Pesma na lepezi

BRANISLAV Nušić nije imao, kako kaže u svojoj “Autobiografiji”, trinaest već samo tri ili četiri velike ljubavi. A one su bile uistinu značajne, gotovo sudbonosne za njegov život i književni rad. Druga Nušićeva ljubav bila je, takođe, trgovačka kći. Zvala se Darinka Đorđević. Bila je kći Božidara i Ljubice - Cice Đorđević. Imala je ujaka po imenu Dimitrije Bodi, koji je bio srpski konzul u Bitolju, tada na teritoriji turske carevine, i prvi pretpostavljeni pisaru tog konzulata Branislavu Nušiću.
S jeseni 1891. Darinka je došla u goste ujaku. U njegovoj kući srela je Nušića.
Bila je to ljubav na prvi pogled. No, mogućnost da svojoj voljenoj iskaže ljubav i rečima pružila se tek na jednom maskenbalu. I kako to biva kod književnika, ljubav je izražena stihovima. Svoje srce Nušić je otkrio na lepezi na kojoj je ispisao čitavu pesmu. I brže nego što je trebalo došlo je do bračne ponude, pristanka i veridbe.
I joŠ nešto, Branislav je sa ženom dobio i “klasu”. Radi unapređenja, krajem 1893. otputovao je u Beograd. Venčali su se u maju te godine u manastiru Lisolaju na petnaestak kilometara od Bitolja. Na venčanje se išlo kolima i konjima. Krenulo je oko pedeset luksuznih fijakera od kojih dvadesetak diplomatskih. Pored svih tamošnjih konzula i viđenijih hrišćanskih porodica, na svadbi je bilo dosta paša i begova. Venčani kum bio je ruski konzul, a stari svat rumunski diplomatski predstavnik. Po venčanju, koje je izvršeno po obredima pravoslavne crkve na slovenskom jeziku, i posle gozbe kojom su posebno počašćeni i svi seljani koji su na ovu svečanost došli, nastalo je veselje.
Iz ljubavi u početku srećnog braka, mladi supružnici dobili su troje dece: kćeri Margaritu (Gitu) i Oliveru, i sina Strahinju (Bana). Olivera je umrla tri ili četiri godine posle rođenja. Ban je poginuo kao đak dobrovoljac u Prvom svetskom ratu, a Gita koja se posle udala za književnika i novinara Milivoja - Mimu Predića i dugo živela, nije imala poroda. Sa njom se Nušićeva loza ugasila.
U arhivu Jugoslavije mnogo godina kasnije pronađeno je pismo, pisano u Solunu 4. 9. 1899. upućeno Nušićevim roditeljima, a koje su pisali Nušić i Darinka - svako svoj deo posebno. U pismu se saopštava njihova zajednička želja da se razvedu.
Kao glavni razlog tome navodi se Darinkina ljubomora i tvrdoglavost. Ali, Nušić ističe da, ako je hteo, mogao se razvesti od Darinke odmah posle svadbe iz mnogo većih i važnijih razloga.
Mnogo godina kasnije (1929) izjavljivao je da je sa predstavnicama lepšeg pola doživljavao samo “teške bure i vihore”. Za redovnog člana Srpske akademije nauka izabran je 1933. godine. Umro je u 74. godini, i za života je stvarao gotovo šezdeset. Sem kratkog boravka u mladosti u Gracu i za vreme Prvog svetskog rata u Francuskoj, on je svoj vek proveo na Balkanu i bio kritičar balkanskih naravi i običaja.

POLOVI
U SKLADU sa svojim zanimanjem komediografa, komentarišući ženski rod, jednom prilikom Nušić je konstatovao da na Zemljinom šaru postoje tri ledena pola - “severni ledeni, južni ledeni i ženski ledeni pol”.
(Nastaviće se)