Kočija puna zlata

LEGENDA kaže je jednom prilikom bežeći od Turaka, pop Martin celu kočiju blaga, koju je prethodno oteo od svojih progonitelja, morao da baci u vrelo jedne reke. Koje? Niko pouzdano ne može da kaže.
U Sokobanji će vam reći da je kočija sa blagom potonula u duboki vir Moravice. A u Žagubici, na primer, da je blago progutao izvor Mlave. Tražili su ronioci i u Moravici, na mestu gde je teren toliko nepristupačan da je bilo potrebno veliko umeće samo da se sa litica spuste do kanjona. Ronili su u Mlavi i do 30 metara dubine. Ni kočije, ni blago - nisu našli.
U sokobanjskom kraju duboki vir koji krije tajne blaga nalazi se baš ispod Soko-grada, rimske tvrđave koja je uzduž i popreko prekopavana, a prastare zidine uništavane, zbog verovanja da je "neko blago" tu negde. Ispod te litice, možda čitavih sto metara u dubinu, kovitla se veliki vir.
- Moguće da je pop Martin bacio kočiju baš sa litice dole u vir - kaže Zoran Mirković, lovac na hajdučko blago koji deset godina traga baš po ovoj oblasti. - Iako je predeo strm i krševit, ovde je bio put, još su ga Rimljani napravili, a posle ga koristili Turci dok nisu u međusobnom obračunu, kako kaže istorija, srušili tvrđavu Soko-grad. Verovatno je tim putem pop Martin bežao u planinu, a kada je video da će ga Turci sustići, šta je drugo mogao nego da plen baci u vodu. Na sigurno, u duboki vir.
U KRAJU oko Žagubice, koji smo takođe obišli prateći priču o blagu popa Martina, tragači "znaju" da je kočija u izvoru Mlave. Sagovornici koji nisu želeli da im pominjemo imena rekli su nam da su tu lično tražili.
- Ja sam ronio, sa opremom, ali voda je tu duboka i do 50 metara. Donekle sam došao, možda do tridesetak metara, dublje sam video pećine i nisam smeo. Zbog pritiska i virova.
Predeo oko vrela Mlave priroda je načičkala mnogobrojnim pećinama. Ima ih stotine, kažu naši sagovornici, i većina je neistražena.
- Najčešće dolaze speleolozi, ali sa njima provuku se i lovci na staro blago - kažu tragači iz Žagubice, u mnoge od tih pećina niko nikada nije ni ušao.
Ispred nekoliko relativno vidljivih pećina, čije ulaze sve više prikrivaju šuma i rastinje, rekli su nam lovci na blago, nailazili su na tragove kopanja. Tu su duboke, nezatrpane rupe, ili do pola zatrpane. Nisu se trudili da sakriju da su tu kopali. Često se na stenama ispred pećina mogu videti tragovi pijuka ili nekog tvrdog predmeta. To može da znači da su oni koji su tražili blago, možda naišli na znak koji pop Martin opisuje u svojim mapama, i da su ga namerno izbrisali, da drugi tragači ne bi išli njihovim putem.
- To znači da je sigurno, na tom mestu, bio znak koji je pop Martin ostavio kao putokaz u enigmi gde je zakopao blago, ali ga je onaj ko ga je prvi video uništio, kako drugi tragači ne bi rešili zagonetku i pre njega našli blago - veli Mirković.
A MOŽE li to da znači da su našli blago?
- Može - uglas odgovoriše Mirković i njegov kolega koji je želeo da ostane anoniman, jer se tim poslom više ne bavi a i neće, kako je objasnio, jer se umorio od lutanja. Onda su, svako zasebno, dodali: A možda i nisu...
Dok se u Srbiji veruje da je kočija završila u Moravici, Mlavi, Peku.. u Bugarskoj smatraju da se to dogodilo u trnovskom okrugu. Ista je priča, isti su progonitelji popa Martina, kočija je puna zlata, jer je Martin Himović presreo karavan koji je nosio zlatnike u Carigrad, samo je drugo mesto. Na bugarskim mapama popa Martina navodi se da je kočija bačena u neku reku kod sela Balvan, Top Korija, Kotlenica, Koseličev dol, Kata čalasta, Čurčkovec, Studenija, Kladenac, selo Kajadžik, Kamenarevo...
Lovci na blago iz Srbije, koji su imali kontakte sa "kolegama" iz Bugarske ili su se interesovali za problematiku, rekli su nam da niko ne može biti siguran gde je potonula kočija: Srbi veruju da je u Srbiji, Bugari da je u Bugarskoj. Dešavalo se, ipak, da lovci na blago iz Bugarske dođu u Srbiju. Kao što se dešavalo da su neki naši išli tamo.
- To znači da su tragali i jedni i drugi sigurno dugi niz godina, da ništa nisu našli i da su se razočarali. Zato je Bugarin pomislio da je zlato ipak u Srbiji, a Srbin da je zlato u Bugarskoj. Ali, ja ne bih išao u Bugarsku. Ja znam, zlato je ovde, u Srbiji, samo gde - pita se Zoran Mirković iz Sokobanje i dodaje, bodreći sebe: Jednom ću ga naći.


STRAH OD BEZDANA
SAMI lovci na blago, ranijih godina usmenim putem, jer Internet nije rasprostranjen bio u jugoistočnim krajevima Srbije, prenosili su iskustva i upozorenja jedni drugima navodeći koja su mesta izuzetno opasna po život. Postoje neke pećine i rupe u koje, kako sami kažu, ni za živu glavu ne bi ušli.
- Priča se da su mnogi nastradali zavlačeći se neoprezno i upadajući u bezdane - priča jedan tragač za skrivenim blagom. - Najopasnija je, recimo, Smokova rupa, ali to se ne širi u javnost - kaže tragač... Ima pećina gde ima mnogo zmija, pa kad se zavučete ako vam se ne odroni zemlja i zatrpa vas, postoji opasnost da vas zmije na mrtvo izujedaju.
I ne samo zmije, u sokobanjskom kraju na primer, oko tvrđave koju su igradili još Rimljani, zna se da ima škorpija. Smatra se, kako su nam rekli tragači, da su ih doneli trgovci sa tovarima, a poznato je da one žive pod kamenjem. Škorpija, međutim, ima u Srbiji, po kamenitim predelima, starim, napuštenim kućama.
(Nastaviće se)