Ukaz kralja Petra

VELIKA škola u Beogradu proglašuje se za Univerzitet”, glasio je prvi član prvog Zakona o visokom obrazovanju. Najveći univerzitetski pravni akt Srbija je dobila 12. marta 1905. godine, ukazom kralja Petra Prvog. Tada je proklamovana autonomija univerziteta odredbom da su “nastavnici slobodni u izlaganju svoje nauke”. Svi zatečeni nastavnici mogli su da budu izabrani u zvanje univerzitetskih profesora.
Zakonom je uveden i numerus clausus za sva zvanja, odnosno definisan broj nastavnika koji mogu predavati na svakom fakultetu. Tako je, recimo, Filozofski fakultet mogao imati najviše deset, Tehnički šest, a Pravni najviše četiri redovna profesora. Univerzitetom je rukovodio rektor, a fakultetima dekani, koji su činili Univerzitetsku upravu. Rektor je zajedno sa profesorima obrazovao Univerzitetski savet. Na Univerzitetu su bila zaposlena 34 profesora, a studiralo je 788 studenata.
U periodu od 1905. do 1914. godine ugled Univerziteta u Beogradu uzdizali su njegovi profesori - Toma Živanović, Ivan Đaja, Veselin Čajkanović, Tihomir Đorđević, Pavle Popović, Jovan Skerlić. Nastava na postojećem Filozofskom, Pravnom i Tehničkom fakultetu i dalje se odvijala u Kapetan-Mišinom zdanju. Od 788 studenata koliko ih je bilo 1905. godine, pred izbijanje Prvog svetskog rata studiralo je oko 1.500 mladih.
Za vreme balkanskih ratova nastava se nije odvijala normalno, dok tokom Prvog svetskog rata Univerzitet nije radio. Rad je obnovljen 1. maja 1919. godine. U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca primenjivao se srpski Zakon o univerzitetu iz 1905. godine, i to sve do 1930. godine, kada je donet novi.
Medicinski, Bogoslovski i Poljoprivredni fakultet osnovani su 1920. godine, a dobili su i svoje zgrade. Dvadesetih godina prošlog veka osnovani su Filozofski fakultet u Skoplju i Pravni u Subotici, koji su bili u sastavu Univerziteta u Beogradu, a 1936. godine počeo je da radi Veterinarski. Tehnički fakultet bio je podeljen u pet odseka - arhitektonski, građevinski, mašinsko-elektrotehnički, hemijski i kulturno-tehnički, geodetski.
Otvaranjem novih fakulteta povećao se broj studenata koji studiraju na Univerzitetu. Pred Drugi svetski rat u ovoj visokoškolskoj ustanovi bilo je više od 500 profesora i studiralo je oko deset hiljada studenata. Zahvaljujući mnogobrojnim dobrotvorima, imovina univerziteta bila je ogromna, a mnogobrojne stipendije omogućavale su siromašnim studentima da se školuju.
Univerzitet u Beogradu predstavljao je najznačajniju akademsku instituciju Kraljevine Jugoslavije, centar naučnog, obrazovnog i kulturnog života. Pored već pomenutih velikana, velikom ugledu koji je uživao doprineli su i Milutin Milanković, Vladimir Ćorović, Đorđe Tasić. Profesori i studenti Univerziteta u Beogradu činili su svojevrstan centar otpora totalitarizmu koji se postepeno širio Evropom.
Okupacija 1941. godine prekinula je rad Univerziteta, a samo je povremeno bilo nastave i ispita. Mnogi profesori i studenti bili su pripadnici pokreta otpora, a mnogi od njih su izgubili život i završili u logorima. Posle oslobođenja 1945. godine, nova komunistička vlast je obnovila Univerzitet, a zbog ideoloških razloga udaljeni su profeori Toma Živanović, Dragoljub Jovanović, Božidar S. Marković, Aleksandar Kostić...

PRVA LABORATORIJA
IZMEĐU prvog predavanja iz elektrotehnike i dodele prvih diploma proteklo je čak 28 godina. Profesor Stevan Marković održao je prvo predavanje 1894. godine, kada je i osnovana elektrotehnička katedra pri inženjerskom odseku Velike škole. Četiri godine kasnije nastala je i prva laboratorija. I rasprava oko osnivanja Medicinskog fakulteta bila je duga. Čak 20 godina u stručnim krugovima se polemisalo da li je Srbija u stanju da organizuje jedan moderni Medicinski fakultet. Iako je 1914. godine ocenjeno da su stvoreni povoljni uslovi, izbijanje rata je to odložilo do 1919. godine.
(Nastaviće se)