Srećan u Beogradu

MARJAN Matančić, partizanski oficir i kasnije istaknuti fudbalski arbitar, odigrao je značajnu ulogu u karijeri Stjepana Bobeka. Kada su partizanske jedinice umarširale u Zagreb, u prvoj nedelji maja 1945, Marjan Matančić, dugo zlostavljan u ustaškim logorima, odmah je pronašao Stjepana Bobeka i pozvao ga da igra za KNOJ.
„Sećam se“, govori Stjepan Bobek, „da sam 13. maja 1945. zvanično obukao partizansku uniformu. Međutim, moja uloga se nalazila na fudbalskom terenu, uz Brozovića, Plešea, Šimokovića, Reberskog, Rajsa, Senčara, Strnada i, svakako, sjajnog stručnjaka Martona Bukovija. Pripremali smo se za put u Beograd, ali tada još nismo znali da će vojni vrh osnovati Partizan, koji će, kasnije, postati moja najveća fudbalska ljubav i klub koji mi je omogućio da postavim mnoge nacionalne rekorde...“
Stjepan Bobek je do tada znao za Beograd samo iz priče. Slušao je od starijih da su Beograđani druželjubivi ljudi koji vole život, dobro jelo, muziku, veselje. Glazer, Dubac i Lehner, koji su pred Drugi svetski rat igrali za šampionski BSK, pričali su sve najlepše o Beogradu i životu u njemu. Uveravali su prijatelje i mlađe fubalere da se u Beogradu svako oseća oslobođen od uskogrudosti. Ideja zajedništva i jugoslovenstva u Beogradu nosi se u srcu, zato ga mnogi namernici i prolaznici doživljavaju kao svoj grad.
SVE je to, kasnije, osetio Stjepan Bobek, i ne krije zadovoljstvo što je najbolje godine života proveo u Beogradu. Prvi utisci mučni. Železnička stanica vidljivo porušena, ljudi loše obučeni, na svakom koraku se videlo kakve su strahote pustošenja i razaranja prošle kroz grad koji ću toliko zavoleti, u kome ću steći igračku i trenersku slavu, oženiti se i formirati divnu porodicu, i u kome ću ostati do kraja života kao njegov dobrovoljni zatočenik...“
Zagrepčani su odseli u hotelu „Beograd“, u blizini železničke stanice. Sačekalo ih je novo iznenađenje: stenice su milele iz nameštaja, dušeka, posteljine! Odlučili su da prespavaju noć u malom parku pokraj hotela. Sutradan su pobedili beogradski KNOJ, za koji su igrali Mrkušić, Pečenčić, Kašanin, Petrović, Šapinac. Pobedonosni gol (3:2) za zagrebački KNOJ postigao je Stjepan Bobek. Tada se otvoreno govorilo da će biti oformljen Partizan i da će svi najbolji fudbaleri iz KNOJ-a, zvao se on beogradski, zagrebački, novosadski, sarajevski, titogradski, morati da obuku crno-beli dres. Takvo naređenje je morao da izvrši i Stjepan Bobek, priznajući da je na zagrebačkom kolodvoru bilo suza i da je mnogo patio što se rastaje sa ocem, majkom i braćom.
Stjepan Bobek danas glasno razmišlja drukčije:
„Srećan sam, čak presrećan, što sam igrački vek proveo u jugoslovenskom timu, jer smo kao Partizan predstavljali skup talentovanih Srba, Hrvata, Bosanaca, Makedonaca, Crnogoraca, Mađara, Rumuna, Slovenaca. Već na prvom koraku zavoleo sam sobnog kolegu Bobu Mihajlovića, s kojim ću kasnije podeliti mnoge srećne i turobne godine. Uskoro sam upoznao i naše neposredne rukovodioce. Nisu me prevarili Matančić i drugovi, koji su mi u Zagrebu govorili da ću obući dres budućeg velikog kluba...“
Za sve fudbalere Partizana „prvi čovek“ bio je Vlado Mandarić. Stvaranje velikog Partizana shvatio je kao vojnički zadatak. Stjepan Bobek ističe da je Mandarić bio inteligentan, odmeren i smiren čovek i sjajan organizator. Znalački je odabrao i svoje prve saradnike: Artur Takač, Ratko Plejić, Pavle Jovićević i Božo Švarc, mladi oficiri i bivši istaknuti sportisti, znali su da fudbalerima priđu na pravi način. Prvi trener Partizana postao je Franjo Glazer, za kojeg Stjepan Bobek tvrdi da je u svoje vreme bio jedan od najboljih golmana sveta.
„Svi oni, posebno Takač, bili su obrazovani i elokventni ljudi, koji su znali sve odgovore.

ŠPICOV UČENIK
Stjepan Bobek ne krije da je, zahvaljujući i ljudima oko sebe, proveo trinaest srećnih igračkih godina u Partizanu kao njegov korifej i, što će mnogi potvrditi, najbolji učenik legendarnog Ilješa Špica. Možda je i to razlog što mnogi stručnjaci i danas tvrde da je zahvaljujući legendarnom Ilješu Špicu i njegovom najautentičnijem učeniku, fascinantnom Stjepanu Bobeku, Partizan stvorio jedinstvenu i prepoznatljivu klupsku fudbalsku školu.
(Nastaviće se)