Život za - seriju

RUMUNSKA kraljevska kuća osnovana je 1881. a prvi monarh na čijoj se glavi našla kruna bio je Karlo Prvi, izdanak nemačke loze Hohencolern. Nekih 40 godina kasnije kada je na tron trebalo da sedne Karlo Drugi, otac Mihaila Prvog o kome je ovde reč, odlučio se na neobičan korak. Umesto na tron seo je u voz i otišao u Pariz! U Bukureštu je ostavio sve, uključujući ženu, princezu Elenu od Grčke, i 6-godišnjeg sina Mihaila. Odrekao se dinastičkih prava zarad «boljeg života» u Parizu.
Bila je 1927, Mihail je imao samo 6 godina i morao je da «kraljuje» uz tutore. Međutim, tri godine kasnije tata se predomislio, vratio se u Bukurešt, najurio ženu, «smenio» sina i njegove regente, doveo ljubavnicu... Sve to jako je uticalo na malog Mihaila, jako vezanog za majku. Godine 1940, u predvečerje rata, ekstremna desnica, pod uticajem Hitlera, smenila je Karla Drugog i na tron postavila sina mu Mihaila Prvog koji je tada imao 19 godina.
Pred kraj rata, 1944, Mihail je pokušao da se prešaltuje na stranu pobednika, ali bilo je kasno. Ruska vojska ušla je u Rumuniju i Mihailo je formalno abdicirao 30. decembra 1947. Dan kasnije iz mestašca Sinaia, u kome je rođen, otišao je u višedecenijsko izgnanstvo. Krenuo je sa ženom, francuskom princezom Anom de Borbon-Parma, sa dva kofera i nekoliko hiljada švajcarskih franaka. Prva stanica bila je Engleska gde je brojna porodica (doguraće do pet kćeri!) na jednoj farmi uzgajala piliće.
Usledila je seoba u Švajcarsku gde je bivši kralj počeo da radi za jednu aeronautičku firmu kao mehaničar i probni pilot. Avioni su bili njegova strast, prvi put je pilotirao sa 15 godina. U ekonomski stabilnijoj situaciji familija je živela u velikoj kući u mestašcu Versoa pored Ženeve. U podrumu kuće instalirana je «kraljevska kancelarija» u kojoj radi samo jedna sekretarica koja obavlja svu «kraljevsku korespondenciju».
MIHAIL Prvi je, kao i mnogi drugi bivši kraljevi, dočekao da poseti domovinu posle pada Berlinskog zida. U aprilu 1992. prvi put je došao u Rumuniju gde mu je priređen skroman doček. Tadašnji rumunski predsednik Emil Konstantinesku sklopio je mir sa bivšim kraljem. Mihailo je tokom prve posete Rumuniji bio veoma obazriv, nije reklamirao nikakva prava, nije tražio ništa. Na pitanje da li je moguća restauracija monarhije u Rumuniji tada je rekao:
- Sada ima drugih prioriteta i neću biti ja taj koji će pred domovinu postaviti to pitanje.
Pet godina kasnije ponovo je posetio Rumuniju a na aerodromu mu je uručen rumunski pasoš. Bilo mu je vraćeno državljanstvo a dobio je i status bivšeg šefa države.
U decembru 2007, sa 86 godina i tačno na 60. godišnjicu abdikacije (30. decembar 1947), povukao je potez koji ipak govori da se nije sasvim odrekao monarhističkih ambicija, iako nije reč o njemu samom već o njegovoj najstarijoj kćeri Margariti rođenoj 1949. Odlučio je da «eventualno zatraži» izmenu zakona koji zabranjuje ženskim naslednicima preuzimanje trona. Taj zakon je na snazi od 1866. a predviđa da ukoliko kralj nema muške naslednike na tron sedne sin njegovog brata... Naravno, nema nikakav praktični značaj jer se odnosi na monarhističko uređenje, ali za svaki slučaj....
«Moja kćer će od danas biti naslednica rumunske krune», napisao je Mihailo Prvi. Njeno zvanično ime od tada je «Njeno kraljevsko visočanstvo, princeza naslednica Rumunije i princeza Hohencolern». Bivši kralj je takođe napisao da će «ukoliko rumunska nacija i Parlament budu smatrali monarhiju kao adekvatnu formu vladavine» on zatražiti ukidanje takozvanog Saličkog zakona, koji «ne odgovara današnjoj Evropi ni vrednostima rumunskog društva».
Mihail Prvi i njegova supruga proslavili su ove godine 60 godina braka a svečanost je okupila oko 700 gostiju. Bila je prisutna cela monarhistička elita Evrope.
(Nastaviće se)