Kako opstaju izdajnici

PUSTOŠENJE NARODA

BORBA od 25-26. juna o. g. donosi tekstove iz “Dnevnika” Svetislava Basare, književnika iz Užica, pod bombastičnim naslovom: “Vreme vladavine opustošenih ličnosti”.
Deo njegove grmljavine odnosi se i na SANU. U nedostatku drugih, dramatikom ispunjenih tema, svima dobro dolazi da se grudvom fekalija bace na Akademiju. Svako ko to čini, kompetentan je prema meri koju je sebi sam odredio da se u javnosti predstavi kao neumoljivi kritičar Akademije, da joj osporava ugled, jer sve što iz nje izlazi je bezvredno i dostojno opštenarodnog prezira.
Jadna naša inteligencija! Ko te osposobio za ovoliku količinu gluposti i mržnje nejasnog porekla? U našoj opštoj destrukciji, svako pametan potrudio bi se, ako se već mora javno oglašavati, da pokuša da učini nešto dobro, plemenito, a u svakom slučaju nešto što neće doprinositi daljem razaranju nacije. Jer upravo o tome se radi.
U jednom delu naše inteligencije usvojen je tuđi strateški zadatak da se osramoti srpski narod u celini i što pre osposobi da klekne i prihvati svoj poraz. Broj onih koji se za kapitulantsko stanje zalažu nije mali i mi doista nemamo razloga da se čudimo što nas u svetu blate i satanizuju kada to rade i naši ljudi. Entropija je sastavni deo atmosfere koja je zavladala u ovoj poluratnoj situaciji našega naroda. Nemoć da se razaranje spreči prostire se u svim porama našega života. Organizovano zlo se pobedonosno širi, a neorganizovano dobro nemoćno širi ruke i čudi se šta ga je snašlo. Vlast ne obraća dovoljnu pažnju na te pojave, a to je lakomislenost koja će se kad-tad platiti. Kada se to bude desilo, ostaće samo kajanje i oplakivanje propuštenih prilika.
Ne znam u našoj istoriji, počevši od oslobodilačkih ratova u 19. veku, nijedno razdoblje u kojem se javlja toliki broj tzv. intelektualaca koji se s neverovatnom mržnjom obrušavaju na svoj sopstveni narod. Oni to čine kada je ceo srpski narod u najtragičnijoj situaciji koju poznaje njegova istorija, u trenutku kada UN na naše oči u Bosnu vraća islamske fundamentaliste, kada se preokreće istorija i raskida njen logički tok. To su potresi čiji ishod još nije poznat, a jedini lek za ovaj otrov bilo bi naše jedinstvo.
I zato, sve što rastače naše jedinstvo i bez obzira na to ko to čini, svesno ili nesvesno, postaje izdajnik srpskoga naroda. Uzalud prikrivanja, obmane, laži i varke, kad se to izdajstvo ne može sakriti. Jer, njegova providnost povećana je upravo ovim smutnim vremenima, kada se sva ljudska čula izoštravaju zbog blizine stradanja. U takvim trenucima sve postaje ogoljeno. Mi se bez naše volje nalazimo na brisanom prostoru naše svesti, bez zaklona i bez garancije da ćemo uopšte preživeti.
Očajavam, uočavajući ovako veliki broj raznih izdajnika. Gde su do sada živeli, u kakvim su busijama čekali svoj čas, kada će osloboditi sav svoj otrov. Pljuvanje po svom narodu izvodi niz mediokriteta iz njihove potpune anonimnosti. Ništarije dobijaju na značaju, a kako je reč o negativnim junacima - oni postaju omiljene ličnosti naše senzacionalistički usmerene štampe. Zahvaljujući masmedijskoj reklami, započinje pravi život ovih izmišljenih ljudi. Njih je teško vratiti u njihovu pravu dimenziju, tj. u ništavilo, u apsolutni zaborav iz kojeg neće izroniti čak ni kao ružno sećanje, kao gadna epizoda u prirodnoj selekciji jednoga naroda, koja će se na kraju ipak obaviti, jer je ona neizbežna.     (27. jun 1994)

ČAS ISKUŠENJA

DANAS je otkriveno šta su smislili svetski moćnici za rešenje bosanske krize. Sve je ispalo najgore po Srbe, jer je zahtev ultimativan: jedinstvena bosanska država. Ni razgovora o tome da se Srbima prizna samostalnost ili ujedinjenje sa maticom. Još jednom smo doživeli da nas Rusi izdaju. Pružili su novo svedočanstvo kako su duboko pali i kojom brzinom hrle u susret svojoj konačnoj destrukciji.
Ovo je čas najvećih iskušenja, jer odbijanje ovih nemogućih zahteva znači nastavak rata, a neminovno je i njegovo proširenje, puni trijumf međunarodne mafije. Ne znam šta bi se moralo desiti da se situacija preokrene.
Treba pristati na zajednički život sa našim krvnicima, sa ološem bez premca, sa svetom koji nagriza naše nacionalno biće. Ludi, pokvareni i podmitljivi svete, zaslužio si svoju propast, jer kupljen od islama samo odlažeš svoje umiranje!
Nama, savremenicima ovog gnusnog ultimatuma najteže pada kako da savladamo ovako veliku količinu otrova kojom nas injektiraju.
Podstaknut arapskim petro-dolarima, zapadni svet je već odavno spreman da postane bedno oružje u rukama novih gospodara sveta. Čak je i Amerika stegnuta njihovim gvozdenim zagrljajem.
U ovakvoj situaciji smešno je bilo kakvo traženje moralnih načela. Ona pripadaju prošlosti i samo opterećuju sve one koji danas učestvuju u savremenoj podeli vlasti, tačnije u ovom prikrivenom beskrupuloznom grabežu, pljačci i otimačini.
Šta je sve ova mafija uradila sa nama? Razorila nam je državu, a ovu što je preostala pretvorila u nešto neodređeno i nepostojeće za ostali svet.
Stavili su nas van zakona i sada je svakome dozvoljeno da na nas puca. Mi smo, dakle, za druge “Vogelfrei”. Ukinut je ne samo embargo na isporuke oružja muslimanima, već je svima otvoreno ovo jugoslovensko lovište. Gone nas kao gubavce, kao čudovišta koja treba što pre skloniti sa ovoga sveta. Za ovakav zločin udružuju se zemlje, crkve, pojedini ljudi, a ovo kolektivno slepilo, sasvim otvoreno podržavaju svetski Jevreji. Možda se nadaju da će na Srbe svaliti vekovno prokletstvo koje su sami nosili. Konačno, eto im prilike da sebi nađu zamenu.
Preti da na nas krene ceo svet. Za ovaj zločin najveću krivicu pred istorijom nosiće Rusija. Slaba nam je uteha što su i ovom džinu odbrojani dani i što se već sada kao neki prosjak šunja oko nosilaca novog poretka. Još ga, valjda dok mu ne iskamče i poslednju atomsku raketu, zovu na razne konferencije gde sme da učestvuje ukoliko unapred prihvati određenu ulogu. A posle, oteraće ga sa sofre bogataške i neće mu dati ni mrvice.
Samo za sada vlasnici novog poretka tolerišu ovog jednookog Polifema. Približava se vreme kada će mu ovi novi Odiseji iskopati i ono jedino oko i pustiti ga da kao slepac tumara svetom. Glupi slovenski svete, nemoćan si, a imaš snagu džina! Za žaljenje si, što si za svog slepovođu izabrao onog koji te je ubogaljio, dok te jednog dana ne dovede do ruba ponora kako bi te konačno strovalio u ambis.
Tvoja propast, slovenski, pravoslavni džine, neće biti neka uteha, jer sa našim slomljenim srcem mi ne možemo biti ni zluradi, ni osvetoljubivi. Već sada smo zbog opšteg izdajstva kojim smo opasani samo najdublje razočarani i neutešni.     
     (6. jul 1994)

ZABORAVITE NA KAZAČOK

SAMIT u Napulju. Italijani kao stari majstori za priređivanje svečanosti, sve su učinili da svetskim moćnicima dočaraju festivalsku atmosferu. A ti moćnici, puni sebe i svojih neostvarenih maštarija, hitro se prilagođavaju toj drevnoj pompi i za trenutak ponašaju se kao pravi suvereni. Izlaze iz aviona ukrućeni i svečani, gaze sigurnim hodom po crvenom tepihu, obilaze počasni vod i kao nešto najprirodnije primaju raport uparađenog oficira koji ih, uz mahanje sabljom, glasno uzvikujući, poziva da zajedno marširaju ispred vojnika.
Eskorte prate automobile, koje ove nove vladare voze u njihove raskošne rezidencije, odakle će ih svakog dana odvoziti u bivše kraljevske dvorce, a sve to pred očima naroda koji će radoznalo sačekivati ove povorke, pogađajući ko je ko u blindiranim limuzinama. Iz ljudske svesti je teško istisnuti pritajenu nostalgiju za iščezlim sjajem nestalih monarhija.
Teško je izračunati koliki je stvarni broj pravih korisnika ovih predstava, za koga se one prave i šta sve treba da potvrde.
Iza lažne pozlate kriju se obmane, prividi, sujete i pohlepa, koja čelne ljude sveta prikazuje u njihovoj pravoj dimenziji. Oni su mahom predimenzionirani i apsolutno nesposobni da ustroje bilo kakav novi poredak. Zabrinjava njihova materijalna moć i užasava nesrazmera između sile koju predstavljaju i intelektualne i moralne bede koju ne mogu da sakriju.
Čovečanstvo će ovi, ili ovakvi ljudi, uvesti u treći milenijum, a baš su oni reprezentanti nakaznosti i bede koju je stvorio naš vek. Reč je o nasleđu koje je već osiguralo svoju budućnost.
Samit u Napulju! Najrazvijeniji su samilosno u svoje krilo primili najunazađenijeg, i to da bude ravnopravni član. Tako se Rusija učlanjuje u novu svetsku mafiju, a ko zna šta će sve morati da plati za tu ulaznicu. Dali Rusi groš da uđu u kolo, a daće sve što imaju da iz njega izađu. A dok se to ne desi, igrajte, braćo Rusi, tu novu igru i zaboravite što pre na kazačok! Igrali su ga Amerikanci samo kratko vreme, posle Drugog svetskog rata i brzo, veoma brzo zaboravili na pravila te igre.
U novoj svetoj alijansi dobiće i Rusi neku ulogu a ona će zavisiti od spremnosti da poslušno izvršavaju naređenja svojih novih gospodara. Na ovakvim skupovima neko mora da prihvati i ulogu lakeja.
Nisam očekivao da ću doživeti da vidim Ruse u toj ulozi. Deluju kao propale aristokrate koji rade u noćnom lokalu gde stojeći pred vratima smerno propuštaju goste.
Pred nama je izvrnuta slika sveta. Postojala je u Beču u Kertnerštrase kuća, tzv. Hosenhaus čiji se izgled sačuvao prema jednom crtežu Solomona Kleinera iz 1749. Cela fasada ove palate bila je oslikana kompozicijama koje su prikazivale “obrnuti svet”. Bile su to scene iz životinjskog sveta, posebno zečjeg, u kojem se oni pojavljuju u ulozi goniča, dakle oni gone lovce i pse. Kada ih ulove, zečevi ih kažnjavaju svim, pa i najstrožim kaznama onoga vremena. Posle izvršene smrtne kazne nad svojim neprijateljima, zečevi slave pobedu. Misao o “obrnutom svetu” pada mi na pamet jer ovaj današnji “obrnuti svet” zahteva da žrtva moli svoje dželate za oproštaj.
Naopaki odnosi se rugaju normalnom rasuđivanju, starom moralu i ustaljenim društvenim odnosima.     
     (9. jul 1994)

STRAH OD DANAJACA
SINOĆ sam gledao na televiziji svečanost proslave Vidovdana u Kruševcu. Posle prekida od više od pola veka, krećemo ka kosovskoj tematici, starim, utabanim, rodoljubivim stazama. Vizuelni utisak je bitniji od prave, unutarnje drame koju današnji čovek teško može da doživi. Nisam siguran da li na ispravan način pokušavamo da uspostavimo prekinut kontinuitet naše duhovnosti, a posebno onog njenog dela koji se spaja sa rodoljubljem. Bojim se da su stari modeli potrošeni i da treba pronalaziti njegove nove oblike.
Šta nas danas drži na okupu, šta nas spaja i daje nam čvrstinu kojom se rodoljublje suprotstavlja nacionalnoj destrukciji? Da li smo mi u Srbiji i danas rodoljubi, ili ta naša osećanja pripadaju prošlosti? Da li nas je san o nekakvom nebuloznom internacionalizmu totalno zbunio i pomeo? Gde smo danas, kada su nam razorili državu koju smo u dva svetska rata stvorili u krvi?
Ušli smo u razdoblje običnog preživljavanja i tu nikakva pomoć Međunarodnog crvenog krsta ne može pomoći. “Bojim se Danajaca i kad darove nose!” “Svijet je ovaj tirjan tirjaninu.” Savremeno zvuče Njegoševi stihovi ispevani na iskustvu našega prostora, na iskustvu koje izgleda kao da se skamenilo. Kao da je zauvek sačuvan taj lik mržnje, zala i međusobnog istrebljivanja.     (28. jun 1994, Vidovdan)


BRAĆA PO SMRTI
NEKA zlokobna tišina zavladala je pre susreta 7. jula, kada će se konačno saznati šta je odlučila Komisija za razgraničenje u Bosni. Slutim da ona ne nosi ništa dobro. Verujem da će mape za Srbe u Bosni biti nepovoljne. Sve je sračunato da Srbi odbiju mape. U američkom Senatu 50:50 je ishod povodom predloga senatora Dola i njegove grupe da Amerika jednostrano ukine embargo za izvoz oružja bosanskim muslimanima. Na osnovu ovakvog rezultata predlog je odbijen.
Svi senatori Jevreji ili oni koji su jevrejskog porekla glasali su u prilog ukidanju embarga. Sramna stranica jevrejske istorije, dokaz o krajnjoj beskrupuloznosti, amoralnosti i cinizmu. Naivno je da Srbi od ovih ljudi očekuju nešto. Naš svet treba da se navikne da racionalno podnese ovakve udare. Treba što pre zaboraviti dane naše zajedničke patnje, kada smo bili izloženi pravom genocidu. Tada smo bili braća po smrti i naivno verovali da nas više ništa i nikada neće rastaviti. Surova realnost i grubi pragmatizam učinili su svoje.     (3. jul 1994)
(Nastaviće se)