Premijer - car

SLIČNO kao i porodica rumunskog kralja Mihaila Prvog, i familija bugarskog cara Simeona Drugog napustila je Bugarsku sa jedva 200 dolara. Bio je 15. septembar 1946, Bugarska je, pod evidentnim uticajem sovjetske vojske, na referendumu sa 97 odsto odlučila da definitivno ukine monarhiju. Simeon je “carevao” nepune tri godine, od 28. avgusta 1943, posle misteriozne smrti svog oca cara Borisa Trećeg, neposredno po povratku sa jednog sastanka sa Hitlerom, do pomenutog referenduma 1946, s tim što valja podsetiti da je SSSR u septembru 1944. objavio rat Bugarskoj, posle čega je Crvena armija ušla u zemlju. Simeon je u vreme dolaska na presto imao samo 6 godina (rođen je 16. juna 1937) tako da je imao tutore, ujaka princa Kirila i premijera Bogdana Filova i generala Mihova.
Bugarska kraljevska familija bila je u prisnim rodbinskim vezama sa mnogim evropskim monarhijama. Simeon Drugi, čije je puno ime Simeon-Saks-Koburgotski je u rođačkim vezama sa engleskom kraljicom Elizabetom kao i belgijskim kraljem Albertom. Njegova majka, italijanska princeza Đovana od Savoje potiče iz italijanske kraljevske loze Savoja i njene familijarne veze pomogle su da tročlana porodica (Simeon Drugi ima sestru Mariju Lujzu) preživi.
Prva stanica na dugom izgnaničkom putu bila je Aleksandrija, gde je otac njegove majke, bivši italijanski kralj Emanuel Treći, živeo u egzilu. Tamo je mladi Simeon završio Viktorija koledž, u kome mu je jedan od školskih drugova bio princ Leka, sin bivšeg albanskog kralja Ahmeta Zogua. U julu 1951. general Fransisko Franko odlučio je da pruži gostroprimstvo bugarskoj kraljevskoj familiji. Školovani Simeon (u Madridu je diplomirao pravo) brzo je pokazao mnoge sposobnosti. Postao je uspešan biznismen, vešt pregovarač, čovek sa dobrim vezama u raznim delovima sveta. Strpljiv i tolerantan, kao svoju glavnu vrlinu uvek je isticao “sposobnost za dijalog”.
- Ne volim radikalne odluke. Sva mudrost pregovora bilo koje vrste je da sve strane budu zadovoljne, jer ako je jedna strana suviše zadovoljna, druga mora biti razočarana i to nije dobar posao - znao je da kaže.
Razboritost i strpljivost bili su verovatno ključni faktor za njegov neverovatni politički kambek, nezabeležen ni u istoriji monarhizma, ni u analima demokratije: Simeon Drugi, bivši bugarski car, vratio se na vlast kao premijer u demokratiji, posle parlamentarnih izbora! Njegova stranka iskoristila je kriznu situaciju u zemlji i 2001. pobedila na izborima. Car se vratio, doduše kao premijer, posle 55 godina u izgnanstvu! Na mestu prvog čoveka vlade ostao je do 2005. Nikada nije potpisao abdikaciju niti se odrekao prestola.
Kao zakleti realist, uzeo je ono što je mogao, a ne ono što je želeo. Ne zanosi se, ali ne isključuje mogućnost da se u budućnosti monarhija vrati u Bugarsku. U tom slučaju neko iz njegovog “porodičnog klana K” sešće na presto. Naime, Simeon Drugi ima petoro dece i svima imena počinju slovom K. Sinovi su Kardam, Kiril, Kubart i Konstantin, dok se jedina kćer zove Kalina. Svi imaju status prinčeva, dok je Kalina princeza.
Simeon Drugi je jedan od poslednjih živih “lidera” iz vremena Drugog svetskog rata, iako je “carevao” sa samo 6 godina. I danas preferira da mu se obraćaju sa “Vaša visosti”. Sebe definiše kao “dobro obaveštenog pesimistu”. Voli da citira nepoznatog pesnika:
- Ne očekujem ništa. Ne bojim se nikoga. Ja sam slobodan.
(Nastaviće se)