I kraljevi i grofovi

 BILA sam jedna od velikih ljubavnica devetnaestog veka - rekla je glumica Sara Bernar. Nije to bila naivna opaska u cilju hvalisanja, jer ona je uglavnom govorila istinu: kraljevi, prinčevi i carevi najmanje sedam evropskih zemalja bili su njeni i više nego obožavaoci. Dok je bila maloletna, imala je ambiciju da postane opatica. Ali, njena majka, neudata kurtizana koja ju je uglavnom ignorisala kao dete, uvidevši da se devojčica oporavila od tuberkuloze i da se pretvara u zanosnu lepoticu, iskoristivši svoj uticaj kod poslednjeg ljubavnika, vojvode od Morneja, uspela je kćerku da nagovori da se upiše na Pariski konzervatorijum.
Mada priznaje da je imala "hiljade ljubavnika", Sara je imala samo jednog supruga, lepog grčkog plejboja koji je kratko vreme bio i grčki diplomata. Aristides Damala je bio deset godina mlađi od nje, i tokom jednogodišnjeg braka sa njom bio je u centru više afera sa velikim publicitetom, tako da ga je ostavila. Ali, sedam godina kasnije, dok je umirao od droge, Sara ga je negovala do samog kraja.
Njena karijera na sceni počela je u Komedi fransez, ali njen prirodan talenat i divan glas omogućili su joj nastup u ozbiljnijim ulogama. U intervjuu, kada je glumila u predstavi "Kraljica Marija", Sara je izjavila: "Karijera moje majke podrazumevala je kuću punu muškaraca. Ja sam prema muškarcima i toj vrsti ropstva stekla averziju, i koliko god to bilo unosno, nisu me privlačili".
U njenim dvadesetim godinama su je poštovali i udvarali joj se širom Evrope talentovani muškarci koji su se divili njenim sposobnostima na sceni. Dramski pisci Oskar Vajld i Viktor Igo vodili su je na pića i večere, ilustrator Gistav Dore ju je hrabrio, a pesnik i romanopisac Emil Zola ju je obožavao. Svi oni su dolazili da je gledaju na sceni, ulazili i izlazili iz njenog života van scene, i takmičili se sa nizom evropskih monarha za njenu naklonost.
Kod kuće, u Parizu, bio je to princ Napoleon, sinovac Bonaparte, zatim španski i italijanski kraljevi Alfonso i Umberto, koji su je u Madridu i Rimu na svojim dvorovima javno proslavili... i dobili svoje uloge u pričama o tome šta se dogodilo kada su se svetla ugasila.
S druge strane Lamanša, javno se pojavljivala s princom od Velsa koji je kasnije postao kralj Edvard VII. Pre nego što su se uopšte i sreli, austrijski car Franja Josif poslao je iz Beča gospođici Bernar veliki broj pisama i ekstravagantnih poklona. Nemački nadvojvoda Fridrih pozvao ju je na oporavak od duge bolesti u svoj porodični zamak, a danski kralj Kristijan poveo ju je na jedrenje oko Zelandskih ostrva.
Kada je imala trideset šest godina, formirala je svoju trupu i sa njom počela da obilazi svet, dobijajući tako od svojih ljubitelja i obožavalaca javni oproštaj za sraman ljubavni život. Mnogi njeni ljubavnici bili su njeni glavni partneri tamo gde je nastupala, prvo u Londonu i Parizu, a onda u Berlinu, Njujorku i San Francisku. Sa šezdeset šest godina je u Americi imala vezu sa Luom Telegenom koji je tada tek bio napunio trideset. "Najslavnije doba mog života bile su četiri godine turneja sa Sarom Bernar", napisao je on kasnije u priči o svom životu.
UBRZO posle njenog sedamdesetog rođendana, hirurzi su Sari amputirali desnu nogu, ali pozorište je i dalje ostalo njen život, i uloge su pisane specijalno za nju u invalidskim kolicima na sceni. Kada su je pitali da li bi se sada odrekla ljubavi, ova čudesna žena je odgovorila: - Tek kada poslednji put izdahnem. Ono što ostaje od moje energije i moje vitalnosti vezano je isključivo za njihovu pokornost mojoj sudbini kao žene.
Ona je nesumnjivo bila ekscentrična koliko i talentovana, i kada je obelodanila da želi da bude sahranjena u kovčegu od ružinog drveta obloženom crvenim satenom, njena slava dobila je i drugu dimenziju. Taj sanduk bio je za nju pripremljen kada je tuberkuloza pretila da joj prerano, dok je bila maloletna, prekine život. Ona je taj sanduk sačuvala i priznala da je često u njemu spavala.
Sara Bernar, za koju su lekari rekli da neće doživeti svoj dvadeset prvi rođendan - tuberkuloza ju je mučila celog života - bila je stvarno čudesna žena. Bila je do bola mršava - u jednoj ranijoj kritici hvaljena je kao "ispolirani skelet" - ali imala je izuzetnu energiju i skoro do svoje smrti u sedamdeset osmoj godini ona je glumila i režirala.
(KRAJ)