Zategnuti ali da ne pukne

Nikola Koljević je u svom ratnom dnevniku ovako zabeležio razgovor najviših predstavnika Srbije, SRJ, Republike Srpske i Srpske pravoslavne crkve u Dobanovcima 26. avgusta 1995. godine.
Patrijarh Pavle: Ko blagoslov traži ja ga i dajem. Ono što nam treba je sloga pred neprijateljem. Zato smo ovde. Za opšte dobro našeg naroda. Šta je bilo, bilo je...
Ćaskanje. Milošević pita vladiku Irineja koliko jezika govori. Radovan o jezicima. Anegdote.
Milošević: Alija nema strategiju. Kod njega se sve svodi na to samo da NATO bombarduje i da on tako dobije rat. A nema on ni koncepciju za mir.
Karadžić: Nama je važno samo da budu tri entiteta.
Milošević: Nama je svejedno. Da je bilo pameti da smo prihvatili ranije... Ta federacija će se ionako raspasti, samo da ih dovedemo do te tačke.
Milošević: Jeste li napravili kartu za Bilta 51:49?
Karadžić: Imamo kombinacije. Bitno je 50:50.
Milošević: Meni je rečeno da će sutra u Londonu biti vaša mapa 51:49.
Karadžić: Potrebno je tajnom diplomatijom pripremiti Bilta. Bila je jedna kombinacija sa Muratovićem za Ploče, ali Nemci nisu dali.
Milošević: Ma kakav Muratović... Pogrešili ste sa granatiranjem Dubrovnika. Sad će oni napasti Trebinje.
Karadžić: Neće. „Ne treba slušati neprijatelja šta govori nego gledati šta može.“ (citira Šarona)
Milošević: Kakve su linije u Hercegovini?
Karadžić: Dvadeset hiljada boraca. Ali hrvatska tehnika je superiorna. Videli smo to u Drvaru.
Bulatović: Hoće li Hrvatima pripasti Stolac?
Karadžić: Zavisi od konferencije. Mi smo u Hercegovini dobro stali. Problem je što Hrvate zanima nafta u Popovom polju. I svakako zaleđe Dubrovnika.
Dolazi Mladić. Zvanično počinje sastanak.
Milošević: Da se prvo usaglasimo - ovo je strogo tajni sastanak. Vaše procene vojne situacije su realne. Dakle, zaključak - apsolutni prioritet je mirovno rešenje. Konačno ste eto i vi shvatili - 50:50.
Karadžić: Za početak.
Milošević: To je i prošle godine bio naš stav. To je početna tačka. Možda može i više. Sada je pitanje odbrane vitalnih interesa. Mir - što pre. To je valjda zajednička procena. Amerika hoće brzi mir ili brzi rat. Klinton tako potapa opoziciju. Ako nećete mir - spremni su milioni dolara. Plan je - povlačenje UNPROFOR-a (izuzev islamskih zemalja) i intervencija NATO-a. Obaviće to na brzinu. Druga mogućnost je konferencija, predviđaju - Milošević, Izetbegović, Tuđman. Moguće je uključenje vaših predstavnika.

PAD REJTINGA
Uslovi - prihvatanje plana kao početne tačke i krajnji dogovor. Neće biti „business as usual“. Suština je pitanje vaše saglasnosnosti i spremnosti da prihvatite. Rekao sam to već Buhi, vi ne uvažavate drugu stranu. Vremena nema. Sada je sudnji dan da se postigne ono što je realno u ovoj situaciji. Ići će se na model „federacija + Republika Srpska + specijalni odnosi sa susednim državama“. Uprkos Izetbegoviću svi su za to. Holbruk je rekao da će zapretiti Muslimanima, i to zapretiće im Mladićem. Sve se svodi na brzi mir. That’s all. Nas samo interesuje vaše „da“ ili „ne“.
Karadžić: Tačna je vaša procena da Amerika hoće odmah one way or another. Ovo je šansa da se zaključi mir, i to dobar mir. Prvi put Amerikanci ne sabotiraju mir. Evropske zemlje (Velika Britanija i Francuska) ne žele nam sudbinu Krajine. Nemačka, naravno, želi Veliku Hrvatsku ali ne i Veliku Muslimniju. Startna pitanja su: 1. Je li sa Krajinom gotovo? 2. Postoji li mogućnost za saradnju i pritisak (uz vašu pomoć) za more i Istočnu Slavoniju? A za nas je bolje da smo zagonetni „ludi Srbi“ jer ćemo tako više dobiti. Da smo prihvatili plan Kontakt grupe, već nas ne bi bilo.
Milošević: U tome se ne slažemo, ali nije važno.
Karadžić: Bolje bi bilo da se javno pomirimo. Ima li kod vas još goriva?
Milošević: Da, ali je na izmaku.
Karadžić: Ili je bolje da radimo na dva koloseka?
Milošević: Da skratimo priču. Suština je da mi nemamo taktiku. Nećemo valjda taktiku među nama. Taktiku treba da imamo samo prema neprijatelju.
Karadžić: Ali ako mi budemo članovi vaše delegacije, onda ispada da smo mi pobunjenici.
Milošević: Šta smeta ako je rezultat Republika Srpska. A izbora nemamo. Uostalom, uvek smo radili na tome da vas legitimizujemo. Zaklapaju se čelična vrata a rešenje je moguće da postoji Republika Srpska. Nisam čuo za republiku koja nije bila država. Od prošle godine rejting vam pada i padaće i dalje. Sada je još uvek moguće dobro rešenje. Ako ovaj put odbijemo, ide rešenje brzog rata. Valjda je svima ovde to jasno.
Karadžić: Imamo još vremena da utičemo.
Milošević: Nemamo. Jedino da počnemo.
Karadžić: Da li se zauvek odričemo Krajine i mora?
Milošević: Ne. Ali ne može sada.
Karadžić: Znači ne smemo odbiti američki plan. Ali opet je bolje da mi ostanemo oni „ludi Srbi“. Da vidimo šta se još može dobiti.
Bulatović: Deadline je 15. septembar. Za dvadeset dana ne možete ništa vojnički postići. Uostalom, čin priznanja ne znači nespornost. Eto, Slovenija i Hrvatska imaju sporne tačke.
Milošević: Aliji treba oduzeti adut naplaćivanja izlaska iz unije.
Karadžić: Ali ne možemo prihvatiti da nema Bosanske Krajine i Hercegovine. Pa Podrinje je već Srbija. Unija ne sme imati kompenzacije.

KNINSKA BRUKA
Milošević: Dovoljno je da se prihvati Oven-Stoltenbergov plan za uniju.
Buha: Bolje tri nego dve jedinice.
Milošević: Svejedno.
Karadžić: Amerikanci će mnogo popustiti da bi postigli brzi mir.
Milošević: Nemojte se zanositi. Sa Goraždem vas navlače da napadnete i da Aliji priskoči NATO u pomoć. Izetbegović ima samo strategiju za rat. Čim srpska strana prihvaiti, Alija će biti na mukama.
Karadžić: Zar ne možemo na račun Krajine tražiti veći procenat?
Milošević: Tuđman je kruti nacionalista kao i vi.
Karadžić: Manolić nam je pominjao varijante zamene.
Milošević: Nema promene početnih stavova. Frejzer je pošao sa 55 posto za vas. Zato su ga i ubili.
Gvero: Dobro bi bilo da mi za 20 dana održimo i ovo što sada držimo. Zato treba odmah da idemo u mirovni proces.
Karadžić: To je vrlo krupno pitanje. Odustajanje od Krajine i od mora.
Milošević: Vojnički je nemoguće išta uraditi. A vidite kakva je bruka Knin.
Lilić: Krajini smo sve omogućili, ali oni se jednostavno nisu branili.
Milošević: Tog jutra Mrkšić je dobio depešu „Izdržite dva dana“. Doneli smo odluku na Savetu za odbranu.
Lilić: Krajina je zakazala. Borimo se sada za Republiku Srpsku. Na osnovu mogućnosti. Pitanje je samo varijante brzog mira.
Tolimir: Procena je da se 20 posto Srba bori protiv svih Hrvata i Muslimana. Odnos snaga je u njihovu korist. Možemo da se borimo samo ako dobijemo materijalnu pomoć i pomoć u ljudstvu. A za to nam je potrebna pomoć politike.
Perišić: Uslov je korelacija politike i vojske. Znamo da je u RSK bio razdor. Vidimo isti trend i u RS. Doživećemo istu situaciju. Vojska RS je uradila što je mogla, dalje ne može. Po 30 ljudi vam svaki dan nestaje sa ratišta.
Karadžić: Nije tačno.
Perišić: Materijalne mogućnosti su sve manje, a i ljudi neće da se bore. Biće i kod vas stampedo kao u RSK. Postaćemo Kurdi. Neće opstati ništa. Odluku moramo prepustiti politici.
Milošević: Dobro, da čujemo patrijarha i vladiku Irineja. (Pošto sam ja na to upozorio, onda se Milošević obraća meni: „Koljeviću, uvek si bio najrazumniji, ali tvoja težina je bila mala.“)
Patrijarh: Znači sada je biti ili ne biti. Ako se ne prihvati plan znači ne biti. Nemamo izbora osim pregovora.
Karadžić: Čak i ako bude 50:50, mi određujemo konfiguraciju mapa. Čak i ako je 56 posto.
Mladić: Nekad bilo. Promenila se karta.
Karadžić: Naglasak je na dva koloseka. Vi ste nas pritisnuli.
Bulatović: Amerikanci znaju za našu pomoć vama. Znate da nam ništa nisu dali za taoce.
Karadžić: Treba zategnuti, ali da ne pukne.
Milošević: Zategli smo do pucanja.
Bulatović: Eto, dogovarali smo se da mi branimo Trebinje ali da neće biti pucanja na Dubrovnik, a vi...

BRZI MIR ILI BRZI RAT
Irinej: Da čujemo Mladića. To je važno za ono što hoću da kažem.
Mladić: Prvo želim da izrazim zadovoljstvo što je došlo do ovog skupa. Upoznat sam sa pismom. Odluka je ili mir ili rat. Moramo da se ponašamo u granicama mogućeg. Ne smemo se upuštati u vojnu avanturu. Treba ići u mir ali verifikovati faktičko stanje. Vašu odluku generali će provesti. Ja neću da učestvujem u srpskim podelama. Ja sam se borio za predstavnike političke vlasti. Moje je mišljenje da je bolje da budu dve delegacije, jedna SRJ, druga RS, ako ne možete da se usaglasite.

NAROD NAPUSTIO ZEMLjU
Ponovo ćaskanje - Bulatović i Kozić o Ljubinju. Naše kukanje za municiju. O padu Krajine.
Milošević: Nikad u istoriji nije bilo da narod ostavi zemlju. Godine 1914. otišla je vojska iz Srbije, ali ne i narod. Zamislite da Francuzi iziđu iz Francuske. To u Krajini nije bio poraz već bruka.
Bulatović: Katastrofa je i to što je Vučurević uradio. Hrvati su dobili alibi za napad.
Milošević: Evo, Momir se kandiduje za Hercegovce.
(Nastaviće se)