Strah od odmazde režima

ŠTRAJK Beogradskog univerziteta trajao je sedam dana, od trećeg do devetog juna.
Nakon kratkotrajnog zatišja, petog dana štrajka, sukob je ponovo zaoštren zahtevom organa za unutrašnje poslove Beograda da do osmog juna u 19 časova sa fasada svih fakulteta moraju biti skinute parole kako bi se stalo na put “neprijateljskim elementima”. Ali, koje su parole “neprijateljske”?
To u pomenutom zahtevu nije rečeno. A zborovi su bili jedinstveni u oceni da među studentskim parolama nema ni jedne jedine koja bi bila protiv socijalizma, demokratije i samoupravljanja. Uz to, činilo se neshvatljivim da sami studenti skidaju svoje parole, umesto onih kojima one smetaju. Međutim, pod snažnim spoljnim i unutarnjim pritiskom, većina nastavnika i studenata odlučila je da budu uklonjene sve parole, jer nije bilo mogućno izdvojiti bilo koju kao “neprijateljsku”. Sem toga, u takvom činu bilo je izgleda i nešto prkosno. Bitno je, pak, da se time htelo izbeći novo zaoštravanje sukoba...
Univerzitetski odbor SS ovako je komentarisao skidanje parola: “1. Od samog početka studenti Beogradskog univerziteta su želeli da preko socijalističkih parola pozdravljaju sve ono progresivno u našem društvu i obaveste javnost o smislu svoje akcije i ciljevima svoje borbe. Nijednog trenutka nismo dozvolili parole strane idejama socijalističkog društva. 2. S obzirom da bi nepoštovanje ove naredbe bilo protivzakonito, naša bi akcija mogla biti okvalifikovana kao ilegalna. U cilju da je sačuvamo, Plenum Beogradskog univerziteta doneo je odluku da skine sve parole i zvučnike, osim državne i partijske zastave i slike teoretičara i revolucionara kao što su: Tito, Marks, Lenjin. 3. Smatramo da smo Akciono-političkim programom i ostalim dokumentima kao i smislom našeg pokreta pokazali šta je ono za šta se borimo i da dajemo podršku svim progresivnim snagama našeg društva koje se bore za samoupravljanje i socijalizam. 4. Želimo još jednom naglasiti da nikakve provokacije i nerazumevanja neće razbiti jedinstvo našeg pokreta, koji uprkos svim birokratskim snagama, ističe borbu za socijalizam.”
NAPOREDO s raspravom o skidanju parola, zborovi su zaokupljeni uslovima koje bi trebalo ispuniti da bi štrajk bio uspešno završen. Diskusija o uslovima trajala je dva dana. Polazna osnova za ovu diskusiju bilo je saopštenje sa zajedničke sednice (održane sedmog juna) svih rukovodećih tela Univerziteta: Univerzitetskog komiteta SK, Univerzitetskog odbora SS i predstavnika akcionih odbora studenata Beogradskog univerziteta. “Sve organizacije”, stoji u ovom saopštenju, “složile su se da je studentski pokret na Beogradskom univerzitetu pokazao visok stepen samodiscipline i organizovanosti. Akciono-politički program... izražava principe i ciljeve pokreta studenata i nastavnika. Konstatujemo da su to u isto vreme principi izraženi u Programu SKJ, Ustavu SFRJ i ostalim dokumentima Saveza komunista i drugih društveno-političkih organa i organizacija. Potpisnici saopštenja smatraju da treba nastaviti organizovanu i doslednu dugoročnu akciju kako bi se principi definisani Akciono-političkim programom ostvarili. U tom cilju treba izvršiti odgovarajuće analize i preciziranje pojedinih stavova i Programa, kao i organizacione pripreme koje bi omogućile kako učestvovanje u realizovanju Programa, tako i praćenje ostvarenja pojedinih mera.
Da bi što pre otklonili izvore sukoba i nesporazuma, i stabilizovali odnose na Univerzitetu, potpisnici saopštenja smatraju da treba prethodno ispuniti sledeće zahteve: “1. Deblokiranje svih fakulteta, 2. Puštanje iz zatvora svih uhapšenih studenata, kao i davanje garancija da se kasnije protiv njih neće preduzimati represalije, 3. Što hitnije podnošenje izveštaja Komisije za utvrđivanje incidenata na Novom Beogradu i pozivanje na odgovornost i kažnjavanje funkcionera odgovornih za nastali incident, 4. Obezbeđenje potpunog i objektivnog informisanja javnosti preko sredstava masovnih komunikacija kako bi se omogućilo upoznavanje javnosti sa ciljevima pokreta studenata i nastavnika Beogradskog univerziteta.
”Smatramo da bi se na taj način obezbedili uslovi koji bi omogućili u kratkom roku, zavisno od uslova na pojedinim fakultetima, prelaženje na normalan rad svih fakulteta Beogradskog univerziteta.”
Pada u oči nastojanje donosioca ovog saopštenja da se težište akcija pomeri sa neposrednih zahteva na dugoročne ciljeve studentskog pokreta. Da bi se to postiglo, bilo je neophodno okončati sam sukob i preći na dugoročnu borbu. Međutim, uslovi za okončanje štrajka nisu dovoljno precizni i znatno se razlikuju od ranije formulisanih neposrednih zahteva. Izostalo je precizno određenje o kojim funkcionerima je reč i nestao je zahtev za ukidanje zabrane demonstracija.
Prilikom razmatranja ovog saopštenja na zborovima traženo je njegovo povlačenje i obnavljanje zahteva formulisanih četvrtog juna (u šest tačaka). Prigovoreno je da je ono “previše uopšteno, nepotpuno, nekonkretno”. Slobodu demonstracija zahtevali su, kao uslov za okončanje štrajka, Šumarski, Stomatološki, Građevinski, Elektrotehnički i Arhitektonski fakultet, kao i Viša pedagoška škola u Zemunu i Viša tekstilna škola. Tražene su i garancije da represalije neće biti preduzimane prema bilo kome ko je učestvovao u studentskim akcijama, niti prema onima koji su, na različit način, podržavali studentski pokret. Ponovljen je i zahtev da budu smenjeni određeni funkcioneri SUP-a i beogradskih dnevnih listova i Radio Beograda.
Zahtevano je, takođe, da javnost bude obaveštena o svemu što se događa na Beogradskom univerzitetu, da budu uništeni policijski dosijei, da se ozvaniči naziv Crveni univerzitet “Karl Marks”, da se trajno isključi upotreba sile u političkim sporovima, kao i da hitno bude završen izveštaj o toku i posledicama sukoba u Novom Beogradu...
Na osnovu dostupne građe nije mogućno precizno rekonstruisati diskusije i zaključke baš svih fakulteta i škola Beogradskog univerziteta. Prema službenom saopštenju, većina je usvojila četiri tačke, kao uslov za okončanje štrajka. Takvo saopštenje izdali su, osmog juna, Univerzitetski komitet SK i Univerzitetski odbor SS.
To su, dakle, konkretni uslovi koje bi trebalo ispuniti da bi štrajk bio obustavljen. U njima je nestao jedan od ranijih konkretnih zahteva - da se ukine zabrana demonstracija - a drugi je formulisan manje precizno nego ranije, više nije jasno o kojim funkcionerima je reč. Nije mnogo jasnije ni to ko i kako će kontrolisati ispunjenje postavljenih zahteva.
Dok su nedoumice u pogledu konkretnog raspleta sukoba rasle, kao i zamor na obe strane, jedan događaj obeležio je način okončanja štrajka baš u trenutku kada je isticao poslednji dan štrajka prema ranijoj odluci Saveta BU, i dao snažan pečat docnijim zbivanjima.

ŠTA SU GOVORILE PAROLE STUDENTSKOG POKRETA
DOLE KNEŽEVI SOCIJALIZMA

Navodimo sve studentske parole koje smo uspeli da zapišemo: “Ne verujte štampi”, “Tražimo smanjenje nezaposlenosti”, “Dosta korupcije”, “Dole korupcija”, “Svima jednake uslove za školovanje”, “Dole kneževi socijalizma”, “Dole crvena buržoazija”, “Nećemo rešavanje - hoćemo rešenja”, “Nećemo demokratiju u šlemovima”, “Gledajte istini u oči”, “Politički rad - besplatan rad”, “Kažite birokrati da je nesposoban - pa ćete videti na šta je sposoban”, “Dosta pendreka po ljudskom umu”, “Dajte nam poverenje”, “Čuvajmo dela naših radnika”, “Nećemo lažna obećanja”.
“Javnosti - čuj našu istinu”, “Birokratijo - sebi ruke od radnika”, “Pređimo sa reči na delo - Tito”, “Govori kako živiš (Lenjin)”, “Sloboda - istina - pravda”, “Položićemo i ovaj ispit”, “Dosta nam je crvenih buržuja”, “Samoupravljanje od dna do vrha”, “Mi se ne borimo za svoje uske interese”, “Ogorčeni smo ogromnim ekonomskim i društvenim razlikama”, “Protiv smo toga da samo radnička klasa snosi teret privredne reforme”, “Protiv akcionarskog socijalizma”, “Ogorčeni smo što uski birokratski interesi mute bratstvo i jedinstvo”, “Naš program je Program SKJ - zahtevamo dosledno sprovođenje”.
“Recite Titu istinu”, “Nećemo papirnati socijalizam”, “Tito - Partija”, “Hoćemo posao”, “Studenti - radnici”, “Naša štampa je vrlo revnosna”, “Kada ćemo suditi štampi”, “U sutra bez onih koji su upropastili juče”, “Posao svima”, “Pucali su u nas”, “Imamo li ustav”, “Mi smo sinovi radnog naroda”, “Dole socijalistička buržoazija”, “Sloboda štampe i demonstracija”, “Borimo se za boljeg čoveka a ne za bolji život”, “Revolucija još nije završena”, “Radnička omladina na fakultete”.
“Ko krši ustavna prava? Mi ne!”, “Radnici se savijaju - birokrati uživaju”, “Tražimo ostavku funkcionera SUP-a”, “Seljaci - radnici - studenti”, “Radnici, solidarišite se sa nama”, “Demokratizacija univerziteta”, “Vruće srce - hladna glava”, “Sutra će sigurno i kukavica moći ono što danas mogu samo hrabri i pravi”, “Slobodna kritika i istinsko samoupravljanje”, “Živelo jedinstvo radnika i studenata - preduslov istinskog samoupravljanja”, “Protiv sve većeg bogaćenja pojedinaca na račun radničke klase - protiv akcionarskog socijalizma - protiv nezaposlenosti koja tera naše radnike u kapitalističke zemlje na rad”.

Feljton je napravljen prema knjizi Nebojše Popova “Društveni sukobi izazov sociologiji - beogradski jun 1968”, koja je prvi put objavljena 1983, ali je odmah bila zabranjena. U ovoj knjizi, koja je rezultat desetogodišnjeg rada, autor daje genezu studentskog bunta u Titovoj Jugoslaviji, detaljno opisujući zbivanja na Beogradskom univerzitetu. Koristeći veliki broj dokumenata, Popov daje odgovore na pitanja kako je nastao studentski pokret, šta je u sebi nosio, za šta se zalagao i kako se završio.
Knjigu je ovih dana, štampao “Službeni glasnik” i može se naručiti na tel. 011/36 444 52 ili na e-mail: kontakt@slglasnik.com.
(Nastaviće se)