Guliver bez sluha

PITANjA rata i mira, naoružavanja i razoružavanja, ekonomske ravnopravnosti, razvoja nauke, tehnike i tehnologije, zaštite prirode i budućnosti ljudskog roda uopšte, sve su aktuelnija zahvaljujući američkom agresivnom i bezobzirnom ponašanju na svetskoj sceni, i ruskim “njet”, propraćenim lansiranjem novih, nezaustavljivih raketa srednjeg i dalekog dometa, kadrih da nose šest nuklearnih bojevih glava koje se razilaze i precizno pogađaju ciljeve na raznim tačkama. Bombardovanje Srbije 1999. godine, Irak, palestinsko-izraelski sukob, severnokorejski i iranski nuklearni programi, latinoamerički levičarski zaokret, kontroverze oko statusa Kosova, Pridnjestrovlje i fenomen probuđenog separatizma u mnogim krajevima sveta, porast terorizma, nameću potrebu da se razmotri sveukupno stanje savremenog sveta, i da se postavi krucijalno pitanje: čemu stremi Amerika – supersila od čije volje i interesa zavise sadašnjost i budućnost naše planete.
Stvorena je prvi put u istoriji čudovišna sprega kapitala, politike, medija i vojne moći, koncentrisana u jednoj tački. Uprkos jasnoj reafirmaciji ruskog ekonomsko-političkog faktora, i kineskom privrednom čudu, američki pauk i dalje bdi nad raširenom obaveštajnom i medijskom mrežom, rasporedivši hiljade vojnika u 110 baza na svim kontinentima. Pod njegovim su nadzorom i komandom snage NATO, a uspostavio je i ekonomsko-politički protektorat nad Evropom, Mediteranom i Bliskim istokom, nad jugoistočnom Azijom i dobrim delom Južne Amerike.
“AMERIČKI način života” – kultura američkog filma, televizije, muzike, sporta, brze hrane, koka-kole, organizacije i upravljanja proizvodnjom (management), trgovanja (business), reklamiranja (advertising), mode (blue jeans), informatike (PC) – osvaja svet svojom lakoćom, praktičnošću, površnošću i dopadljivošću. Engleske reči iz američkog žargona uvlače se u francuski, nemački, ruski, srpski (knonj honj, cool, tender, look, image, casting, fashion, make up, design, dream team, nenjs, out, in…), novi pojmovi kompjuterske tehnike postaju univerzalni. Amerikanizacija svakodnevnog života izražava se i pomodnim prezirom prema prošlosti, odbacivanjem istorijskih činjenica i nacionalnih tradicija, a u ime tzv. mondijalizacije, tj. veštačkog spajanja svih kultura u amorfno tržište za plasman produkata multinacionalnih korporacija. U ime bezličnog, neograničenog prostora za biznis. Svet postaje supermarket. Taj novi oblik imperijalizma, koji poseže za nasiljem kad je to potrebno, svodi se na porobljavanje svesti, preteći uniformnom, monotonom, bljutavom, u biti siromašnom svakodnevicom, sivilom života kakvo je predviđao Džordž Orvel. Čini se da se Veliki brat preselio iz Kremlja u Empajer stejt bilding.
Da li je američki hegemonizam otišao suviše daleko, da li je kasno da Liliputanci – kako reče jedan moj ugledni sagovornik u Francuskoj – zavežu Gulivera i nateraju ga da čuje glas slabijih i siromašnijih, možda u ime onih istih vrednosti kojima se džin hvališe u javnosti, a podsmeva u tajnosti, a to su ljudske slobode i prava, demokratija, međunarodna ravnopravnost i saradnja?
Kuda zapravo ide čovečanstvo, predvođeno Amerikom? Koliko je budućnost naše dece postala neizvesna? Kako će živeti generacije koje dolaze? Šta će se dogoditi sa ovom planetom, koja se raspinje između različitih, često suprotstavljenih političkih i ekonomskih interesa, kojom dominira volja najveće supersile, koja potpada pod vlast krupnog kapitala, pred kojom je perspektiva sjajnog tehnološkog napretka, ali i sve opasnije ugrožavanje prirode? Da li oholi i obesni Ujka Sam sme i dalje da pretenduje na lidersku ulogu u svetu?
Amerika je tako složena i velika, sastavljena od različitosti i suprotnosti rasnih, etničkih, religijskih i klasnih elemenata, da se opire svakoj definiciji: taj konglomerat od 50 saveznih država pripada u stvari najbogatijim ljudima, nasuprot milionima ekonomski potčinjenih i zavisnih (resursi i proizvodno-poslovni kapaciteti su u vlasništvu samo dva procenta stanovništva!). Rasprostranjeno osećanje uzaludnosti i nemoći da se bilo šta promeni ispoljava se naročito na izborima koje bojkotuje bezmalo polovina američkih birača.
AMERIČKI melting pot – lonac za topljenje nacionalnih razlika i predrasuda – posle dvestagodišnjeg zagrevanja, stvorio je leguru koja uspešno apsorbuje nacionalne emocije, onakve kakve u Evropi žive u svim ljudima, svesnim dometa kreativnog duha i istorijske veličine svog naroda. Programirana nezainteresovanost za zbivanja izvan vidokruga, ugrađena u školski sistem i sve vrste komunikacija, svakodnevno medijsko usklađivanje informacija sa potrebama establišmenta, nizak opšti edukativni nivo populacije i širenje arogantnog konformizma u smislu “mi smo najbolji i najsrećniji”, i onog još mučnijeg – “američki način života mora pobediti milom ili silom” (!) – deo su vladajuće ideologije američkog društva.
Ta i takva Amerika – bogata, osiona, neprikosnoveno sama na vrhu svetske ekonomske, političke i vojne moći, nezajažljiva u težnji da nametne svoju volju i ostvari svoje geostrateške ciljeve, vođena iz centara finansijske oligarhije i dirigovana često nevidljivim palicama majstora međunarodnih političkih intriga – generisala je u poslednjim decenijama svakojaku izopačenost principa, poništila poverenje u institucije i mehanizme univerzalnog sporazumevanja, u međunarodno pravo, posejala strah za budućnost... Zar primer Kosova – nasilno stvaranje državno-pravnog bastarda usred Evrope, nije dovoljno ilustrativan za ovu tvrdnju?
Zašto je nekada pitomi industrijski div, pobornik pravde i fer-pleja, uzorna zemlja demokratije i moralnih načela, preuzela ulogu često nepravednog, sebičnog nasilnika, koji sve više proigrava svoj međunarodni ugled? Takoreći od Drugog svetskog rata sve administracije u Vašingtonu nastojale su – pod vidom zaštite slobodnog sveta – da prošire i učvrste svoju dominaciju, odnosno dominaciju krupnog kapitala. Ni Hladni rat, ni nuklearna pretnja opštom katastrofom, nisu omeli ova nastojanja. Posle sračunatog razbijanja SSSR i bloka zemalja tzv. realnog socijalizma, gotovo da nema tačke na planeti koja nije pod prismotrom američke politike, spremne da svugde zavađa i miri, da sudi i presuđuje, da uspostavlja vlasti po svom izboru i u skladu sa svojim namerama. Da li je moguće da u američkoj vladajućoj misli nisu utisnuti tragovi istorijskog iskustva, a ono nas nedvosmisleno uverava da su sve hegemonističke, imperijalne težnje u prošlosti bile osuđene na propast i kaznu, da su sva agresivna carstva poražena slobodarskom i humanističkom svešću? Nije li neoimperijalizam Vašingtona odveć anahrona, opasna i samoubilačka strategija?
Na pomolu su nove sile – Kina, Indija, Brazil, osnažena Rusija, bogata energetskim resursima, ujedinjena Evropa koja pokazuje prve znake uznemirenosti američkim nametanjem strategije, neprimerene tradicijama i interesima Starog kontinenta.
(Nastaviće se)