Kockanja ne sme da bude

Nastavak razgovora oko utvrđivanja zajedničke strategije, koji su najviši predstavnici Srbije, SRJ, Republike Srpske i Crkve vodili u Dobanovcima, prema Koljevićevom zapisu, tekao je ovako:
Vladika Irinej: Na nama je istorijska odgovornost. Donećemo odluku sa bolom ali sa bratom. Kao što je poglavar naše crkve rekao, Crkva pripada svim Srbima. Posle ovog skupa ne smemo otići razjedinjeni. Najvažnije je da prestane nepoverenje. Rat je gubitak ljudskih života. (Citat iz Jevanđelja - procena troškova za izgradnju kule. Car ne kreće u boj sa 10.000 vojnika na onog ko ima 20.000 nego šalje poslanstvo.) Moramo prestati sa podelama. Karadžić i Mladić da se pojave zajedno na javnom mestu. Dakle, jedna delegacija. (Obraća se Miloševiću) Ali patrijarhu ste rekli: „Neću pristati bez pristanka predstavnika Republike Srpske i generala Mladića.“ Mora se učiniti maksimum da bi se dobio minimum. Pošto je ovo opšteobavezujuća odluka nužno je da se donese zajednički. Možemo li definisati minimum?
Mladić: Glamoč, Grahovo... povratak
Bulatović: To je pitanje svih nas - definisati minimum.

PITANjE POVERENjA
KontiĆ: Nemojte opet stvarati nerealne konstrukcije. Vidim da još uvek vlada nepoverenje. RSK je napustila nas a ne mi njih. Reintegracija vojnim putem ne dolazi u obzir. Eventualno je to moguće politički. O tome nema dileme.
Irinej: Dakle, u zajedničku delegaciju uključiti predstavnike Republike Srpske.
Bulatović: Crna Gora daje mandat za pregovore Slobodanu Miloševiću.
Gvero: Samo je važan interes naroda. Moramo prevazići ideološke podele. Bolje je imati jedan koncept, makar i lošiji, nego sedam različitih.
Đukić: Srbi moraju postići dogovor i izabrati jednog čoveka. Moramo imati na umu da je kod nas istrošen i ljudski i materijalni faktor. Iza Hrvatske stoji druga ekonomija.
Karadžić: Nema Republike Srpske sa planom Kontakt-grupe.
Milošević: Prihvatiću plan Kontakt-grupe, a Izetbegović onda neće. Uostalom, odlučite kako hoćete i preuzmite odgovornost. Izgubićete sve. To je gubitničko kockanje.
Karadžić: Zašto ne mogu dve delegacije?
Milošević: Zato što oni neće. Sve sam vam omogućio. I odlazak tamo i sve. Ali vi ćete izgubiti i ono što sad imate.
Irinej: Zar nije mogućno uključiti i Republiku Srpsku?
Milošević: Mogućno je, ali ako oni prihvate. Pitanje je poverenja. (Milošević se obraća Irineju). Ovi su me uvek napravili majmunom. Tražim samo pravo krajnjeg pristanka.
Perišić: Moramo shvatiti da ne možemo pobediti svet. A možemo ostvariti jedinstvo. Treba ići na delegaciju Jugoslavije kombinovanu sa delegacijom Republike Srpske. U protivnom ugrožavamo interes Republike Srpske, a onda i SRJ.
Tolimir: Osnovno je definisati problem - šta je srpski nacionalni interes.
Milošević: Narod i teritorije.
Tolimir: Moramo isključiti Hrvatsku iz rata. Silom ili diplomatijom. Diskvalifikovati plan Kontakt- grupe.
Milošević: Na tome i radimo.
Gvero: Svako rešenje koje je više od sudbine Republike Srpske Krajine je prihvatljivo.
Milošević: Ako veruješ, Radovane, da ja navijam za Tuđmana, da odmah prekinemo. Ne vršimo na vas nikakav pritisak. Neću da pregovaram ako nemem vašu saglasnost.
Karadžić: Prihvatili ste svaki plan.
Kontić: Samo kao početak.
Milošević: Odlučite. Neću da vršim nikakav pritisak. Zbog mirne savesti.
Irinej: Nema vi i mi. Velike sile ne prihvataju da bude delegacija RS. Dakle, nastupate zajednički, Slobodan Milošević pregovara uz stalne konsultacije s vama. Morate imati u vidu da je narod deprimiran. Neophodno je dizanje morala. Ne sme biti sukoba među nama. To je recept neprijatelja. Kad bi bilo moguće, najbolje bi bilo da budu dve delegacije, ali vidimo da to ne može.
Milošević: Sve smo učinili da vas legitimizujemo.
Irinej: Pred patrijarhom se zakunite. A Slobodan Milošević da će se s vama konsultovati.
Bulatović: Šta ako padne Republika Srpska, moraćemo opet razgovarati s Alijom. Biće rat, pa opet pregovori.
Krajišnik: Mi tražimo državnost. Postavlja se pitanje unije. Ne možemo pristati na jednu stolicu u UN i zajedničke spoljne poslove. Mora se obezbediti pravo na referendum.
NATO snage samo između dva entiteta. Zapad računa na to - lako je sa Srbima kad nisu jedinstveni. Oni nama kažu - lakše je sa Milošveićem nego sa vama.
Patrijarh: Ja vas molim da nesporazume trenutno zaboravite a da se posle rata bratski raspravimo i oprostimo ako šta imamo.
Zaključeno:
* Dve delegacije, ako to ne može, naši predstavnici u zajedničkoj delegaciji. Milošević šef delegacije.
* teritorijalna kompaktnost,
* konfederalno uređenje,
* faktičko stanje + Glamoč, Grahovo, Una, Sava, Kupres (?) (Goražde - razmena?),
* izlaz na more, Neretva (koliko može),
* Posavina (Orašje?) - koridor (po vazdušnom kriteriju 20 km).
Dva dana posle sastanka u Dobanovcima na Palama je održana Skupština RS. Tom prilikom vođen je razgovor o izlasku iz blokade u kojoj su se našli prekodrinski Srbi. Koljević ga je ovako zapisao:
Buha: Pokušaj sa Karterom je bez rezultata. Čini se da se Kontakt-grupa pomera u stranu. Iz kontakta sa Biltom vidimo da nema novog plana. Bilt je predstavnik međunarodne zajednice a ne Evropske zajednice. Insistirati na podeli na tri.
Lukić: Sada nam je najvažnije da dobijemo više informacija, da ispitamo puls, da vidimo konture pregovaračkog procesa. Prihvatićemo 51:49 ali ne spremno, pokazati neodređen interes za uniju.
Tolimir: Stvara se američka Kontakt-grupa u kojoj će biti i član iz islamskih zemalja. Tražiće se međusobno priznavanje.
Karadžić: Neprihvatljiva je unija čak i kao privremeni status. Tačno je da je pitanje rat ili mir brzo, ali procena je brzi mir 95 posto, a 5 posto brzi rat. Saradnja sa SRJ je potrebna jer to plaši neprijatelja. Potpuno prepuštanje uloge pregovarača Miloševiću bilo bi katastrofalno.

PONOVO MARKALE
Koljević: Ako je tačna tvoja teza da je mir za Amerikance 95:5, ne vidim zašto ne možemo s Miloševićem postići svoje legitimne interese. Mi ga možemo sutra interno prihvatiti za šefa „mešovite delegacije“. Druga varijanta je da mu damo „mandat“ uz uslov konsultacija i definisanja (dovoljno precizno) naših strateških interesa.
Karadžić: Zapitaj se zašto oni hoće s njim a neće sa nama. Njihov najveći uspeh je da eliminišu elemente naše državnosti. On se brine o sankcijama i o tome da postane good gay a nama kako bude. Mi ne smemo da odustanemo od pregovora, a ne smemo ni da se raziđemo s njim, niti da ga ostavimo na cedilu. Zato je rešenje da naša delegacija postoji i da sarađuje s njim, te da usaglasi zajednički nastup prema međunarodnim pregovaračima. Naša delegacija može biti, povremeno, u sastavu jugo-delegacije, a inače mora postojati, mora pregovarati i na kraju potpisati.
Koljević: Sve je tako, Radovane. Ali njihov najveći uspeh bio bi da nas podele.
Konačno je juče predstavnicima Kontakt-grupe Holbruk izneo detalje američkog plana koji još uvek nije u potpunosti obelodanjen. Ono što se zna je da, kao prvo, prema tom planu Srbija, Hrvatska i bivša BiH treba međusobno da se priznaju kao nezavisne države, s tim što bi bivša BiH bila podeljena na muslimansko-hrvatski i srpski deo koji će, prema Holbrukovim rečima „imati odvojenu upravu“. Iako plan još nije poznat, zna se da su predviđene kazne za onu stranu koja odbije plan, ali su kaznene mere mnogo strože za Srbe.
Srbima se preti da će se, ukoliko odbiju plan, trupe UN povući, Muslimanima će se ukinuti embargo na oružje, a NATO bi mogao pružiti vazdušnu podršku muslimanskoj vojsci. Svašta smo do sada čuli, imali smo i ultimatume, ali sve se ipak do sada nekako pokušavalo zaodenuti nepristrasnošću, bar upotrebom onog „sve strane u sukobu“, čak i kad se znalo da se odnosi samo na nas. Sada se NATO sasvim otvoreno pojavljuje kao mogući deo muslimanskih oružanih snaga.
Pale, 29. avgust 1995: I još jednom u trenutku kada se opet govori i radi na mirovnom planu, masakr u Sarajevu. Opet na Markalama. Opet slike užasa, mrtvi, ranjeni.
Informativna služba našeg Glavnog štaba izdala je saopštenje: „VRS nema nikakve veze sa iznenadnim teškim incidentom niti raspolaže takvim ubojitim sredstvom koje bi odjednom moglo da unesreći toliki broj lica.“
Još jedna od onih neobičnih slučajnosti. Haris Silajdžić je upravo držao konferenciju za novinare u trenutku kad je došlo do nove eksplozije na Markalama. Tako je odmah mogao da poruči međunarodnoj zajednici da će Muslimani prekinuti pregovore i postavio je pitanje: „Šta čeka NATO?“
Bojim se da u ovom pitanju leži celi odgovor. Nije li NATO čekao upravo povod da se kroz UN legalizuje i opravda učešće NATO-a u ovom ratu? Istina,
UN-PROFOR je saopštio da se još ne može utvrditi ko je ispalio granatu, odnosno šest granata, od kojih je samo prva bila toliko ubojita da je na mestu ubila 37 i ranila više od 200 ljudi.
Čujemo iz Pariza da nijedna francuska radio ni TV stanica ovaj put nije odmah optužila Srbe. A Holbruk je, takođe u Parizu, izjavio da masakr neće zaustaviti pregovarački proces, ali je u isto vreme Beogradu postavio ultimatum da izvrši dodatni pritisak, u roku od deset dana, na Republiku Srpsku kako bi prihvatila američki plan ili će „snositi sve posledice“.

PRETNJA ODMAZDOM
Holbruk je danas izjavio da „ključ za rešenje krize u regionu“ predstavlja Milošević i da će Milošević „morati da se usmeri u tom pravcu“ da on zastupa Republiku Srpsku. Po Holbruku, „glavni problem“ je što Beograd još uvek smatra da ne može govoriti u ime Srba iz Bosne. Ali naš glavni problem je Holbrukova izjava da „ako ne dođe do dramatičnog pomaka u radu na mirovnoj inicijativi, u narednih nedelju ili dve, posledice će biti vrlo nesrećne po srpske ciljeve“.

S VAMA NEĆE NIKO
KaradžiĆ: Velika će biti šteta ako Republika Srpska ne pregovara. Jugoslavija ima veći manevarski prostor ako je i Republika Srpska u igri.
Milošević: To je nerealno. Eto, videli ste, Babić je prihvatio plan Z-4 ali bilo je prekasno.
Karadžić: Pravo je pitanje šta dobijamo. U odnosu na Izetbegovića mi gubimo status.
Milošević: Izetbegović neće s vama da pregovara. Niko neće s vama da pregovara.
(Nastaviće se)