Sve za princa

ŽIVOT Džozefine Beker bio je veoma raznovrstan. Njena porodica živela je u Sent Luisu, u jednoj sobi, ali ona je taj dom napustila sa trinaest godina. Prvi posao dobila je kod Besi Smit kao njena služavka. Za četiri godine postala je član grupe, a kada je otišla u Pariz, postala je prva crnkinja član „Foli Beržera“. Pretvorili su je i u pevačicu i igračicu. Na scenu je izlazila samo sa nizom banana oko struka i igrala ispred ogledala, što je i za „Foli Beržer“ bila novina.
Jedan od njenih prvih obožavatelja bio je bogati Arapin, koga je nazvala „šeik“. Ali, on je bio nizak i debeo, a Džozefina je volela da primi ljubavnika stojeći, oslonjena leđima na zid. „Ne može da podigne svoju stvar iznad mojih kolena“, objasnila je.
Pored toga što je bila visoka, bila je i izuzetno atraktivna. Mada svog oca nije upoznala, verovalo se da je bio bogati Španac, kome je porodica zabranila da se oženi njenom majkom Keri. Njen izgled oduševljavao je brojne obožavatelje, i posle razmene telegrama, počela je njena kratka i čudnovata veza sa princom Adolfom, naslednikom švedskog prestola. Kao i mnogi drugi, on je odlazio iza scene „Foli Beržera“ da se sretne sa pevačicom. Mada je bio oženjen, pozvao ju je da poseti Švedsku, a ona mu je sledećeg jutra poslala poruku s pitanjem: „Kada?“ Na njeno iznenađenje, odgovor je došao odmah: „Večeras!“ Zbog tako poznatog zaštitnika, „Foli Beržer“ je morao da se povinuje zahtevu i da joj da odsustvo, pa mu se Džozefina pridružila u luksuznom privatnom železničkom vagonu, i voz je krenuo iz Pariza u pravcu severne Evrope, prema Stokholmu. Princ ju je odveo u napušten kraljevski letnjikovac, gde su tajno ostali mesec dana.
Za vreme Drugog svetskog rata, Nemci, koji su držali Pariz pod okupacijom, znali su da je Džozefina ranije bila udata za biznismena Jevrejina, i da je radila za francuski pokret otpora. Ona je bila ta koja je obaveštajnim službama saveznika dala prve nemačke knjige sa šiframa, i nacisti su odlučili da ona mora da umre. Herman Gering ju je lično pozvao na večeru, i pod pretnjom revolvera bila je primorana da jede ribu zatrovanu cijanidom. Otrčala je u kupatilo, pa se prema planu za bekstvo spustila kroz kanal za prljav veš do perionice, gde su je sačekali prijatelji i odveli na ispiranje želuca. Gospođica Beker borila se sa smrću mesec dana. Posle rata, Francuska joj je dala orden Ratnog krsta.
Pevačica je imala mnogo ljubavnika i muževa, ali kako nikad nije mogla da iznese celu trudnoću, odlučila se na usvajanje dece. Usvojila ih je jedanaest, sve iz različitih zemalja, i živeli su u njenom dvorcu van grada. Posle trijumfalne turneje po svojoj domovini, kao još velika džez pevačica, umrla je od srčanog udara kada je imala šezdeset osam godina.

SEKS, DROGE I DŽEZ
POČETAK života Bili Holidej bio je sve samo ne lak. Njena majka imala je samo trinaest godina kada ju je rodila u Baltimoru. Njen otac svirao je gitaru u nekoliko grupa, i često je bio na poslu. Kada je Bili silovana i poslata u reformističku školu, za staratelje je dobila učiteljice iz pogrešne grupe, tako da su joj lezbijke dale prve i praktične časove iz seksa. Kada je iz ove škole izašla, postala je prostitutka i zadovoljavala je klijente koji bi platili za seks sa tinejdžerkom. Ali, njen glavni posao bio je u burdelju, gde je radila kao poslužiteljka i potrčko. Prednost je bila u tome što je tako ušla u svet džeza. U javnoj kući uvek je bilo muzike i Bili je tu stekla prvo iskustvo u pevanju.
Bili je dobila svoje ime u detinjstvu. Eleonora je bila muškobanjasta pa ju je otac prozvao Bil. Ali u svetu muzike postala je poznata pod nadimkom Ledi Dej, i taj nadimak vuče poreklo iz danČa u javnoj kući. Ostale devojke počele su da je zovu Ledi Holidej. Veliki tenorsaksofonista Lester Jang skratio je njen nadimak, i kada su počeli zajedno da snimaju, ona je postala Ledi Dej.
Stekla je reputaciju nezasite partnerke. Skoro svi njeni ljubavnici bili su muzičari, pa je Bili često govorila: „Dobro i redovno vođenje ljubavi daje mom glasu boju strasti“. Ako publika nije bila zadovoljna, Bili, koja nikad nije nosila donji veš, podigla bi nakratko suknju, a ponekad bi se okrenula da bi je videli i otpozadi. Zbog toga su je voleli.
(Nastaviće se)