Nežno sejanje smrti

JOŠ u godinama Prvog svetskog rata govorilo se o “zracima smrti” – najvećoj tajni Tesline laboratorije. U "Njujork tajmsu", od 8. decembra 1915, Tesla govori o patentu čije detalje neće da saopšti, a koji omogaćava ljudima da imaju moć Tora, nordijskog božanstva gromova. Reč je o izumu kojim se omogućuje kretanje veštačke munje kroz svemir brzinom od 300 milja u sekundi, do željene tačke na planeti koju može da sprži. Tesla je bio svestan mogućnih katastrofalnih posledica poigravanja sa jonosferom i zato je odustao od daljih istraživanja u toj oblasti.
Od 1958. godine, sve do naših dana, ponavljali su se različiti eksperimenti, s ciljem da se beskrajna energija kosmosa iskoristi kao uništavajuće oružje. Zemlje članice “nuklearnog kluba” dosad su izvršile eksplozije više od 2.000 nuklearnih bombi iznad zemlje ili pod zemljom. Priče o ozonskim rupama, prouzrokovane izduvnim gasovima motora, freonom iz frižidera i raznim sprejovima, zvuče odveć naivno, kad se zna da naučni timovi, koristeći usavršene uređaje za emitovanje basnoslovne energije, probijaju i tanji jonosferski omotač. Otuda veća koncentracija štetnih ultraljubičastih zraka, uz niz uzgrednih efekata koje je američki istraživač i publicist dr Nik Begič nazvao “nežnim sejanjem smrti”.
I dok se u Evropi elektromagnetske radijacije koriste u medicini za lečenje srčanih bolesti, raka, dijabetesa i drugih oboljenja, na američkom tlu se paralelno razvijaju novi tipovi oružja za masovna razaranja, za uticanje na um ljudi i njihovu dezorijentaciju (recimo, na bojištu), za izazivanje srčanih napada i simptoma epidemije gripa. Mračna strana ove tehnologije je izazivanje elektronskog haosa u eteru i ometanje kompjuterskih operacija, za prekid komunikacija, na primer, između pilota i kontrole letenja itd.
“NEOMETANA preprekama tradicionalnih liberalnih vrednosti, elita neće oklevati da postigne svoje političke ciljeve upotrebljavajući najmodernije tehnike za uticanje na javno ponašanje i držanje društva pod čvrstom pažnjom i kontrolom”, piše Zbignjev Bžežinski. Iskušenja da se opisana sredstva upotrebe biće sve jača. Terorizam, opoziciona shvatanja, čak intelektualni bunt protiv neototalitarizma i diktata multinacionalnog kapitala, porast antiameričkog raspoloženja u mnogim delovima sveta, podstiču centar svetske moći da ne odustane od svojih tehnoloških prednosti.
Američki političari i kreatori vasionskih programa istraživanja ne pokazuju spremnost da preko Ujedinjenih nacija ili raznih međunarodnih naučnih asocijacija podele svoja otkrića i svoje namere sa ostatkom sveta. Razume se onda zašto je i druga naučna velesila primorana da odgovori na inicijalne poduhvate Amerike, da eksperimentiše u tajnosti i priprema svoja oružja.
I jedna i druga strana, u dugom periodu međusobnog nepoverenja, kriju svoje strateške programe.
“Sjedinjene Države su jedini mogućni garant bezbednosti i slobode u kosmosu” – piše Aleks Lajtman u tekstu "SAD i UN u sporu oko vlasti nad kosmosom", i nastavlja: “...samo su Sjedinjene Države dosledno iskazale spremnost i sposobnost da smanje i spreče širenje opasnih ili potencijalno opasnih tehnologija.” Ove reči su napisane u avgustu 1998, takoreći istovremeno sa eksplozijom rakete "Titan IV", drugom po redu, koja se raspala 40 sekundi pošto je lansirana iz Kejp Kanaverala. Da se to isto dogodilo sa "Titanom", lansiranim 1997, koji je nosio 32,5 kilograma plutonijuma, cela Florida bila bi kontaminirana radioaktivnom materijom, a desetine hiljada ljudi obolelo bi od raka.
Da se američka administracija ne obazire na svetsko javno mnjenje i upozorenja stručnjaka, pokazuje još jedan primer. Samo nedelju dana pošto su se na konferenciji UN o kosmosu, u Beču 1982, usprotivili nuklearizaciji i zloupotrebljavanju kosmosa u ratne svrhe, predsednik Regan je najavio nuklearne eksplozije u kosmosu. “Rat zvezda” je primer nipodaštavanja Ujedinjenih nacija i izraženih zahteva da kosmos bude globalno dobro.
Nezakonito antisatelitsko oružje HAARP pretnja je celokupnom vazdušnom saobraćaju i svetskim radio-komunikacijama. Zemlja koja ulaže milijarde dolara (za “rat zvezda” je bila predviđena suma od 55 milijardi!) istovremeno je na dnu lestvice po onome što izdvaja za obrazovanje, dečju i zdravstvenu zaštitu i socijalne probleme. Njeni astronauti pobadaju na Mesecu američku zastavu. Mesec je buduća raketna baza i centar za usmeravanje smrtonosnih lasera, iako bogatoj zemlji koja se nameće svetu kao lider prete samo terorističke organizacije, i to često one koje je sama proizvela i s kojima ne ume da izađe na kraj drukčije (menjanjem politike?) do li novim i novim oružanim intervencijama i provokacijama. Uostalom, “ratovi niskog intenziteta”, ako je mogućno više ratova istovremeno, bez obzira na ljudske žrtve, čine zamajac njene ekonomije...
AMERIČKI naučni programi zato su obavijeni misterijom i proglašeni za vojnu tajnu, s doslednom odlučnošću da služe geostrateškim ciljevima jedne vlade i jednog zatvorenog kruga finansijski najmoćnijih ljudi. Ima nečeg demonskog, bizarnog, u tom egoizmu, u zaslepljenosti željom da se milijardama stanovnika planete nametne volja tehnokratske manjine, makar i po cenu samouništenja.
Koncept trajne ratne ekonomije kao logike američkog kapitalizma, nastao iz ekonomskog “buma” tokom Drugog svetskog rata i prevazilaženja posledica velike krize dvadesetih i tridesetih godina, pretvorio se u okov nacije. Prelazak iz ratne u civilnu proizvodnju izazvao bi ogromne potrese i recesiju nezapamćenih razmera. Čarls E. Vilson, nekadašnji državni sekretar odbrane i izvršni direktor kompanije "Dženeral motors", definisao je trajnu ratnu ekonomiju SAD kao poluugovornu pod planskim finansiranjem države, koja neprestano i progresivno ulaže u vojsku i njeno borbeno usavršavanje. Imamo, u stvari, neposredan uticaj državnih struktura na razvoj određenih grana privrede. Mešanje države u biznis drugde u svetu jeste jeres koju američki ideolozi žigošu, nalazeći istovremeno opravdanje za tako nešto u svojoj zemlji.
Celokupna spoljna politika najveće sile sveta proizlazi iz obaveze da se nezasita neman vojnoindustrijskog kompleksa hrani novim i novim veštački izazvanim potrebama “odbrane”, “zaštite američkih interesa” ili “jačanjem demokratije i ljudskih prava”.
- Imperijalizam rađa ratove – rekao mi je Manik Mukardži, potpredsednik Antiimperijalističkog foruma Indije u Kalkuti. – Koje ratove, s kojim ciljem? Cilj ratova su okupacija i osvajanje tržišta, ali posledice su razaranje, ubijanje nevinih, ponižavanje ljudi. Ako okupirate i uništite neku zemlju, gde je tu cilj? Ne dobijate ništa destrukcijom industrije, poljoprivrede, radne snage. Dobitak je privremen i varljiv. Svaku agresiju prati mržnja. A mržnja priziva i sprovodi osvetu. Tom ludilu nema kraja.

ŠTA RADE RUSI
DA LI naučnici u Rusiji pokušavaju da odgovore ravnom merom, tj. da li se negde iz Sibira takođe šalju električni udaru u jonosferu? Takva pretpostavka nije isključena, jer su Teslini zapisi i proračuni pali u ruke sovjetske obaveštajne službe još četrdesetih godina. Da nekakvo “kosmičko oružje” pripremaju i ruski naučnici, može se razumeti po tome što se u Istraživačkom centru "Keldiš", kako je saopštila Ruska akademija nauka, eksperimentiše u specijalnim tunelima sa elektromagnetnim talasima i plazmom, koja nije ništa drugo nego gasovita smeša jonizovanih (naelektrisanih) čestica.
(Nastaviće se)