Dva miliona robijaša

MORA se priznati da se valjda jedino u Americi može desiti da novinari obore predsednika države posle poznate afere Votergejt, da slobodno izgovorena i napisana reč nije ograničena - razume se, pod uslovom da onaj ko je izgovara ima “obezbeđena leđa”. Noam Čomski, na primer, na pitanje kako je mogućno da tako žestoko kritikuje američki sistem bez posledica, kaže da je on nezavisna ličnost budući da raspolaže sopstvenim sredstvima za život i da pripada klasi nedodirljivih.
Ipak, Čomski nije slučaj za izvlačenje generalnih zaključaka. Raditi u nekom američkom glasilu znači prihvatiti “etiku redakcije”, što će reći uticajnih krugova.
- Ono što mi se najviše dopada u američkoj kulturi - rekao mi je Madsen Piri, predsednik Instituta Adam Smit u Londonu - jeste osećanje da se pred čovekom otvaraju razne mogućnosti, što se ohrabruju ambicije da se postigne što je mogućno više. Tu nema ni govora o ograničenjima kao što su porodica, poreklo, rasna pripadnost ili religija.
Takvo mišljenje, ili stereotipnu predstavu o Americi, opovrgava Zenzile Koisan, novinar i aktivist Komisije Južne Afrike za mir i pomirenje. On kaže:
- Sjedinjene Države su serijski kršilac ljudskih prava. Imao sam priliku da boravim u Sjedinjenim Državama više od deset godina. Radio sam tamo kao novinar. Znam da imaju sijaset problema sa načinom tretiranja obojenih, sa ljudima iz Portorika, manjinskim stanovništvom. U Sjedinjenim Državama ima mnogo getoa. To nije mnogo poznato. Ima i mnogo političkih pokreta koji su podvrgnuti svakojakim rasističkim, političkim i drugim vidovima represije. Da pomenem samo Stranku crnih pantera koju je uništio FBI. Zatim stranku mladih portorikanskih pravnika, koja je uzalud pokušala da se bori za nezavisnost Portorika. Tako reći niko ne zna da u Sjedinjenim Državama ima političkih zatvorenika, koji su katkad podvrgnuti torturi. Osim toga, u ovoj zemlji postoji ogroman broj beskućnika. Ljudska prava se krše stalno na mnogo nevidljivih načina...
IzveŠtaji o torturi koja se sprovodi u američkim zatvorima ponekad zaista dovodi u pitanje sve proklamacije o tolerantnosti i ljudskim pravima. Autor ovih redaka u posedu je dokumentarnog video zapisa, snimljenog u jednom od popravnih centara za mlađa punoletna lica u SAD: uniformisani čuvari, vikom i svakojakim ponižavanjima, neljudskim postupcima i fizičkom prisilom, sateruju strah u kosti mladićima, dovodeći ih do suza i očaja.
Prema zvaničnim saopštenjima američkog pravosuđa, u zatvorima je zatočeno preko dva miliona ljudi, a na svakih 100.000 muškaraca crne boje 3.000 je na izdržavanju kazne. Iako afroamerička populacija čini samo 12 procenata žitelja Amerike, gotovo polovina svih uhapšenika potiče iz ove kategorije. Džon Sliper u knjizi Liberalni rasizam kaže: “U ovoj zemlji imamo rasističku industriju”...
Amnesti internešenel je optužio policijski i pravosudni sistem Amerike za zlostavljanje zatvorenika. Prebijanja i mučenja, česta silovanja zatočenika koja čine čuvari, sadistička ponižavanja uglavnom pripadnika manjina, navode se u izveštaju kao primeri ustaljene prakse koji duboko kompromituju zemlju - “zaštitnicu ljudskih prava”. U državnom zatvoru u Kaliforniji čuvari su organizovali “gladijatorske borbe” zatvorenika sa kladionicom! Na jednom video-zapisu čuvaju se dokazi protiv čuvara koji tuku zatvorenike, ispaljuju na njih metke za uspavljivanje i čak pujdaju pse...
Koliko ima cinizma u prekorima koje američki političari upućuju Kini i Rusiji zbog ugrožavanja ljudskih prava, zanemarujući realnost u sopstvenoj zemlji.
SuviŠe je siromašnih u bogatoj Americi, naročito među obojenima. U južnim državama, u kojima je izrazitije koncentrisana crna populacija, usled siromaštva i poroka koje ono izaziva, svake godine beleži se u proseku 18 ubistava na 100.000 stanovnika. Sjedinjene Države ne samo što zauzimaju prvo mesto u razvijenom svetu po broju ubistava, već imaju i jedan specifikum: iracionalna masovna ubistva vatrenim oružjem na ulici ili čak u školama, što se objašnjava frustracijama i nemogućnošću da se iziđe iz zatvorenog kruga društvenih okolnosti.
Da se stvari ipak menjaju, da ima ohrabrujućih znakova, svedoče reči Artura Šlezingera, profesora Univerziteta grada Njujorka: - Da mi je neko pre pedeset godina rekao da će crnci biti generali, vrhovni komandanti, sudije Vrhovnog suda, da će crnac biti guverner Virdžinije, sedišta Konfederacije, ili gradonačelnici mnogih južnjačkih kao i gradova Severa, da ćemo imati crnce - igrače bejzbola u prvoj ligi... U mojoj mladosti sve ovo bilo je nezamislivo, a sada je to stvarnost.
Posle 150 godina od ukidanja ropstva američki predsednik izvinio se javno precima današnje afroameričke populacije, koji su tačno 224 godine živeli u potpunoj obespravljenosti i radili najteže poslove bez ikakve naknade. Umesto da dobiju obećano parče zemlje posle secesionističkog rata, crni robovi bili su pretvoreni u novu vrstu sirotinje - najamne radnike. Izračunato je da im bela Amerika duguje, sa kamatom, oko 450 milijardi dolara na ime nadnica, koje bi danas trebalo uložiti u fond za ispravljanje velike nepravde i njenih posledica, za podizanje stanova, bolnica i ukupnu emancipaciju onih koji žive u ozloglašenim getoima širom Amerike. Teško je, međutim, očekivati da će se takav fond osnovati.
- Demografski pokazatelji najavljuju rušenje tradicije naših očeva - osnivača Sjedinjenih Država - rekla mi je g-đa Nensi Snou, profesor sociologije. - Kalifornija će već sredinom ovog veka biti država sa belcima kao manjinom, a ljudi obojene puti postaće većinsko stanovništvo. Kalifornija će biti karakteristična po Afroamerikancima, po Latinosima, azijskim Amerikancima. To će promeniti lik Amerike. Ali, posebno sam zabrinuta zbog raslojavanja na osnovu zarada.
Da, mi jesmo i ostajemo svetska ekonomska sila, vojna supersila, ali ako pogledate gde se novac koncentrisao u proteklih dvadeset godina - otišao je prema vrhu koji čini jedan do pet odsto stanovništva. I mi sada pothranjujemo rastući jaz između bogatih i siromašnih. Nikada nije bio veći u američkoj istoriji.
Kupovinom pameti, pridobijanjem stručnjaka i stvaralaca odasvud, Amerika se razvila kao naučna, tehnološka i umetnička velesila. Sa blizu 2.700 naučnika i inženjera na 100.000 stanovnika, Amerika zauzima drugo mesto, odmah iza Japana. Otuda Sjedinjene Države moraju biti uvažavane kao najvažnija država na svetu, kako po snazi svoje privrede tako i vojnih potencijala, tako i po dometu njenih istraživačkih institucija.

TEŠKA KLETVA
NIKADA neću zaboraviti kletvu koju je sa govornice u dvorani hotela “Omni” u Atlanti 1996, tokom godišnje konvencije TV mreže Si-En-En, uputio poglavica indijanskog plemena Ondanga, inače profesor nekog američkog univerziteta. Optuživši belu Ameriku za genocidne metode koji se i danas primenjuju, poglavica profesor je, između ostalog, izgovorio: “Duhovi naših predaka će vas kazniti. Vi ćete ginuti u tuđim ratovima, umiraćete od teških bolesti, vaši avioni će padati. Vi ste prokleti!”
(Nastaviće se)