Država u mreži mafije

ZA jedne - Radovan Karadžić je grandiozna figura srpske istorije. Njemu je pošlo za rukom ono u čemu niko pre njega nije uspeo - stvorio je novu srpsku državu na levoj obali Drine. On je “gorostas, ravan Lazaru i Karađorđu”.
Za druge - Karadžić je najveći zločinac u Evropi posle Drugog svetskog rata, blefer i kriminalac. Ne samo da je učinio genocid nad drugim narodom, već je za “vjeki vjekov” okaljao obraz i čast srpskog naroda.
Biljana Plavšić je za vreme rata u BiH koračala rame uz rame sa Karadžićem. Bila je među tri njegova najvažnija saradnika. Kad je Radovan, posle Dejtona, morao da napusti sve državne i političke funkcije, za predsednika RS, na njegov predlog, izabrana je Biljana Plavšić. A upravo je ona na njegov račun izrekla najotrovnije optužbe. Provukla ga je kroz blato kako to nisu učinili ni najljući Radovanovi neprijatelji.
Pozivajući se na ono što je videla očima i čula ušima, zatim na iskaze više državnih i političkih funkcionera RS, ona u knjizi “Svedočim” Karadžića prikazuje kao čoveka koji nije bio dorastao istorijskom zadatku. Na stranicama njene knjige šepuri se i razmeće neki bolesno sujetni, neodgovorni i gramzivi psihijatar, uveren da svet može da vrti oko malog prsta.

LAGALI PATRIJARHA
BILJANA kaže da je kriminal bio prodro u sve pore vlasti u Republici Srpskoj, a da su najprljavije ruke imali Radovan Karadžić i Momčilo Krajišnik. Ona tvrdi da je ta beskrupulozna pljačka naroda dobila takve razmere da je morao da interveniše i srpski patrijarh Pavle.
- Dragan Davinić, ministar za verska pitanja, javio mi je da na Pale dolazi patrijarh Pavle sa episkopima Republike Srpske i da želi da razgovara sa Karadžićem, Krajišnikom i sa mnom - kaže Plavšićeva.
- Ja sam tada već bila predsednica Srpske. Bilo je to u martu 1997. Čim smo seli za sto, patrijarh je izvadio neku cedulju, podsetnik, što je nagoveštavalo da će duže da zbori. A onda je bez ikakvog uvoda saopštio sledeće:
- Ono što ugrožava Republiku Srpsku su kriminal i korupcija. Narod je u bedi, a vas dvojica (obraća se Radovanu i Momi), sa vašom braćom, bavite se tim nezakonitim poslovima. Sada je sva odgovornost na plećima predsednice, a to je veliki greh i prema Bogu, i prema narodu, i prema njoj. Došli smo da vam kažemo da prestanete sa tim. Mi dobijamo informacije od naroda, koji je, u crkvi, u direktnom kontaktu sa sveštenicima.
Karadžić je pokušao da odbaci optužbe. Rekao je da predstavu o raširenosti lopovluka i korupcije šire zli jezici. “Ako toga i ima, onda je to neka periferija, prateća pojava. Glavna naša linija i osnovni privredni razvoj su čisti. Sve se radi po zakonu”, rekao je Karadžić i dodao: “A moj brat Luka, kojeg spominjete, on je siromašan čovek. On je za sve vreme rata pravio hleb za izbeglice i badava ga delio narodu”.
Biljana kaže da je Radovan drsko obmanuo patrijarha Pavla. Njegov brat Luka nikad nije bio pekar, nego biznismen koji je nekoliko meseci kasnije, novinarima “Reportera”, detaljno opisao svoj biznis koji se tada bio razgranao ne samo u Jugoslaviji i Repubici Srpskoj, već i u Bugarskoj.
Krajišnik se takođe branio pred patrijarhom, apostrofirajući izbeglički status cele svoje porodice. Biljana kaže: “Lagao je kao i Radovan. I on je za svog brata rekao da je siromašan čovek. A taj ’siromaško’ posedovao je samo na Palama ogromno skladište građevinskog materijala namenjenog srpskim izbeglicama iz Sarajeva.”
Biljana ističe da je za Srbe, koji su posle Dejtonskog sporazuma, napustili svoja ognjišta u Sarajevu, Srbija dala materijal za podizanje tri hiljade kuća. Trebalo je izgraditi stambene jedinice od po 60 kvadratnih metara, ali nije bilo tako. Najveći deo materijala utrošen je za gradnju kuća od 200 i 500 kvadratnih metara, sa luksuznom opremom. Tako su, preko noći, nikla “dedinja” na Palama i na još nekim lokacijama u RS. Deo tog građevinskog materijala transportovan je na teritoriju Federacije BiH. U Sarajevu je prodavan Muslimanima, kao zlato. Cena mu je bila 10 puta veća nego u Srbiji.
- Privatni biznis je cvetao a državna kasa je bila prazna - kaže Biljana. - Ugasila se izbeglicama nada da će ikad dobiti krov nad glavom. Iskorišćena je njihova tragedija da rukovodstvo Republike Srpske, čitaj ratni profiteri, izgrade sebi kuće i još zarade.
Karadžić i Krajišnik bili su, prema rečima Biljane Plavšić, uključeni u biznis sa Federacijom BiH. “Od prodaje građevinskog materijala, namenjenog izbeglicama, lavoski deo odlazio je porodici Karadžić, kaže Biljana. Konkretno, pare su išle “gazdarici”, Radovanovoj supruzi Ljiljani.“
U knjizi “Svedočim” Plavšićeva opisuje sledeću scenu: “Gazdarici” su upravo doneli torbu sa novcem. Ona sedi, puši i broji nemačke marke istresene na sto. Treba da ih bude 400.000. Ona konstatuje manjak od 20.000. Broji još jednom. I opet nema 20.000. Ljuta je. Traži da joj se njen novac odmah vrati, kao da ga je svojim rukama zaradila. Vrišti, samo što se tavanica ne sruši. Neko, srećom, u tom času javlja Radovanu za dramu sa novcem, i on spasava “sitovaciju”. Kaže Ljiljani da su donosioci novca najpre svratili kod njega i da je on uzeo 20.000 maraka.

POSLE MENE POTOP

neki crkveni velikodostojnici izjavili su da Radovana Karadžića posle njegove smrti treba proglasiti za sveca. “Kad to čujem, kaže Biljana, prekrstim se i pomislim neka Bog čuva našu crkvu, a nekima i pamet.”
Osim prodaje građevinskog materijala Radovan i Momo kontrolisali su šverc nafte, oružja i izlazak ljudi iz opkoljenog Sarajeva. Paljani su govorili: “Ovo je Momin šleper, a ovo je Radovanov.”
Opisujući način na koji je Karadžić krčmio državnu imovinu, Plavšićeva iznosi slučaj “Telekoma” RS. Priča ide ovako: Jednog dana na Pale su stigli predstavnici neke afričke firme. Doveo ih je Radovanov brat Luka. Tražili su da Biljana potpiše ugovor o prodaji “Telekoma” koji je sa njima ranije sklopio Radovan. Pošto on više nije bio predsednik RS, već Biljana, oni traže da ugovor parafiraju ona i premijer.
- Ugovor sa tim crncima bio je takav da smo mogli potpuno izgubiti naš “Telekom”-kaže Biljana.- Tražila sam da se proveri kredibilitet te afričke firme i dobila odgovor da ona nigde nije zvanično registrovana. Ugovor nisam potpisala. Posle nekoliko dana javio mi se Radovan. Bio je besan. Upitao je da li ja znam ko su ljudi koji su došli sa njegovim bratom Lukom. Rekla sam da me oni ne zanimaju nego ugovor koji je po nas štetan.
Radovan je jedva izdržao da Biljana završi svoju priču. Rekao je: “To što vi govorite nije važno. Važno je da su ti crnci iz istog plemena iz koga je Kofi Anan.” “Kakve veze ima generalni sekretar UN sa ’Telekomom’ Srpske?”, upitala je Biljana. Radovan je mirno odgovorio: “Kofi Anan može da me oslobodi haške optužnice”.
Biljana kaže da je uspela da spase “Telekom” Srpske, ali je zato postala meta za odstrel. “Sve što je Radovanu bilo na putu, hteo je da ukloni. Imao je sumanutu ideju: kad ja propadam, neka propada i Republika Srpska, ali i Srbija”, kaže Plavšićeva.
U jednom razgovoru koji je, zatim, Biljana vodila sa Radovanom on je upozorio: “Želim da ponovim ono što sam ti već kazao - mojom ostavkom i tvojim izborom za predsednicu Republike Srpske, ništa se nije promenilo. Ja ću i dalje sve da vodim.”
- Dakle, držaće svu vlast, a ja ću biti samo protokolarna lutka - kaže Biljana. - Rekla sam mu: “E, to vam neću dozvoliti. Ni majka koja rodi dete nema pravo na njegov život. Vi ste, Radovane, učestvovali u nastajanju Republike Srpske, ali je niste stvorili. Njeni tvorci su oni koji leže ispod krstova i ranjenici na štakama i u kolicima.” Radovan je udario šakom o sto. Njegov pogled je bio preteći. Rekao je: “Ja sam stvorio Republiku Srpsku i ja na nju polažem pravo!”

ODNEO MILIONE MARAKA

KAD je Unprofor pojačao potragu za Karadžićem, on se, prema rečima Biljane Plavšić, iznenada pojavio u Banjaluci. Vozio se u ambulantnim kolima, umotan u bele čaršave. Iz Službe društvenog knjigovodstva odneo je tada 28 miliona nemačkih maraka. Biljana kaže da je Radovan “opljačkao ono što je još ostalo za pljačku.”
Plavšićeva tvrdi da je u najtežim trenucima po opstanak RS, kad je trebalo pokazati najviše državničke kuraži, mudrosti i odgovornosti, Radovan sudbinu države i naroda prepustio nekim vračarama. Počeo je da obilazi pogranične delove RS i da nagoveštava predaju nekih gradova. Govorio je: “Svevišnji je odredio naše granice prema neprijatelju. Naši krstovi su van Glamoča, Grahova, Drvara... Postavljeni su dublje prema našoj teritoriji. Tako je Bog odredio i ne ide se preko njegove volje.”
Biljana kaže: “Kakva farsa! Dakle, nema naredbe o povlačenju, ali je Božje predskazanje tu. Za ovakve trikove i zloupotrebu svetinja naš vožd ima smisla i hrabrosti, a nema hrabrosti da stane pred skupštinu i kaže: Našu teritoriju sa 72 odsto moramo da svedemo na 49 odsto. Zato se, ljudi, na vreme pripremite za seobu. Radovan nikad nije imao hrabrosti da istini pogleda u oči, da prizna poraz. Sa skupštinske govornice samo se hvalio kako on i Momo uspešno vode pregovore i kako ih vile nose.”      


BABA LAŽE
RODBINA Radovana Karadžića nije htela da se upušta u dublju javnu polemiku sa Biljanom Plavšić. Njeni sporadični odgovori na Biljanine optužbe mogli bi da se ovako sažmu: To su laži. Ta baba je prolupala u zatvoru u Švedskoj. Ako ima dokaze neka ih iznese na videlo i ide na sud. U protivnom - neka zaćuti.


SMRT NIKOLE KOLJEVIĆAU KNjIZI “Svedočim” Biljana Plavšić je iznela svoje sumnje da je Nikola Koljević sam digao ruku na sebe. Ona tvrdi da je on “mnogo znao, mnogo zapisao i da ga je to stajalo života”.
- Posetila sam Koljevića na VMA u Beogradu - kaže Biljana. - Bilo je to nekoliko dana pošto je javljeno da je sebi pucao u glavu. Bio je u besvesnom stanju. Radovan i Momo su rekli: “Ubi se Nikola”. Pogledala sam Nikolu, bolje reći samo zavoje i izašla iz šok-sobe. Pitala sam lekare da li čovek može sebi da ispali zaredom dva metka u glavu. Rekli su: “Ne, to je nemoguće”.
(Nastaviće se)