Markale podmetnute Srbima

Pale, 4. februar 1994: Danas se broj NATO aviona udvostručio nad našom teritorijom - umesto 60-80 sada nadleće 120-140. Očigledno se vrši opet pritisak, tim pre što je danas ponovo došlo do masakra na Dobrinji, i to prilikom podele humanitarne pomoći, i opet uoči sastanka na aerodromu i svega šest dana pred Ženevu.
Bez obzira na to što znam koliko je teško držati na uzdi naše ljude (najčešće su to ljudi koji sa svojih položaja na brdima gledaju svoje kuće iz kojih su isterani), neverovatna je sličnost okolnosti pod kojima dolazi do takvih incidenata, da ne kažem u najmanju ruku glupost onih koji formiraju redove ljudi i dele im humanitarnu pomoć baš ispred srpskih artiljerijskih položaja, i pretpostavljena još veća glupost Srba da zbog nekoliko ubijenih muslimanskih civila reskiraju vazdušne napade aviona najjače svetske sile koji im ionako već lete nad glavama.
A ono što je najzanimljivije u svemu tome jeste tajming, uvek se takvi incidenti dešavaju onda kada to najviše odgovara Muslimanima i kada im to može poslužiti da miniraju neki sastanak i dogovor. To stradanje civila, bez obzira na to ko ih ubija, u ovom ratu je nešto najstrašnije. To nije rat - to je hladnokrvno ubistvo.
Pale, 22. februar 1994: Dva sata posle razgovora sa generalom Pelnasom našli smo se na aerodromu sa Muslimanima i Hrvatima. Našu delegaciju predvodili smo Krajišnik i ja, a ispred Glavnog štaba general Gvero. Razgovor je počeo o konkretnim vojnim problemima: o vrućim linijama i o oficirima za vezu. Upravo u trenutku dok je Gvero govorio desilo se nešto što smo nažalost mogli slutiti, ali ni u najcrnjim slutnjama da će biti takvih razmera. U sobu je ušao Silajdžić i ledeno mirno saopštio da se razgovori prekidaju ovog trenutka jer je upravo na sarajevskoj pijaci Markale „napravljen masakr“ u kojem je poginulo i ranjeno možda i stotinu ljudi.
Jednostavno smo zanemeli. Povukli smo se u svoju sobu i odlučili da ponudimo da srpski oficiri budu članovi komisije koju bi trebalo odmah formirati. Znali smo da nema vremena za čekanje jer se tragovi brzo i lako unište. Odmah nam je bilo jasno da će Srbi biti optuženi. Opet satanizacija. I opet pred Konferenciju. Odmah sam se setio šta nam je general Pelnas jutros pomenuo - da Muslimani po svaku cenu žele da izbegnu ovu Ženevu.
U prvi mah general Pelnas je pristao na formiranje takve komisije, ali se posle telefonskog razgovora vratio i saopštio da ne može da garantuje bezbednost, pa ne može prihvatiti naše oficire kao članove komisije. Posle smo čuli da je general Remzi javio našem Glavnom štabu da su u stvari Muslimani odbili mogućnost da se formira zajednička komisija koja bi ispitala mesto nesreće i uverila se o posledicama tragedije.

Tezge netaknute

Odjednom smo ušli u vrzino kolo i sve je počelo da se okreće oko tog užasnog masakra. U toku dana objavljeno je da je broj stradalih 68, a broj ranjenih dve stotine. Međutim, već prvi snimci izazvali su neverovatne dileme. Prvo, otkud na pijaci sve sami mladi ljudi (samo jedna žena), a dok ih odnose sa mesta pogibije njihova tela su već potpuno ukočena. A tezge sa robom netaknute, čak i jaja i flaše na tezgama čitavi. A onda snimak kratera. To je tako mali krater da granata, ako je uopšte bila granata, koja ga je napravila nikako nije mogla da ima tako stravično dejstvo.
A turski lekar koji se zatekao u sarajevskoj bolnici daje izjavu, i to Si-En-Enu, kako se po ranama preminulih i ranjenih vidi da ima mnogo opekotina, da nema ostataka čvrstih predmeta (znači da nije bilo gelera od granate) i da je većina povreda u predelu donjih ekstremiteta. (Nalaz gotovo identičan onom o masakru u ulici Vase Miskina.)
Šta u ovom trenutku reći o tom stravičnom događaju? Informacije, dezinformacije, mediji, satanizacija, frustriranost Srba, optužbe sa svih strana. Slike sa Markala šokiraju ljude u Evropi, u Americi, u celom svetu. Orkestracija svetskih medija. Srbi su necivilizovani, okrutni zločinci, agresori koji napadaju nedužne i nemoćne, a Muslimani ponovo samo žrtve.
Što se tiče malobrojnih koji su se javili da nešto kažu u našu korist, treba pomenuti francusku televiziju TF1 koja je objavila da postoje sigurni dokazi da se radi o eksplozivnoj napravi. Drugim rečima, da su Muslimani inscenirali i taj masakr. I grupa izraelskih stručnjaka za eksploziv dala je svoje mišljenje da su u pitanju eksplozivne naprave koje su bile postavljene na zemlji i koje su delovale linearno. Kažu, to je upravo ono što koriste fanatici Hezbolaha u Libanu i mudžahedini u Avganistanu. Naši čak tvrde, posle analize snimaka, da su dovezena beživotna tela, verovatno ranije poginulih muslimanskih ratnika, da bi se povećao broj žrtava.
Libr Belžik ističe još neke čudne detalje: mrtvi su odmah sahranjeni (tako da se nije mogla izvršiti medicinska analiza), ranjenici su odmah evakuisani (i to, kako čujemo, američkim „herkulesima“ u američku vojnu bolnicu u blizini Frankfurta) i niko od novinara nije mogao da dobije nikakav neposredan iskaz, a posebno je čudno što je broj mrtvih i ranjenih (objavljen gotovo odmah posle eksplozije) ostao nepromenjen od prvog dana, što znači da niko od toliko velikog broja ranjenih nije podlegao u narednim satima i danima.
Suviše otvorenih pitanja, ali i suviše strašnih posledica.
A kako je reagovao UN? Rouz je prvo, 5. februara, izjavio da on „veruje“ da su granate (u množini) ispaljene sa srpskih položaja. Sutradan, 6. febuara, izjavio je da su analize završene ali da je „nemoguće reći ko je ispalio granatu“ (jednu!). To je potvrđeno istog dana i zvaničnim saopštenjem generalnog sekretara. Sedmog februara UN komanda u Zagrebu izdala je saopštenje da „posle analize kratera još nisu u mogućnosti da sa sigurnošću odrede tačno poreklo odakle je granata ispaljena“.
Drugi ekspertski tim obavezao se da će izvršiti još jedno ispitivanje do 15. februara. Izveštaj koji je stigao sa danom zakašnjenja (16. februara) potvrdio je da se ne može odrediti sa kojih položaja je ispaljena granata, ali ni ovaj izveštaj nije uključio ni svedoke, ni istragu o krateru, kao ni vrstu povreda.
Karadžić je izjavio: „Nemoguće je da iko iz srpske vojske ispali granatu bez jasne naredbe jer postoje stroga pravila i oružje se pažljivo nadgleda.“ General Milovanović: „Zahtevamo da se formira ekspertski tim jer su i do sada slični slučajevi ostali nerešeni, a da nije tako, sada bi bilo manje masakara, jer bi se znalo da su Muslimani za njih odgovorni.“
Ja sam istakao da Srbi nemaju ni najmanje razloga za tako užasne metode. Rekao sam da muslimanska strana ima najviše koristi od tog događaja jer oni žele da im se ukine embargo na oružje, žele da se obnovi priča kako treba bombardovati srpske položaje oko Sarajeva, a sve to mogu mnogo lakše postići posle stravičnih slika masakra. I Jeljcin je rekao da treba razmisliti o tome koja strana je imala politički motiv za tako nešto.
Od svih izjava svakako je najrelevantnija ona dr Stankovića, specijaliste sudske medicine sa VMA, koji navodi da obdukcija poginulih nije izvršena, čak ni broj poginulih nije utvrđen na licu mesta nego naknadnim prebrojavanjem u mrtvačnici, a zna se da ljudi svakodnevno ginu na raznim mestima (u Sarajevu se beleži, zvanično, od pet do deset ubistava dnevno sa kriminalnom pozadinom), pa pošto obdukcija nije izvršena, ne može se utvrditi ni mesto ni vreme ni uzrok smrti.

UČINAK MEDIJA

Dr Stanković kaže: „Delovi projektila (geleri) imaju svoju ’ličnu kartu’, pa se može utvrditi da li pripadaju istom projektilu kao i kalibar projektila, proizvođač, vrsta čelika, eksploziv kojim je punjen... Doktrina sudske medicine da se posle obdukcije pronađena strana tela ostave kao dokaz takođe nije ispoštovana... Tek na osnovu izveštaja stručnjaka sudske medicine, balističara, stručnjaka za tehnologiju metala i eksploziva, može se sa sigurnošću utvrditi uzrok masakra.“
Konačno, čuli smo od izvora u UNPROFOR-u da je Rouz Izetbegoviću rekao kako on poseduje izveštaj koji ukazuje da granata nije došla sa područja pod kontrolom Srba već iz muslimanskog dela grada. Nama to nije rekao. Očigledno, imao je razloga.
Možda je dobro u ovom trenutku podsetiti se izveštaja koji je Odbor za terorizam pripremio za američke kongresmene još 1. septembra 1992. Tu se kaže: „... istražitelji UN su došli do zaključka da u nekoliko ključnih događaja - uglavnom kada se radilo o napadima na civile, što je podelilo javno mnjenje i vlade na Zapadu oko pitanja odlučnije akcije u Bosni i Hercegovini - te događaje su u stvari inscenirali sami Muslimani kao predstavu za zapadne medije, a u cilju da se situacija prikaže još gorom nego što jeste. Istražitelji UN, kao i drugi vojni eksperti, u te slučajeve ubrajaju: ’granatiranje ljudi u redu za hleb’ (27. maj), ’granatiranje za vreme posete Daglasa Herda’ (17. jul), ’eksplozija na groblju’ (4. avgust), kao i ubistvo producenta Ej-Bi-Si-ja (13. avgust) i obaranje italijanskog transportnog aviona (3. septembar). U svim tim slučajevima srpske snage su bile toliko udaljene da žrtve nisu bile čak ni u njihovom dometu, a i oružje koje je upotrebljeno potpuno se razlikuje od onog što se navodi u izveštajima bosanskih vlasti i u zapadnim medijima.“
A treba se setiti i da su se svi ti (1992) i drugi krvavi događaji tokom 1993 (u januaru, oktobru, novembru) uvek dešavali neposredno pre mirovnih pregovora, ili neposredno posle propalih konferencija, i uvek imali teške i dalekosežne posledice po Srbe (kao što je uvođenje sankcija Jugoslaviji posle masakra 27. maja 1992), ali i po napore da se dođe do mira.

OPOMENA ZAPADA
Svestan ogromnog učinka medija koji su postigli da se za samo tri dana broj onih koji podržavaju bombardovanje udvostruči, Oven je istakao da taj događaj ne bi smeo delovati na Zapad tako da se odluči na vazdušne napade, jer bi to moglo razbuktati rat, i čak uvući UN u rat. Neidentifikovani ekspert UN izjavio je da je prečnik dejstva granate toliko mali da nije mogla da rani i ubije toliko veliki broj osoba, kao i da su rane na donjim delovima tela, mada se zna da prilikom pada granate komadi gelara lete koncentrično uvis.

AMERI OPTUŽUJU SRBE
OČevici, ljudi koji su se zatekli na ulici, kažu da pre eksplozije nije bilo karakterističnog zvižduka koji prati let ovakve granate. Ali je predstavnik Stejt departmenta izjavio je da je „jasno da bosanski Srbi, tražeći komisiju, žele da skrenu pažnju međunarodne zajednice sa tragedije u Sarajevu“. Iako priznaje da organi UNPROFOR-a nisu mogli da utvrde odakle je granata došla, američki predstavnik optužuje Srbe: „Incident u Sarajevu je saobrazan celom njihovom dosadašnjem ponašanju.“
(Nastaviće se)