Štrajk Beogradskog univerziteta se i ne pominje. Najmanje su određeni navodi o delovanju "neprijatelja" - kojim i čijim, to je ostalo krajnje mutno.
Pored neodređenosti, u ovim stavovima primetni su znaci uzrujanosti i agresivnosti.
Prema njima, izgleda kao da su dovedeni u pitanje opstanak društva, poretka, socijalizma... Zašto, kako i čime, o tome ovde nema nikakvog traga. Velike opasnosti su samo naznačene, dok je sva pažnja usmerena na borbu protiv "neprijatelja" koji, usled krajnje neodređenosti, liči na utvaru. Sem nabujalih emocija, adresantima poziva na borbu, kad razborito razmisle, malo šta može biti jasno o tome šta i ko ugrožava, i protiv koga, za šta i kako treba da se bore.
Objavljene ocene i stavovi, umesto da doprinesu razjašnjenju sukoba i otvaranju puta za njegovo rešenje, povećali su konfuziju i uznemirenost. Ogorčenje je najprimetnije na Univerzitetu; poziv da "što pre počnu normalan rad" delovao je uvredljivo, dok je zahtev za diferencijaciju i uzajamno obračunavanje primljen kao taktički trik. Na ovaj način, postignuti efekat je suprotan od očekivanog, štrajk je nastavljen i pojačane su težnje za jedinstveno držanje i nastupanje. Nedemokratski postupak nije doneo, niti je mogao doneti, demokratske plodove, ni na jednoj ni na drugoj strani.
Za uvid u reagovanje "političkih struktura", svakako, nije dovoljno zaustaviti se samo na njihovim saopštenjima za javnost. Takva saopštenja ni njima ne mogu poslužiti kao jasna i pouzdana polazna tačka za praktično delovanje. Celokupno delovanje, pogotovo ono koje nije za sobom ostavilo pisane tragove, verovatno nije ni mogućno rekonstruisati. Čak ni neke bitne strane takvog delovanja, koje su veoma značajne za razumevanje toka i ishoda junskog sukoba, sasvim je teško, i posle toliko godina, potpuno osvetliti.
Ipak, u javnost su dospeli izvesni nagoveštaji o postojanju i delovanju "neformalnih", zapravo nelegalnih, "centara moći". Kao koordinator političkih akcija pomenut je "štab za borbu protiv studenata". Sem toga, među objavljenim dokumentima nalaze se i određena svedočanstva koja bacaju malo svetla na porive upadljive žestine pri gušenju studentskih nemira", kao i na način njihovog suzbijanja. Bilo je lansirano, "neformalnim kanalima", i ovakvo geslo: "Revolucija je krvlju dobijena, revolucija će se krvlju braniti".
Reagovanja o kojima je ovde bilo reči su krajnje oskudan doprinos prepoznavanju predmeta i učesnika sukoba. Ako jednu stranu čine studenti, ko stoji na drugoj strani? Ovo pitanje ostalo je otvoreno...

NEPREDVIĐENA ŠTETA
PREMA evidenciji zdravstvenih ustanova u Beogradu, u studentskim demonstracijama povređeno je 169 lica (134 studenta, 21 milicioner, 9 brigadista i 5 građana). Posle pružene lekarske pomoći, u bolnici je zadržano 12 lica, a posle tri dana ostalo ih je osmoro - 6 studenata i po jedan milicioner i građanin.
Šteta naneta Radničkom univerzitetu procenjena je na oko 183.000 dinara. Oko naknade štete nastala je zanimljiva situacija. Osiguravajući zavod nije pristao da plati štetu, jer tako nešto nije predviđeno kad se radi o demonstracijama. Oštećeni su, međutim, tvrdili da se ne radi o demonstracijama, već o manifestacijama. Viši privredni sud, kojem su se stranke u sporu obratile, našao je da se radi o manifestacijama "solidarnosti prema društvenom uređenju i samoupravljanju".

Feljton je napravljen prema knjizi Nebojše Popova “Društveni sukobi izazov sociologiji - beogradski jun 1968”, koja je prvi put objavljena 1983, ali je odmah bila zabranjena. U ovoj knjizi, koja je rezultat desetogodišnjeg rada, autor daje genezu studentskog bunta u Titovoj Jugoslaviji, detaljno opisujući zbivanja na Beogradskom univerzitetu. Koristeći veliki broj dokumenata, Popov daje odgovore na pitanja kako je nastao studentski pokret, šta je u sebi nosio, za šta se zalagao i kako se završio.
Knjigu je ovih dana, štampao “Službeni glasnik” i može se naručiti na tel. 011/36 444 52 ili na e-mail: kontakt@slglasnik.com.
(Nastaviće se)