Kralj - šampion

ZA razliku od balkanskog okruženja, grčka monarhija nije pala za vreme Drugog svetskog rata ili neposredno posle njega. Desilo se to 1967, kada je višegodišnju krizu u zemlji “rešila” vojska tako što je izvela državni udar. Diktatura vojne hunte potrajala je do 1974, kada je ponovo uspostavljena demokratija.
Konstantin Drugi, “kralj Helena”, kako i danas traži da bude oslovljavan, rođen je 2. juna 1940. Zanimljivo je da nije bio sin kralja Jorgosa već sinovac, sin njegovog brata Pavlosa. Imao je samo godinu dana kada su Nemci okupirali Grčku a kraljevska familija izbegla u Egipat. Vratila se 1945, a mladi Konstatin počeo je školovanje i pripremu za krunisanje kad dođe vreme. Posle smrti kralja 1947, krunu je preuzeo Konstantinov otac Pavlos.
Kao mladić, bio je vrlo popularan u Grčkoj. Lep, elegantan, sportista, bio je oličenje mladog čoveka predodređenog da uspe. Kada je na Olimpijadi u Rimu 1960. osvojio zlatnu medalju u jedrenju u klasi “Dragon”, bio je na vrhuncu popularnosti. Godine 1964. oženio se danskom princezom An-Mari, a njegova rođena sestra Sofija ušla je u maju 1962, posle venčanja u Atini, u špansku kraljevsku porodicu udavši se za za španskog kraljevića prestolonaslednika u izgnanstvu Huana Karlosa. Njegova mlađa sestra Irena ući će u dansku kraljevsku porodicu.
Ubrzo posle venčanja postao je kralj, pošto je njegov otac umro.Imao je samo 24 godine i bio je neiskusan za državničke poslove,pod velikim uticajem majke, stroge i vrlo konzervativne žene. U narednim godinama došlo je do velike polarizacije na grčkoj političkoj sceni. Na jednoj strani bili su monarhisti koje je predvodio dugogodišnji premijer Konstantin Karamanlis, a na drugoj liberali čiji je lider bio Jorgos Papandreu, ubeđeni republikanac. Tenzije su rasle, Konstantin je smenjivao premijere, ali nije bilo rešenja. Za 28. maj 1967. bili su sazvani parlamentarni izbori, ali do njih nikada nije došlo jer je 21. aprila 1967. vojska izvršila državni udar. Konstantin i njegova porodica bili su zatočeni u svojoj rezidenciji Tatoi, okruženi tenkovi čiji je prisustvo bilo objašnjeno “preventivnim razlozima”.
U decembru iste godine Konstantin je pokušao kontraudar, koji nije uspeo, posle čega je bio primoran da napusti Grčku. Destinacija je bio Rim. Hunta je narednih godina pokušavala da se sa Konstantinom dogovori o uslovima za njegov povratak, ali do dogovora nije došlo jer je bivši kralj insistirao na potpunom povratku demokratije i poštovanju ustava koji je bio na snazi u momentu udara. Hunta je 1968. donela novi ustav koji nije ukinio monarhiju, ali je suzio ovlašćenja monarha.
ŠTO je vreme više prolazilo, hunta je bila sve nepopularnija. U julu 1973. nacija se na referendumu izjasnila za uvođenje republike. Godinu dana kasnije, posle događaja na Kipru koji su doveli do podele ostrva, vojna hunta je konačno pala, a Konstantin Karamanlis, vrativši se iz egzila, postao je prvi premijer u demokratskoj Grčkoj.
Konstantin Drugi nije izgubio građanska prava, ali su monarhisti bili u velikoj defanzivi, što je onemogućilo svaku pomisao na povratak.
Na tle Grčke kročio je ponovo 1981, kada je došao na sahranu svoje majke, kraljice Federike. Sa grčkim vlastima bio je u žestokom sukobu povodom neplaćanja poreza. Tokom 1992, vlada Andreasa Papandreua usvojila je zakon kojim je Konstantinu Drugom oduzela državljanstvo i posede u Grčkoj, zbog čega je on pred Sudom za ljudska prava u Strazburu pokrenuo spor protiv države. Zahtevao je odštetu od 550 miliona evra, ali je na kraju morao da se zadovolji sa četiri miliona koje je grčka vlada platila, ali je zato ostao bez ičega u Grčkoj.
Uprkos svemu, Konstantin je više puta ponovio da priznaje “Republiku Grčku ako je priznaje grčki narod”, ali Grčka ne priznaje njega, odnosno njegov grčki pasoš u kome piše da je on, Konstantin Drugi, “bivši kralj Helena”. Uobičajeno se potpisuje sa “Konstantin, kralj Grčke” ili “Konstantin, kralj Helena”.
(Kraj)