Oštar kolac ide u zemlju

Beograd, 30. avgust 1995: Pred polazak za Beograd Krajišnik, Karadžić, Tolimir, Biljana Plavšić i ja održali smo sastanak. Razgovarali smo o onom što ćemo sutra morati da prihvatimo i oko čega možemo, bar donekle, da pregovaramo. Svi smo se složili da je naš prioritet, ukoliko je to ikako moguće, da budu dve delegacije, sa Miloševićem na čelu. Ukoliko to nije moguće, onda ćemo morati da pristanemo na jednu delegaciju koja će uključivati naše članove. Treće, moramo da prihvatimo Miloševića za šefa delegacije, ali i da tražimo da se svaki sporazum obavezno ratifikuje odnosno verifikuje na našoj Skupštini... Tako smo se dogovarali pre sastanka u Dobanovcima na kojem se sutradan ovako govorilo:
Karadžić: Naši zaključci: Mi znamo da neki hoće pregovore s nama da se ne bi skidale sankcije. Bilt je onaj koji hoće našu saradnju, ali neće je Amerikanci. Osnovno što vi treba da znate jeste da mi pristajemo na uniju, ali tražimo kompetentnost Republike Srpske u političkim stvarima.
Buha: Važno je što smo rekli Biltu da mi tražimo jednaka prava kao federacija. Što se unije tiče, dolaze u obzir samo spoljni poslovi, sve ostalo odvojeno. Moramo zahtevati ravnopravnost u pregovorima. Bilt se složio s našim predlogom oko Fonda za rekonstrukciju. Što se tiče viability - Bilt kaže da je pitanje o procentima „moguće“, a vlasnička logika „verovatna“. Važno je da se polazi od faktičkog stanja.
Milošević: Zar ne vidite da su se oni odlučili na podelu, ali preko unije kao mosta. Još uvek ste sporovozni, ne razumete šta znači brzi mir/ brzi rat. Ne možemo se vraćati ponovo na principe. To samo usporava. Ako hoćete sami, go ahead. Mi ćemo samo da aplaudiramo. Ali da znate da i svi stranci vide Alijinu strategiju - samo rat, NATO, etc. On to radi uspešno i efikasno. Sad se nama otvorila mogućnost zbog toga što Amerikanci imaju motiv da završe posao. Neće biti velike konferencije - prema tome s naše strane samo 5+3 (članova pregovaračke delegacije), dakle vaši predstavnici sa nama.
Imajte na umu: Republika Srpska nije preduslov, već može da bude samo rezultat. Šest meseci smo pregovarali o reči eljual, a oni su tražili balanced. Sa Holbrukom je dogovorena garancija za simetriju. Plan Kontakt-grupe kao početna tačka. Uslov - vaša spremnost da prihvatite dogovoreno. Prozor se sužava svaki dan. Akaši tvrdi da su UN okrivile Srbe za masakr. Znate šta to znači. A Holbruk i Bilt, uprkos Silajdžiću, žele dalje intenzivan mirovni proces. Bitno je da ne uđemo o pregovore prekasno, kao Babić. Ići ćemo praktično i pragmatično. I mi želimo da vi budete u delegaciji.
Karadžić: Ko potpisuje?
Milošević: Vaši članovi.
Karadžić: Ko to može na sebe da prihvati, takvu obavezu?
Milošević: To je uvek vaš problem - odgovornost. Krijete se iza Skupštine i naroda.

STRAH OD UNIJE
Krajišnik: Iznenađen sam. Plan Kontakt-grupe više ne postoji, stidljivo ga jedva prizivaju. Mi smo učinili veliki popust što smo pristali na zajednički nastup. Ali mi želimo da na Skupštini ratifikujemo ono što bude dogovoreno.
Milošević: Ne možete. U pitanju je šta je moguće. Ko se opekao duva i u hladno.
Karadžić: Naš je interes da radimo zajedno, ali bojim se da ide naopako.
Milošević: Radi se o jedinoj varijanti.
Karadžić: Uniju možemo prihvatiti jedino na kraju, da to bude najjači adut.
Milošević: Znam da radim kako umem. Znajući vas, neću da se opečem.
Karadžić: Kad dobiju uniju, dotući će nas.
Milošević: Alija će odbiti onog trenutka kada na papiru vidi uniju.
Karadžić: Moramo sve zajednički dogovoriti.
Gvero: Trostruk kolac ne ide u zemlju. Slobodan Milošević, dakle, preseca, ali uz konsultacije. Mi ne smemo ispasti iz mirovnog procesa.
Milošević: Reč je o svesrpskom pitanju. Setite se samo Ženeve.
Mladić: Sve samo u okviru dogovorenog. Nastupa se sa mi. Ako je to jedna delegacija, onda ona zastupa ceo narod. Izgradimo strategiju. Nevažno je ko će predstavljati već šta ćemo izboriti. Treba uključiti što više značajnih ljudi, eksperte. Imamo jakog neprijatelja. Ne smemo se deliti. Sami sebe ponižavamo.
Milošević: 1. U vašoj delegaciji treba da budu Krajišnik i Koljević (Skupština i Predsedništvo). 2. Rukovodstvo RS saglasno da u potpunosti usaglasi stavove sa SRJ. 3. Odluka se donosi prostom većinom - zajednički.
Biljana Plavšić: Vaša je dužnost da se usaglasite. Ali ne može plan Kontakt-grupe.
Milošević: Reč je o početnoj tački.
B. Plavšić: Mora potpisati Karadžić. Radi se o državi.
Buha: Ne mogu potpisati naši predstavnici bez Karadžića i Mladića.
Perišić: Mora se nastupati jedinstveno. Slobodan Milošević ima pravo. NATO priprema udare. Vaš front je povećan za 250 km. Materijalnih sredstava više nema. Setite se kako je propala Krajina. Ceo svet je protiv nas. Mi sad treba umnim nastupom da sprečimo ono što nam je svet naumio. Bio bi to lud general koji bi vodio svoj narod u bitku u kojoj nemamo šanse.
Milošević: Opet napad na civile u Sarajevu. Morate osuditi napad, optužiti ko je odgovoran, preki sud. Neophodan je prekid neprijateljstava na sarajevskom ratištu. Morate povući artiljeriju 20 km. Pritisak će biti strašan. Akaši kaže da je ispaljeno pet granata od kojih su tri eksplodirale.
Mladić: Zatražili smo mešovitu komisiju, razgovarao sam sa Smitom. Ne smemo to dozvoliti. Oni hoće samo otvaranje Igmana. Detalji sa uviđaja demantuju tvrdnje da smo mi to ispalili. UN zna da to nije naša mina (levak 25 m). Samo hoće da nas odmaknu od Sarajeva.
Milošević: Odvezite Akašija u Srebrenicu.
Mladić: Nema problema.
Karadžić: Nikola i Momo su iz stare vlasti.
Milošević: Meni je svejedno. Mi samo hoćemo maksimum legalizacije. Da delegacija bude na najvišem nivou. Hoću da njih nadigramo. Naš cilj je maksimum onoga što se može dobiti.
Tolimir: Bilt je rekao da je Krajina gotova stvar. Treba tražiti kompenzacije za Krajinu i Istočnu Slavoniju.
Karadžić: Možda je najbolje da ne idemo na 5+3. Najbolje je onda da idete vi sami... Biće fatalna greška ako mislimo da je 5+3 pitanje priznanja, u pitanju je globalno rešenje.
Gvero: Važno je šta se potpisuje, a ne ko potpisuje.
Milošević: Recite: u sprovođenju zaključaka Narodna skupština ovlašćuje dva njena člana delegacije da mogu voditi pregovore i da potpišu. Vi ih odredite.
Irinej: Ako možete izboriti da potpišu Karadžić i Mladić, probajte. Ako ne može, neka potpišu drugi.
Krajišnik: Nema pravog posla ako ne verujemo jedni drugima. Pitanje je proste većine. Osetljivi smo na neravnopravnost. Nemojte donositi odluke bez Skupštine. Ja ne mogu ništa ako nisam ovlašćen. Nemojte da sada pišemo akt. Mi se moramo konsultovati.
Milošević: Pa imenujte Karadžića i Mladića.
Karadžić: Glavni problem je kako će se raditi. Drugi problem je nadglasavanje.
Milošević: Ne pristajem, jer ste vi majstori za kupovanje pogrešnog vremena. „Preglasavanje“ je meni potrebno ne samo da me vi ne prevarite već zbog oportuniteta. Vi ste diletanti, a ja hoću da iskoristim pravi trenutak. Prvi metak mora ići pravo u čelo. Uostalom, može i 3+3, ali onda ukoliko su podeljeni glasovi, predsednik odlučuje.
Irinej: Tako je i u crkvi.
Perišić: Alternativa je gubitak svega.
Karadžić: Dobro, zajednička delegacija.
Milošević: Ne može nego jedinstvena. Hoćete li - da ili ne?

SVE NA PAPIR
(Posle pauze)
Karadžić: Zašto nas eliminišu?
Milošević: Ne znam.
Karadžić: Da budemo iskreni. Predsednik Milošević je prihvatio svaki plan. Da smo prihvatili Vens-Ovenov plan, do sada nas ne bi bilo. Vas mogu da ucenjuju sankcijama, a nas ne mogu.
Milošević: Moramo imati delegaciju koja može da donese odluku. Nismo mi pristajali na ucene.
Krajišnik: Juče smo pristali na uniju. Sada tražimo mehanizam za odlučivanje. Molim vas, dajte zajedničku komisiju. Nemojte nas pritiskati.
Irinej: Ne možemo se razići odavde i ići u sopstvenu propast. Svi smo potrebni jedni drugima. Nije isto jesu li Muslimani na Drini ili na Uni. Što se odlučivanja tiče, u crkvi je tako, ako je 50:50, patrijarh odlučuje. Delegacija je meritorna, ali ako ne može da se usaglasi, onda mora jedan da donese odluku. Greh je da se raziđemo bez dogovora. Milošević je nesporno prvi, ali se mora konsultovati sa predstavnicima Republike Srpske.
Perišić: Alternativa je propast. A minimum je 49 odsto. Srbi su kao najlon čarape, Srbin nema više čime da se bori. Nećete da sagledate opšti interes naroda.
Milošević: Vi niste spremni za brzi mir. Da Bog da da se varam, ali će onda biti brzi rat. Na tom vašem nepoverenju neće biti Republike Srpske.
Karadžić: U strategiji se slažemo, ali ne u taktici. Vidite šta engleska štampa danas piše. Ako strepe da će Srbi odbiti, daće nam više. Prave novi plan samo zato što ih Srbi pritiskaju. A za vas imaju ključ - sankcije.
Milošević: Da je tako, davno smo mogli prihvatiti - priznati Bosnu i skinuti sankcije. Stvar je u tome što oni nemaju izbor, moraju naći rešenje. Znači rat, ako ne može mir.
Karadžić: Nemojte im reći da odlučuje Slobodan Milošević.
Milošević: Ako ne kažete, pregovori nemaju validitet.
B. Plavšić: Da idu trojica naših i Slobodan Milošević. (obraća se Miloševiću) Ali morate se potruditi!
Bulatović: Taktika ne može da ugrozi strategiju.
Lilić: Znate koliko ste držali pre godinu dana, a šta držite danas. Ja sam za 5+3. Treba da ugradimo vaše predstavnike u delegaciju. Ako možete sami, vi pregovarajte.
Patrijarh: Samo se nemojte deliti.
Gvero: Znamo kakav je uticaj Krajišnika i Karadžića na Skupštinu.
Milošević: Sve smo pokušali. Odgovornost je vaša. Uvredili ste me. A vaša je odgovornost i prema svom narodu. Nije mi žao što ćete se vi ubiti, ali ubićete toliki narod, a vaša koža ne može to pokriti. Više nema pata-karte.
Karadžić: Možemo li da se dogovrimo da se to podrazumeva.
Milošević: Ne možemo. Sve mora da piše. Evo predlog dokumenta 3+3, ako nema saglasnosti, odlučuje Milošević. (Tajac)

STAJNA STOPA
Patrijarh: Kada sam čuo da nas mogu uništiti, pitam se gde je ta stopa gde moramo stati. Moramo imati na umu da je za nas biti ili ne biti. Moramo dogovor zajednički prihvatiti i onda se držati toga.

SLOBA DA PRESEČE
Mladić: Jedna je Srbija. Moramo nastupati jedinstveno. Nema vremena, a nema ni suštinskog problema - Slobodan Milošević želi naše učešće u delegaciji, da budemo organski deo. Neophodne su konsultacije, naravno. Ako se može, ne pominjati plan Kontkt-grupe. Slobodan Milošević će se izboriti za maksimum. Milošević ima puno pravo da „preseče“. Inače, ne gine nam brzi rat i uništenje. Moramo gledati praktičnu stranu.
(Nastaviće se)