Mašine strašnog suda

KLINTONOVA doktrina sadrži još jednu užasavajuću komponentu: tretiranje tuđe teritorije (čak i usred Evrope) kao teren za isprobavanje oružja, njegove preciznosti i efikasnosti. Napadajući mirne gradove i sela u Srbiji, avioni NATO-a izbacili su hiljade zabranjenih kasetnih bombi s naknadnim rasprskavajućim dejstvom. Koristeći se ovim izuzetno nehumanim oružjem, zavojevač je pokazao svoje svirepo i bezdušno lice. Da je spreman na još veće zlo, utvrđeno je obaranjem američkog aviona A-10, nazvanog “bradavičasta svinja”, negde na području Prištinskog korpusa. Stručnjaci Vojske Jugoslavije su prepoznali olupinu čija je namena bilo sejanje radioaktivne municije. Naime, poznato je da je američka avijacija u zalivskom ratu sručila više od 300 tona municije kalibra 30 milimetara sa osiromašenim uranijumom, upravo iz aviona tipa A-10.
Pokazalo se da su crne slutnje naših stručnjaka bile, nažalost, opravdane: istom vrstom municije bili su zasuti i Kosovo i jug Srbije... Razorno, po zdravlje ljudi i životinja pogubno radioaktivno zračenje uranijuma 238, traje četiri i po milijardi godina!
Da li će samoubilački instinkt u čoveku, podstican slepim egoizmom i težnjom ka apsolutnoj moći, odvesti svet u katastrofu i definitivni nestanak? Drugim rečima, da li će se ostvariti mračne prognoze, nalik na futurističke vizije o vaspostavljanju neograničene fizičke sile nad celim čovečanstvom, sposobne da iz jednog centra upravlja voljom i svešću miliona ljudi, i da jednim potezom zbriše s planete nepoželjne narode i njihove neposlušne vođe?
ZASTRAŠENI terorizmom i, naročito, islamskom pretnjom, najavljivanjem odsudnog “sukoba civilizacija”, američki stratezi, skriveno od javnosti koliko god je to mogućno, upustili su se u opasne eksperimente s novim sredstvima za masovno uništavanje ljudi i njihovih naseobina, koje nazivaju “mašinama strašnog suda”. Otkuda ovaj patetični naziv, o kakvim je mašinama reč?
Po svemu sudeći, naučno posmatrano, mogućnosti apsolutne supremacije i uništavanja čitavih delova planete na korak su od ostvarenja. Te mogućnosti su, nažalost, realnost na razmeđi dvaju milenijuma, nešto s čime zdrav razum ne može da se pomiri, ali što već dvadesetak godina, koliko traju monstruozni eksperimenti, dokazuje da je čovečanstvo povedeno putem u destrukciju. Neobjašnjive eksplozije aviona u vazduhu, kao što je bila ona 17. jula 1996. godine iznad Atlantika, kad je izgubilo život 230 putnika kompanije TNjA na letu broj 800, zatim uragani, nepogode, klimatski šokovi i zemljotresi nepoznate snage i razornih dimenzija, snežne padavine leti i neshvatljivo visoke temperature zimi, ozonske rupe i pojačana radioaktivnost Sunca, efekat staklene bašte i otapanje leda na Zemljinim polovima - svakojaka čuda poremećene prirode - praćeni su različitim tumačenjima, pretpostavkama i nagađanjima. Reč je, pre svega, o alarmantnom istraživačkom poduhvatu pod nazivom HAARP (High-frequency Active Auroral Research Program), čija je suština u agresivnom delovanju na jonosferu, s ciljem da se beskonačna energija zaštitnog Zemljinog omotača iskoristi za novu tehnologiju pomoću koje bi bilo omogućeno uništavanje objekata na zemlji i nad zemljom, uticanje na klimu, blokiranje svih globalnih komunikacija elektromagnetnim talasima, upravljanje ljudskim mentalnim procesima i mnogo štošta drugo.
U zabaČenoj divljini Aljaske, severoistočno od grada Enkoridža, obezbeđeno od svakog iznenađenja, prostire se područje na kome se nalazi mreža od 48 džinovskih antena, kao deo najvećeg ikada konstruisanog sistema za odašiljanje ogromne energije u jonosferu i njeno zagrevanje. Ovo je zapravo jedna od tačaka na Zemlji sa koje bi se vodio dugo najavljivani “rat zvezda”, odnosno upravljalo moćnim odbrambenim i strateškim sistemom HAARP. Taj sistem, međutim, ima mnogostruku funkciju i daleko je više od izučavanja fenomena polarne svetlosti i radio-komunikacija, kako tvrde istraživači Geofizičkog instituta Univerziteta na Aljasci i njihovi finansijeri - Ratna mornarica i Ratno vazduhoplovstvo SAD.
ReČ “jonosfera”, za obične smrtnike znači nešto veoma udaljeno od Zemlje, neki nebeski pojam o kome ne razmišljamo. Međutim, večna i zagonetna, jonosfera je od presudnog značaja za opstanak svega živog na našoj planeti. Visokonaelektrisani omotač, koji opasuje Zemlju na visini od 64 do 950 kilometara, odnosno neposredno iznad ozonskog sloja, veoma je dinamičan, u neprestanim “nelinearnim” procesima, pokretima i burama, tako da svaki eksperiment ima potpuno nepredvidiv ishod. Zahvaljujući jonosferi, mogućno je prostiranje radio-talasa, koji se - emitovani sa Zemlje - odbijaju od ovog naelektrisanog sloja kao od neke vrste džinovskog ogledala. Taj sloj je i nepropustiva zaštita od radioaktivnog dejstva Sunca.
Američki naučnici u službi vojnih stratega ispituju mogućnost rastvaranja jonosfere putem zagrevanja (“kuvanja” - kako kažu) iznad izabranih područja planete, s namerom da spreče odbijanje elektromagnetnih talasa na planetu Zemlju. Šta, u stvari, žele da postignu, upuštajući se u riskantnu igru sa božanskim poretkom univerzuma? Armija Sjedinjenih Država postavila je, između ostalih, sledeće ciljeve:
* komuniciranje sa podmornicama u velikim dubinama okeana pomoću radijacija ekstremno niske frekvencije (ELF);
* prodiranje na isti način u Zemljino tle, radi pretraživanja skrivenih tunela ili podzemnih skrovišta od vojnog interesa (tomografija čvrstog tla);
* zaštita teritorije SAD od neprijateljskih aviona i interkontinentalnih balističkih projektila;
* uništavanje neprijateljskih satelita;
* poboljšavanje sopstvenih sistema veza i komunikacija;
* ometanje i apsolutno onemogućavanje tuđih komunikacija na određenim područjima, pa čak i na globalnom nivou;
* menjanje hemijske strukture viših slojeva atmosfere, odnosno programiranje klime na željenom delu planete...

IZA LEĐA KONGRESA
SAZNANJA o nekim tajnim eksperimentima koje finansira američka vlada zabrinula su mnoge naučnike, nekorumpirane političare, ekologiste i aktiviste humanitarnih organizacija, ne samo u Sjedinjenim Državama, već i u mnogim drugim zemljama. Iz panične korespondencije putem Interneta, iz, rekli bismo, očajničke razmene informacija, saznajemo da ni ogromna većina članova Kongresa i Senata nije bila upoznata sa onim što se dešavalo i još se dešava u istraživačkim centrima Ratne mornarice i Vazduhopolovstva SAD. Establišment u Vašingtonu nije godinama obaveštavan o opasnim projektima koji su gutali milijarde dolara.
(Nastaviće se)