Poštovana u Evropi

RAZOČARAN zbog svoje sudbine, Miša Anastasijević je zaveštao narodu nesuđenu rezidenciju u kojoj se danas nalazi Rektorat Univerziteta u Beogradu, da se koristi u prosvetne svrhe. Projektant ovog zdanja bio je češki arhitekt Jan Novel. Po ugledu na Austrougarsku, nastava u Liceju, a kasnije i u Velikoj školi, počinjala je 1. oktobra, a ta tradicija zadržana je do danas.
Slušaonice Velike škole bile su u parteru i na prvom spratu Kapetan Mišinog zdanja. U najvećoj, sa brojem 41, predavanja iz krivičnog prava držao je Aćim Čumić. On je bio zakleti opozicionar i širio je svoje ideje među studentima koji su ga voleli i cenili. Zabeleženo je da je toliko vikao na predavanjima da su prolaznici često zastajali na ulici i slušali njegova izlaganja.
Velika škola uživala je poštovanje ne samo u Kneževini Srbiji, nego i u evropskim metropolama. Njeni najistaknutiji profesori školovali su se na vodećim inostranim univerzitetima i održavali intenzivnu saradnju sa svojim ranijim profesorima i kolegama. Zahvaljujući ugledu i radu svojih predavača, Srbija je postala punopravni član tadašnje evropske akademske zajednice. Njihova imena se pamte i često i danas spominju - Stojan Novaković, Gligorije - Giga Geršić, Sima Lozanić, Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas, Jovan Žujović, Josif Pančić, Milan Jovanović Batut, Kosta Glavinić... Zahvaljujući njihovom radu Srbija je postala punopravni član tadašnje evropske akademske zajednice.
Tri fakulteta - Filozofski, Pravni i Tehnički, pretvorena su, organizovanjem posebnih odseka 1873. i 1896, praktično u devet fakulteta. Iako je Velika škola pretvorena u Univerzitet tek 1905. godine, unutrašnje reforme i velika ulaganja učinili su da već dvadesetih godina 19. veka ova ustanova poprimi oblik modernog univerziteta.
Iako siromašna, Srbija je i u to doba veliku pažnju poklanjala obrazovanju. Više novca se trošilo na školovanje stipendista na stranim univerzitetima nego što je trošila Narodna skupština. Zahvaljujući toj činjenici, ugled Velike škole, koja je kasnije prerasla u univerzitet, u svetu je bio ogroman. Prema nekim podacima, u vreme kada je nastao univerzitet, čak 70 odsto srpske inteligencije se školovalo u inostranstvu.
Uticaj Univerziteta i njegovih profesora na vođenje države bio je veliki. Od 22 rektora, koliko ih je Velika škola imala, u periodu od 1863. do 1905 godine, njih osmorica bili su ministri i ugledni političari. Tako je rektor Stojan Marković bio ministar pravde i državni savetnik, dok je Alimpije Vasiljević bio pet puta ministar prosvete i crkvenih dela, kao i ministar za “novoosvojene oblasti od Turaka”. Rektor Kosta Alković obavljao je funkciju ministra građevine i zaslužan je za reorganizaciju železnica u Srbiji.
NaŠ poznati naučnik Josif Pančić bio je na čelu Velike škole osam godina, godinu dana ovu funkciju obavljao je Milan Jovanović Batut, dok je Sava Urošević na tom mestu bio tri godine. Među rektorima koji su obavljali i ministarske funkcije bili su Stojan Bošković, Dimitrije Nešić, Jovan S. Bošković, Svetomir Nikolajević.
Hroničari beleže da je Giga Geršić bio najnemarniji profesor Velike škole. Noćobdija, ženskaroš, neviđeni osobenjak i jedan od najvećih srpskih umova, bio je i miljenik akademaca. Međunarodno pravo imao je u malom prstu, a predavanja su mu bila maestralna. Bio je član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača Radikalne stranke, ministar pravde i kraljev pravni savetnik. Profesor je postao sa samo 24 godine, stalno je kasnio na predavanja i nije dozvoljavao da se otvore prozori. Čim bi osetio mali lahor u slušaonici, prekidao je predavanja i odlazio.
Veliki ugled uživala je i grupa mlađih nastavnika koji će punu afirmaciju steći tokom 20. veka, među kojima su bili Bogdan Popović, Slobodan Jovanović, Brana Petronijević, Živojin Perić i Stanoje Stanojević. Velika škola predstavljala je akademsku sredinu u kojoj su uveliko formirani visoki univerzitetski standardi i u kojoj je vladala univerzitetska autonomija. Ostalo je samo da se zakonom uredi njena transformacija u univerzitet.
(Nastaviće se)