Profesori za odstrel

Raspad SFRJ i uspostavljanje višestranačkog sistema, stavili su Univerzitet u Beogradu u prvi plan političkih borbi, koje su obeležile poslednju deceniju 20. veka. Studentske demonstracije u martu 1991. i u junu 1992. godine, pokazale su da je Univerzitet u Beogradu najžešći centar otpora retrogradnoj i nedemokratskoj politici tadašnjih vlasti.
Deklaracija iz juna 1992. godine ostala je svedočanstvo o odgovornosti koju su profesori i studenti osećali pred nadolazećim tragedijama i intelektualnoj hrabrosti, da se velika zabrinutost blagovremeno predoči javnosti. Na poruke deklaracije, usledila je reakcija vlasti - rektor Rajko Vračar, koji je stavio svoj potpis na deklaraciju i saopštio sadržinu vlastima, smenjen je.
U nastojanju da uguši demokratski potencijal Beogradskog univerziteta, ocenjujući ga kao glavnu pretnju totalitarizmu, režim je u junu 1998. godine pribegao drakonskim merama. Donet je Zakon o univerzitetu kojim je ukinuta autonomija univerziteta i ugušene su akademske slobode. Rektore i dekane više nije birala akademska zajednica, već ih je postavljala Vlada, nastavnike je, umesto izbornih veća, postavljao dekan.
Univerzitet je tada reagovao mlako, što se može objasniti strahom od represije i zaoštravanjem međunarodne situacije povodom krize na Kosovu i Metohiji. Zbog iskazanog otpora udaljeni su pojedini profesori sa Elektrotehničkog, Pravnog i Filološkog fakulteta. Za vreme NATO bombardovanja nastava na Univerzitetu se uglavnom odvijala, a profesori su nastojali da, koristeći svoje međunarodne kontakte, upozore svetsku zajednicu na tragične posledice kažnjavanja celog naroda zbog političke vlasti.
Posle smene Miloševićevog režima, Univerzitet u Beogradu preuzeo je novi, privremeni rektorski kolegijum, koga je potvrdila nova Vlada. Odmah po donošenju Zakona o univerzitetu 2002. godine, raspisani su izbori za rektore i dekane, u skladu sa standardima univerzitetske autonomije.
Posle decenije međunarodne izolacije, BU se krupnim koracima vratio u internacionalnu akademsku zajednicu. Primljen je za člana Evropske i međunarodne asocijacije univerziteta, a uključio se i u različite oblike međuuniverzitetske saradnje.
Univerzitet u Beogradu zapošljava nastavnike, istraživače i saradnike koji svojom naučnom, umetničkom i nastavnom delatnošću omogućavaju ispunjenje osnovnih zadataka i ciljeva ustanove. Ukupno zaposleno 2.645 predavača, od toga 885 sa zvanjem docenta, 709 sa zvanjem vanrednog profesora i 1.051 sa zvanjem redovnog profesora, a 31 profesor Univerziteta u Beogradu je član Srpske akademije nauka i umetnosti.
(Nastaviće se)