Fama o tajnoj sili

KADA je reč o rasnom problemu, uprkos tome što je ropstvo ovde ukinuto pre više od 150 godina, činjenica je da i dalje postoje pojmovna zbrka i mnoštvo neraščišćenih pitanja. “Teško je predočiti do kog stepena je rasa ‘zatrovala vrela’ javne rasprave”, piše Piter Her. “Dostigli smo žalosno stanje u kome u raspravi pobeđuje ona strana koja veštije i bezobzirnije igra na rasnu kartu.”
U američkom duhu rasizam u odnosu na Afroamerikance povezan je sa antisemitizmom. Intelektualci i medijske ličnosti u stalnoj su panici da ni trunkom ponašanja ili svog rečnika ne omalovaže crnoputi i jevrejski deo populacije. Crna boja kože počela je da se širi u društvenoj hijerarhiji i politici, u sudstvu i sportu, u raznim društvenim segmentima, ali vekovna uvreženost predrasuda, privatna distanca među rasama, i dalje traju. Rase se međusobno gledaju ispod oka, svaka zatvorena u svom krugu običaja i načina života.
Religija je u Sjedinjenim Državama važan faktor kohezije i psihološkog balansiranja. “Dominacija religioznog fundamentalizma ima sasvim drugo značenje u Americi nego u drugim delovima sveta”, citiramo i dalje učenog gospodina Hera. “Amerikanci najviše vole da stvaraju nove oblike bogosluženja i da menjaju pojam božanskog. U Americi religija ima zapanjujući broj različitih oblika, a taj broj i dalje raste... Religiozni fundamentalizam snažno se izražava u američkom javnom životu na osoben način, u moralnoj sferi - u žestokim raspravama o abortusu, kloniranju, smrtnoj kazni, drogi, čak i kontroli oružja.”
Posle 11. septembra i udara na Svetski trgovinski centar u Njujorku, religijski fundamentalizam i biblijski jezik postaju sredstvo u ratu protiv terorizma. Džordž Buš se koristi religijskim rekvizitima, kao samouvereni pravednik, apostol, suprotstavljajući američku dobrotu zlu ostatka sveta.
U religioznom zanosu najviši američki zvaničnici otvoreno najavljuju da je pokoravanje Iraka samo početak vaspostavljanja demokratije, ne samo na Bliskom istoku, već i drugde u svetu, po principu koji nameće velika imperija. Imperijalne težnje se otvoreno ispoljavaju, kao superioran odgovor umornoj Evropi i njenoj kulturi, a naročito Rusiji koja stolećima zasenjuje svet dometima u književnosti, muzici, nauci... Sve do Drugog svetskog rata, Amerika se dičila tehničkim progresom, svojom ekspanzivnom ekonomijom, ali je bila opterećena kompleksom inferiornosti prema kulturnim tradicijama Starog sveta, njegovoj istoriji, filozofiji, umetnosti. Ogromnim ulaganjima u “industriju znanja” od pedesetih godina do danas, SAD su osvojile najvišu poziciju u mnogim oblastima nauke i tehnologije, što dokazuje i broj nobelovaca. U SAD izlazi veći broj filozofskih časopisa nego u celom svetu zajedno. Moderna literatura, džez, rok i rep, američki film i TV, ostvaruju prevladavajući uticaj u mnogim delovima planeta.
Osećanje inferiornosti koje je opsedalo prethodne generacije, ozlojeđenost potcenjivanjem njihovih kulturnih pregnuća, učinili su da današnja američka duhovna elita, svesno i podsvesno, želi da pokaže svoju supremaciju, da se osveti starim narodima i da ih ponizi. To se odnosi najpre na Rusiju, ali ne mnogo manje na Francusku, Nemačku, Britaniju. Vojno-tehnokratska i finansijska imperija pokazuje svoje imperijalno lice i u oblasti duhovne nadgradnje.
“Gajim nadu da ćemo mi, Amerikanci, naći načina da se oslonimo na autentičnu moć američkog duha, kako bismo spasli Ameriku od nje same, a ostatak sveta od američkog imperijalizma s novim zubima”, veli Piter Her u zaključku svoje analize.
Često se postavlja pitanje da li, osim legalnih struktura vlasti, izabranih političkih činilaca, u Americi dejstvuju i neke druge, nedovoljno poznate snage, formalna i neformalna udruženja i grupe moćnih - “gospodara u senci”, kako ih još nazivaju? Da li o sudbini sveta odlučuju možda masoni, ili jevrejske asocijacije, ili članovi takozvane Bilderberg grupe (najbogatiji i najuticajniji ljudi, koji se u tajnosti sastaju jednom ili dva puta godišnje na raznim mestima), možda CIA, ili Savet za spoljne odnose SAD, na čijem čelu je u dugom nizu godina bio bankar Dejvid Rokfeler?
- Mislim da ne postoji neka određena sila koja ima prevlast - odbacuje i pomisao na tako nešto američki filozof Frensis Fukujama. - Imajući u vidu raznolikost i kompleksnost sveta, ideja da neka tajna sila može upravljati globalnom politikom besmislena je. Znam da ljudi strahuju od teorije konspiracije, ali uzmite kao primer jednu zemlju kao što je Amerika. Videćete da je veoma složena, sa mnoštvom društvenih grupa koje su povezane na veoma komplikovan način, tako da nema mogućnosti da njome upravlja jedna određena sila.
OPASNE igre moćnim oružjem, vojne agresije, mešanje u tuđa posla, prisvajanje pozicija na štetu drugih zemalja, neminovno će izazvati reakciju i antiameričke saveze. Crv egoizma i pohlepe izjeda veliku kuću, podriva stubove na kojima počiva. Poništavanjem civilizacijskih tekovina u međunarodnim odnosima, uvođenjem prava jačeg, Amerika ruši i uslove za sopstvenu bezbednost. Kakve su šanse da “američki duh” i “američki način života” osvoje planetu, najbolje ocenjuje ruski akademik Vladimir Volkov:
- Ne mislim da su danas duhovne vrednosti drugih naroda u opasnosti, bez obzira na to što sredstva informisanja šire proameričke ideje, a američki filmovi se vrte na ekranima u celom svetu i doprinose rasprostiranju američkog stila življenja. Jer, taj talas istovremeno izaziva i suprotnu reakciju - antiamerikanizam. I u zapadnom svetu ima trezvenih, pametnih ljudi, koji uočavaju štetnost ove tendencije. Sami Amerikanci, oni najdalekovidiji, svesni su mnogih negativnosti u svojoj zemlji, i moram reći da je propaganda koju vode mediji veoma daleko od realnog života američke porodice. Amerikanci su radan narod, energičan, od koga se zaista mnogo može naučiti, a propaganda nam daje karikaturu stvarnosti...
“Tojotom” mog prijatelja zašli smo u gradić Anapolis, u državi Merilend. Ovo je, kažu, bila prva prestonica Amerike, još u osamnaestom veku, luka i pijaca crnih robova. U niskim drvenim kućama i kafanicama, u skromnom konzerviranom ambijentu, gde se čuvaju uspomene na početak velike zemlje, bitisali su neki drukčiji ljudi. Jednostavni, bogobojažljivi, radni, puni nade i čovekoljublja.

NOVI POREDAK
AMERIKA je, nesumnjivo, u usponu ekonomske i finansijske moći. Opijena je dometima i usavršavanjem vojnih efektiva. Vojnom silom, pretnjama, pritiscima, sankcijama, dvostrukim i trostrukim kriterijumima, prenebregavajući utvrđene principe međunarodnog prava, Amerika kroji budućnost sveta, verujući da će to biti “novi svetski poredak” kojim će se ovekovečiti američki način života i beskrajna moć jedne klase. Ali, neoimperijalizam, zaodeven u ruho “zaštite ljudskih prava”, providno i nemoćno da pred očima sveta skrije nagotu interesa, neće ostaviti ravnodušnim neke stare-nove sile čiji se obrisi pomaljaju na horizontu sutrašnjice.
(Kraj)