TIto okončava štrajk

SEDMOG dana štrajka, devetog juna uveče, Univerzitetom je zavladao tajac. I ne samo Univerzitetom. Najavljeno je da će televizija emitovati, u večernjim časovima, izjavu predsednika SFRJ i SKJ. Ova izjava sadrži celovitiju i autoritativniju ocenu "studentskih nemira" od onih koje su pre nje date od strane pojedinih političara i političkih rukovodstava...
Kao povod ove izjave istaknuto je to što su studenti "iskazali veoma snažan revolt".
Ona je upućena na više "adresa", u prvom redu javnosti u celini, da joj se objasni "o čemu se zapravo radi", zatim studentima, radnicima i "rukovodećim ljudima".
Uzrok "revolta" studenata potražen je, neposredno, u sporosti rukovodstva zemlje u rešavanju nagomilanih problema društva i, posredno, u samim problemima. Reč je, u prvom redu, o privrednim problemima, zatim o neobaveštenosti javnosti o tome šta rukovodstvo preduzima da bi ih proučilo i našlo rešenja i, najzad, posredi je i "nedovoljno jedinstvo među rukovodećim ljudima".
Osnovni neposredan učinak s kojim ova izjava računa jeste sprečavanje širenja sukoba, pogotovo učešća radništva u njemu. ("Mislim da su događaji do kojih je došlo na Novom Beogradu, mnoge od nas udarili po glavi, neke manje neke više. Izgleda da su se ljudi malo trgli i da im je sinulo pred očima i u glavama, shvatajući šta bi se moglo dogoditi kad radnička klasa ne bi bila toliko svjesna, kad ne bi vidjela teškoće na koje ona sama nailazi, pa preduzela izvesne korake koji ne bi bili u skladu sa našim odnosima u socijalističkom društvu.")
Rasplet spora i sukoba potražen je u tri pravca, u rešavanju problema radnika, studenata i "rukovodećih ljudi". Glavni problem radnika sastoji se u tome što je zatajila "briga o čoveku". ("Mi smo, drugovi, mnogo puta govorili da treba voditi brigu o čovjeku. Ali, ja mislim da su nas toliko zasjenile razne investicije i razna trvenja oko toga, da je zasjenilo i oči i misli ljudi, da se zaboravilo na čovjeka. A mi objekte ne možemo stvarati bez čovjeka.") Problemi studenata tiču se materijalnih uslova života i rada, samoupravljanja na univerzitetu i zapošljavanja mladih stručnjaka. Ključni problem rukovodstva jeste (ne)jedinstvo. Od opštih problema društva, izvan pomenuta tri kruga specifičnih problema, pomenuto je neopravdano bogaćenje i podizanje privatnih fabrika.
Prema ovoj izjavi, može se očekivati da će radnici rešiti svoje probleme, studenti svoje, a rukovodioci svoje - i ostale. Svima je ponuđena pomoć predsednika, a od svih se očekuje i pomoć predsedniku. Što se tiče radništva, on sam ističe da je "sretan što imamo takvu radničku klasu", ali da se ne sme očekivati da "ona mora nužno čekati i slušati". Šta bi ona sama mogla učiniti, o tome nema pomena. Od studenata i nastavnika očekivano je "da nam pomognu u razvijanju samoupravljanja na univerzitetima". Od rukovodilaca, pak, očekuje se ne samo formalno već stvarno jedinstvo u ostvarenju postignutih dogovora. Ko se ne bude pridržavao tih dogovora, zaprećeno je, "tome neće biti mjesta među nama".
NajveĆi deo izjave tiče se omladine, prvenstveno studenata. Pošto je istakao kako je lično "sretan što imamo takvu omladinu koja se pokazala zrela", predsednik je dao i manje opštu ocenu njenog neposrednog ponašanja: "Evo, najnoviji razvitak je pokazao da je 90 odsto studenata naša socijalistička omladina, koja se ne da trovati, koja ne dozvoljava raznim đilasovcima, rankovićevcima, maocetungovcima i drugima da bi kao pretekst da se brinu za studente u stvari pokušali da ostvare svoje ciljeve".
Proračun o 90 odsto pozitivne omladine javlja se u još jednoj varijanti, kao uverenje da je "90 odsto studenata poštena omladina, o kojoj nismo dovoljno vodili računa". Ostalo je otvoreno pitanje na osnovu kojih i kakvih merila počiva takva podela omladine, a nije ništa jasnije zašto bi većina bila pozitivna (pogotovo kad se ističe da ni o njoj nisu - ko? - "dovoljno vodili računa"), i šta je ono rđavo u manjem delu omladine (to što neko pokušava - ko? - da ih zavede na loš put ili su oni već zavedeni). Globalna ocena prema kojoj je "90 odsto studenata poštena omladina", dok je ostatak od 10 odsto prepušten sumnjama i negativnim ocenama (da je "truje", ili je već otrovana, niz sumnjivih elemenata, "od najreakcionarnijih pa do onih najekstremnijih, lažnoradikalnih elemenata kod kojih imaju odjek Mao Ce Tungove ideje"), pruža mogućnosti za različita, čak suprotna tumačenja, što će kasniji događaji jasno pokazati. Za sam ishod sukoba naročito su značajna četiri stava sadržana u ovoj izjavi. To je, najpre, stav da je "revolt... kod studenata došao spontano", koji upućuje na domaće korene sukoba i odvraća od traženja glavnih izvora na strani, u uticajima iz inostranstva ili u delovanju bilo kakve organizacije. Zatim,podržan je zahtev da se podrobno ispitaju "nemili događaji" u Novom Beogradu. ("Ako je ijedan čovjek na bilo kojoj strani prekršio zakone, ili nije ispunio svoje dužnosti, ili je zloupotrebio svoju dužnost - to će rasvetliti istraga - on mora biti pozvan na odgovornost, bez obzira ko to bio.") Ko će koga pozvati na odgovornost, i na osnovu kojih zakona, to nije jasno rečeno. Treće, studenti su pozvani da pomognu u rešavanju problema o kojima je bilo govora. ("Ovoga puta ja obećavam studentima da ću se stvarno založiti za rješavanje, i u tome oni treba da mi pomognu").
Ovo obećanje pojačano je još jednim obećanjem, kakvo nikada do tada nije javno dato, i koje ima dalekosežan smisao: "Štaviše, ako nisam sposoban da riješim ta pitanja, onda ja ne treba više da budem na tom mjestu". Četvrto, pošto "rukovodeći ljudi" preuzimaju na sebe svu inicijativu za rešenje problema o kojima je reč (najavljene su političke smernice), studenti mogu da obustave štrajk. Na tako nešto nedvosmisleno ih upućuje poslednja poruka iz ove izjave: "I najzad, ja se još jedanput obraćam studentima: vrijeme je da se prihvatite učenja, sada je vrijeme polaganja ispita, i u tome vam želim mnogo uspjeha. Jer, bilo bi zaista šteta da izgubite još više vremena".
Nakon ovog govora štrajk je okončan. Studenti su to protumačili kao znak podrške vlastitim idejama, stavovima i akcijama.
Do duboko u noć na mnogim mestima na Univerzitetu je vladalo pravo slavlje - pesma i igra, ponegde i kozaračko kolo, razvejale su mnoge strepnje od ishoda i posledica sukoba.
Sutradan, donekle je povraćena izvesna napetost. Uvodnik Borbe "Mlado žito i kukolj", potražio je u tvrdnji o onih 10 odsto oslonac za dalju borbu protiv studentskog pokreta. Prema ovom uvodniku, izgleda kao da je predsednik dao podršku protivnicima studentskog pokreta. Na mnogim zborovima izraženo je zaprepašćenje i ogorčenje zbog, kako se tada smatralo, nečuvene zloupotrebe najvišeg političkog autoriteta u zemlji.
Studentski zborovi ocenili su, ipak, da je pomenuta izjava podržala baš studentski pokret. Na prvim zborovima održanim u "normalnim okolnostima" preovladalo je uverenje da je studentski pokret stekao, i formalno, punu legitimnost i legalnost, što će omogućiti puni razmah njegovog daljeg delovanja.
Svodeći rezultate ovih zborova, desetog juna uveče, na sastanku Univerzitetskog odbora SS i predstavnika fakultetskih odbora SS i akcionih odbora, usvojeni su sledeći zaključci:
"1. Razmatrajući izuzetno veliki značaj zborova studenata i nastavnika poslednjih dana došlo se do zaključka da zborovi treba i dalje da ostanu kao najpogodniji i najefikasniji oblici razmatranja najvažnijih pitanja i demokratskog donošenja odluka o svim zajedničkim akcijama...
2. Preporučuje se da akcioni odbori i dalje postoje, ali kao tela za izvođenje već započetih akcija. Oni bi se birali od akcije do akcije u neposrednom dogovoru sa organizacijama Saveza komunista i Saveza studenata...
3. Neophodno je preduzeti sve potrebne mere da se obezbede garancije najodgovornijih foruma i ličnosti da se neće vršiti nikakve istrage ni represalije protiv učesnika studentskih demonstracija čije je ponašanje bilo u skladu sa karakterom i ciljevima naše akcije.
4. Istaknuto je da postoji želja više zborova da se uputi delegacija Beogradskog univerziteta kod predsednika Republike.
5. Odlučeno je da se uputi oštar protest "Borbi" zbog objavljivanja uvodnika 'Mlado žito i kukolj', koji nije u skladu sa izjavom druga Tita i karakterom i ciljevima naših akcija.
6. Pročitan je izveštaj studentskog dela Komisije o događajima na Novom Beogradu. Odlučeno je da se ova komisija upotpuni još nekim studentima i profesorima, da se prikupe novi dokazi i materijal o postupcima milicije, da se kompletan materijal pošalje partijskim i pravosudnim telima. Izvršno veće Srbije je razrešilo svoju komisiju (u kojoj su bili i studenti)...(jer) nije mogla usaglasiti zajedničku verziju izveštaja".


GARANCIJE I OBEĆANJA
Neposredno posle emitovanja Titove izjave preko televizije, devetog juna (u 21.30), rukovodstvo studentskog pokreta (Univerzitetski odbor SS, Univerzitetski komitet SK i predstavnici akcionih odbora) zaključilo je "da su date dovoljne garancije" za to da će se studentski zahtevi "uskoro ispuniti" i da je borba za ostvarenje Akciono-političkog programa "primaran zadatak našeg pokreta, Saveza komunista i studentske organizacije". Rečeno je, takođe, da će se "omogućiti studentima dovoljno vremena za spremanje ispita".

Feljton je napravljen prema knjizi Nebojše Popova “Društveni sukobi
izazov sociologiji - beogradski jun 1968”, koja je prvi put objavljena 1983, ali je odmah bila zabranjena. U ovoj knjizi, koja je rezultat desetogodišnjeg rada, autor daje genezu studentskog bunta u Titovoj Jugoslaviji, detaljno
opisujući zbivanja na Beogradskom univerzitetu. Koristeći veliki broj
dokumenata, Popov daje odgovore na pitanja kako je nastao studentski pokret, šta je u sebi nosio, za šta se zalagao i kako se završio.
Knjigu je ovih dana, štampao “Službeni glasnik” i može se naručiti na tel. 011/36 444 52 ili na e-mail: kontakt@slglasnik.com.(Nastaviće se)