Na dobro nacije

"BLAGO i celomu narodu Serbskom! Ako vi postanete i budete Bogoljubivi, pravdoljubivi i prosvešteni! Od vas će se ova nacija naša prosvetiti i na svako dobro nastaviti, zašto vi ćete biti s vremenom narodni poglavari, sudije i upravitelji, i od vas će zavisiti sve opštenarodnje blagopolučije, čest i slava. Ako li budete (sačuvaj Bože!) zli, nepravedni, grabitelji i mučitelji, teško narodu i s vami zajedno!".
Ovim se rečima Dositej Obradović, 1808. godine, obratio prvim učenicima Velike škole. Taj datum, 13. septembar označio je nastanak visokog školstva u Srbiji.
Dositej je rođen 1739. godine u Čakovu, kao Dimitrije Obradović. Ostao je bez roditelja i školovali su ga rođaci. Mladi Dimitrije bio je marljiv đak i revnosni čitalac crkvene literature. Dečak je toliko bio zanet mislima o asketskom životu da je napustio zanat i pobegao u manastir Hopovo, zakaluđerio se i dobio monaško ime Dositej.
Radoznalog duha, žedan nauke i znanja, Dositej se otisnuo u svet 1761. godine, a njegova putovanja su trajala 40 godina. Učio je celog života, upoznavao se sa novim političkim, socijalnim, filozofskim i pedagoškim idejama. U Haleu, u Nemačkoj skida kaluđersku odeću i oblači svetovnu, a na univerzitetu sluša filozofiju i estetiku. Tu prihvata prosvetiteljsku krilaticu "prosvetom ka slobodi" i opredeljuje se da svoja znanja praktično primeni u prosvećivanju naroda.
U ustaničku Srbiju, u Beograd, došao je u poznim godinama, slabog zdravlja. Došao je da poradi na prosveti. Otvorio je Veliku školu, a kasnije i bogosloviju. Bio je ministar prosvete, diplomata, član Praviteljstvujušćeg sovjeta. Umro je 1811. godine, kada je uveliko radio na osnivanju štamparije u Beogradu. Školovanje na Velikoj školi trajalo je tri godine, a prvi profesor bio je Ivan Jugović, pravnik. Među učenicima su bili i Vuk Stefanović Karadžić, Lazar Arsenijević - Batalaka.
Iako je u tadašnjoj Srbiji bilo malo pismenih ljudi, a od 12 članova Praviteljstvujušćeg sovjeta, tek dvojica su umela da se potpišu, državna vlast je poklanjala pažnju obrazovanju. Prilikom otvaranja Velike škole vožd Karađorđe je rekao: "Mi imamo dovoljno mišica za odbranu Srbije, ali nemamo dovoljno ljudi veštih za upravljanje. Da mi znamo državu voditi onako kako znamo voditi vojsku, drugojačije bi stajali. Učite se vi, dakle, da nastavite naše srećno započeto delo. U vama je sva nadežda naša sa te strane".
Studenti su se obučavali za vođenje državne administracije. Predmeti filozofskih studija bili su kao na kraljevskim akademijama Austrougarske, ali u uprošćenom obliku. Učili su se u prvoj, i delom u drugoj godini. Istorija, opšti zemljopis, računica i geometrija, zauzimaju pored filozofije najviše prostora u fondu časova. Na listi pravnih predmeta u drugoj godini bili su Statistika Srbije, Statistika i Geografsko-statistička istorija Mađarske, Rusije, Engleske, Francuske, Poljske, Austrije i Turske. Na trećoj godini studenti su dobijali Međunarodno, Državno i Krivično pravo i "način suđenja kriminalnom".
Nastava je bila razredna, odnosno jedan nastavnik je predavao sve predmete. Udžbenika nije bilo, pa su đaci učili iz beležaka. Za sve vreme rada kroz Veliku školu prošlo je 40-ak učenika, među kojima su bili i sinovi Karađorđa, Vase Čarapića i Jakova Nenadovića. Propašću Prvog srpskog ustanka, 1813. godine ugasila se i Velika škola. U školu se išlo šest dana u nedelji, osim nedeljom i praznikom.
(Nastaviće se)