Rođendanski poklon

NAJLEPŠI poklon za pedeseti rođendan je neprocenjivo kulturno blago koje je stvarano u Televiziji Beograd, odnosno bio bi da je svih tih dugih godina brinuo neko o tome: beležio, svrstavao, presnimavao i čuvao od zuba vremena.
Nažalost, burna istorija naše televizije, neznanje ljudi u početku, a kasnije nemarnost, pogrešne političke procene rukovodećih ljudi koga treba brisati, doprineli su tome da je veliki broj emisija izgubljen zauvek. Srećom, neke od tih emisija žive još u sećanju onih koji su ih stvarali ili onih koji su ih voleli. Na to nas svakodnevno podseća “Trezor”, emisija redakcije za istoriografiju, čiji je cilj da otme od zaborava neke umetnički značajne programe, važne autore i datume. Bojana Andrić, urednik redakcije za istoriografiju kaže da se danas malo toga može još učiniti za stare izgubljene serije, jer je tehnika na kojoj su snimane zastarela, trake su polepljene i neupotrebljive, a mnogo snimljenog materijala je spaljeno u petooktobarskim zbivanjima, pa osam godina kasnije i u NATO bombardovanju zgrade Televizije Beograd u Aberdarevoj ulici.
- Uspeli smo da sačuvamo sve drame, koje su presnimljene i arhivirane – priča Bojana Andrić. Još 1979. tadašnji direktor Ljubomir Zečević došao je na ideju da bi sama Televizija mogla nešto o sebi da progovori posle 20 godina postojanja. Podržali su ga Igor Leandrov i Miroslav Savićević i oni su za dvadesetogodišnjicu osnovali Centar za istoriografiju.
Za početak, korišćena je dragocena arhiva Miroslava Savićevića, koji je godinama sakupljao podatke šta je sve snimano, nastavlja Andrićeva, na taj način što je anketirao ljude, po sistemu ko je ko u Televiziji. Mnogi od nas nisu shvatali ozbiljno te ankete, a danas znamo da smo jedino od Savićevića nasledili arhivu i da od onda nemamo više ništa, jer to ne postoji:
- Mene vrlo jedi što smo mali broj emisija revitalizovali, što ima mnogo neobrađene dokumentacije, zabavnog, školskog i dečjeg programa. Tvrdim da zbog neadekvatnog skladištenja svaki dan jedna emisija propadne, a najviše je ugrožen film. Zato se “Trezor” više bavi ljudima nego emisijama, snimamo razgovore sa njima i, nažalost, samo deseti deo njihovog živog sećanja iskoristimo za “Trezor” zbog dužine trajanja.
Ipak, urađena je velika stvar, sačuvane su umetničke drame, na kojima je Bojana Andrić sa dva inženjera radila četiri godine i to zahvaljujući donaciji Francuske.
- Zaljubljenik u istoriju, francuski ambasador u Beogradu Ig Perne 2004. godine pozvao je Televiziju da pita da li imamo snimke kako je nekada izgledala Pariska ulica gde se nalazi ambasada – nastavlja naša sagovornica. - Tako smo uspostavili kontakt, i pošto sam ja bila zabrinuta za naše arhivsko blago koje propada, gospodin Perne je obećao da će njegova zemlja pomoći Televiziji Beograd. Ubrzo je na račun francuske vlade poslao trojicu stručnjaka koji su napravili projekat o stanju naše arhive, a zatim smo dobili i finansijsku pomoć, deset odsto od potrebnih sredstava da se arhiva sačuva. Taj novac je utrošen u revitalizaciju drama.
Kako Televizija proslavlja svoj rođendan?
- U subotu je simbolično obeležen početak rada Televizije, jer je i taj dan protekao u znaku Olimpijskih igara. Naša redakcija organizovala je rođendansku žurku, pozvala je preko ekrana sve one koji su radili ili rade za Televiziju da nam se pridruže. Pretpostavljam da će glavna proslava biti 28. novembra, to je drugi naš važan datum, kada je Televizija počela emitovanje redovnog programa i kada je krenula JRT mreža.
Bojana Andrić je još pre dve godine predložila da se za pedeseti rođendan stari studio na Sajmištu stavi pod zaštitu, da se ispred njega stavi ploča koja će ljude podsećati odakle je TV slika krenula u svet. Kako veli, zasad nema ni odluke da će od toga nešto biti! Zanimljivo je da je 16. juna izdata jubilarna marka i koverta, ali to je uradila “Jugomarka”, smatrajući da je 50. rođendan TV Beograd važan datum za našu istoriju.
Što bi pesnik rekao: “Mi se možemo odreći prošlosti, ali ona neće nas”.
(KRAJ)