Od Liceja - akademija

U KRAGUJEVCU je 1. jula 1838. godine, ukazom kneza Miloša Obrenovića, osnovan Licej. Ministarstvo prosvete naredilo je da se prve dve godine predaju: filozofija, opšta istorija, čista matematika, statistika, nemački jezik i crtanje. Predlog nastavnog plana odobrio je lično knez Miloš, a nastava je počela 1. oktobra. Prvi nastavnici su bili profesori Kragujevačke gimnazije Petar Radovanović i Atanasije Todorović.
Prve godine postojao je samo jedan - opšti smer, a druge je uvedena i filosofija i novi predmeti - fizika, praktična geometrija i francuski jezik. Sledeće, 1840. godine, uvedeno je i pravoslavno odeljenje. Za prvog rektora Liceja imenovan je Atanasije Nikolić, a među profesorima su bili Konstantin Branković, Jovan Rajić, Jovan Sterija Popović, Janko Šafarik, Đura Daničić, Kosta Cukić, Josif Pančić... Za 25 godina rada na Liceju se školovalo 1.216 studenata, uzrasta od 17 do 22 godine.
Među rektorima Liceja bili su Isidor Stojanović, Konstantin Branković, Gavrilo Popović, Ignjat Stanimirović, Sergije Nikolić, Janko Šafarik, Sava Jovšić, Emilijan Josimović, Vuk Marinković, Kosta Cukić, Rajko Lešjanin. Najduže je na ovoj funkciji bio Konstantin Branković, koji je osam godina bio na čelu Liceja.
Licej je iz Kragujevca 1841. godine premešten u Beograd, a sedište je bilo u Konaku kneginje Ljubice. Licej je osnovan gotovo istovremeno sa Otonovim univerzitetom u Atini, najstarijom grčkom visokoškolskom ustanovom, a 22 godine pre prvog rumunskog univerziteta, koji je počeo rad 1860. godine u Jašiju. Srbija je imala univerzitet 25 godina pre otomanskog univerziteta - Darulfununa, nastalog u Istanbulu i pola veka pre prve bugarske institucije visokog obrazovanja - Višeg pedagoškog kursa u Sofiji.
Zakonom o ustrojstvu Velike škole, koji je donet 24. septembra 1863. godine, Licej je transformisan u Veliku školu. Tadašnji ministar prosvete Kosta Cukić podneo je predlog Državnom savetu po kome bi Licej trebalo da postane akademija nauka i najveće učilište u Srbiji. Ovaj predlog je prihvaćen, ali je bilo natezanja oko naziva, da bi na kraju, ipak, učilište dobilo ime Velika škola.
Uslov za upis u Veliku školu bio je da učenici već znaju da čitaju, pišu i računaju. U školi se sticalo obrazovanje za razne profile koji su bili pre svega neophodni tadašnjoj državi. Primer za to je odeljenje za pravo, gde su studirali budući pravnici, neophodni državnoj administraciji. Zgrada u kojoj su se održavala predavanja bila je mala da primi sve učenike, pa je već sledeće godine promenjena. U novoj zgradi održavana je nastava sve do kraja Prvog srpskog ustanka 1813. godine, kada je i škola prestala da radi. Ova zgrada sačuvana je do danas i u njoj se nalazi Muzej Vuka i Dositeja.
Velika škola bila je najviša obrazovna institucija u Srbiji između 1863. i 1905. godine. Osnovana je zakonom od 24. septembra 1863. godine, kao naslednik Liceja. U zakonu je bila definisana kao "naučno zavedenje za više i stručno izobraženje", odnosno naučni zavod za više i stručno obrazovanje. Vrhovna vlast bio je ministar prosvete, a Velikom školom su neposredno rukovodili rektor i Akademijski savet. Rektora je postavljao vladar, a prvi je bio imenovan Konstantin Branković.
Nalazila se u zdanju koje je jedan od najbogatijih Srba tog vremena Kapetan Miša Anastasijević, poklonio "svome otečestvu", a koje i danas krasi Studentski trg i jedna je od najlepših zgrada u Beogradu. U svom sastavu Velika škola imala je tri odeljenja, odnosno fakulteta - Filozofski, Pravni i Tehnički, koji su bili smešteni u desnom krilu ove palate. Programi su se u znatnoj meri preklapali, tako da su studenti uglavnom dobijali opšte obrazovanje, a premalo stručno. Filozofsko odeljenje se studiralo tri godine, a pravno i tehničko četiri.
U levom krilu nalazila se Gimnazija, a na prvom spratu Ministarstvo prosvete i crkvenih dela. Na glavni ulaz ulazilo se u ministarstvo i Veliku školu, a u Gimnaziju iz dvorišta. Kapetan Miša je zgradu sazidao želeći da u njoj jednog dana bude državna rezidencija kada on postane prvi čovek Srbije, ali ga je život odveo u druge poslove.
(Nastaviće se)