Sin ili mandat

NASTADE tajac u dvorskom kabinetu. Trifković je sve teže disao, ministar Janković uporno gledao u papir ispred sebe, ne usuđujući se da podigne oči, a Pašić je pod kraljevim pogledom ćutao i gledao svoju bradu.
"Ovaj, vaše veličanstvo, ja imam nameru da zajedno sa ministrima, parlamentom i uz vašu saglasnost, prevashodno, obratim naročitu pažnju spoljašnoj politici, jer nam preti svakojaka opasnost, a pre svega od Italije".
"Gospodine Pašiću, vi ste star čovek, dugo vas već znam, dočekali ste me na železničkoj stanici 1903. godine. Bio sam tada dečak, poštovao sam vas, ali svemu ima granice. Vi ste drzak! Ja sam kralj, a kralju se mora odgovarati na pitanje. Jasno sam vas pitao: sin ili mandat? Odgovorite!"
"Moj sin! Ovaj, a mandata što se tiče, mi tu želimo samo da se ide ustavnim putem. Ja nisam hteo, star sam i umoran i vreme mi je da se povučem iz političke borbe, ali moji se radikali posle toliko godina složiše i rekoše da ja još malo služim u interesu kralja i otadžbine. Nisam mogao da kažem neću! Svedok mi je Bog i gospodin Marko Trifković koga ste izvoleli primiti u audijenciju zajedno sa mnom."
"Vaše veličanstvo, tako smo se dogovorili!"
"Govorite samo kad vas kralj pita" - viknu Aleksandar na Trifkovića.

Pala vlada

MARKO Trifković se trže i poče da drhti. Bojao se Aleksandra veoma.
"To se više ne može trpeti. Vaš sin, a čuo sam da je i vas izigrao i nije vam vratio novac koji ste mu pozajmili radi neke trgovine kačkavaljem, bezobzirno je nasrnuo na moj autoritet. On zagađuje celo društvo i potkopava temelje nove države! Šta se sada dešava? Obrazovan je anketni odbor u skupštini da ispita aferu sa češkom firmom Adamstal, ali vi to vešto minirate! Odlaganje, odlaganje. Staro dobro radikalsko odlaganje. Nije po ovom paragrafu, odlaže se. Pa onda, nije po zaknu, a zakon je uvek na vašoj strani!"
"Ja sam odlučno odgovorio Anketnom odboru da nikad nisam intervenisao u korist češke firme Adamstal! Vaše veličanstvo, možete mi sve prebaciti, ali da sam slagao - ne možete!"
"Prekjuče je trebalo da se pročita izveštaj Anketnog odbora pred Narodnom skupštinom. Interesovanje za ovu sednicu bilo je vrlo veliko i kod poslanika i kod publike. Sve klupe su bile pune, samo su ministarska mesta bila prazna. Zašto? Odgovorite mi vi, gospodine predsedniče skupštine" - okrete se Marku Trifkoviću.
"Pa pošto je kraljevska vlada podnela ostavku vašem veličanstvu uoči sednice, mi nismo imali pred sobom odgovornu vladu i prekjučerašnju sednicu morao sam da zaključim, a iduću ću zakazati, čim se obrazuje nova vlada" - reče Trifković.

Kraljev lakej

"VLADA je pala da bi se odložio izveštaj o ulozi Rade Pašića u aferi Adamstal! Znam. Ali, gospodinu Pašiću, to nije bilo dovoljno, već se oštro suprotstavio, kada sam je ponovo prekjuče poverio mandat Nikoli Uzunoviću" - reče kralj.
"Ne ja, vaše veličanstvo, nego cela stranka, radikalska" - reče Pašić.
Kralj se okrete Trifkoviću.
"Gospodin Uzunović je otpočeo pregovore za sastav vlade u ime Radikalne stranke, bez ikakvog ovlašćenja predsednika stranke, gospodina Nikole Pašića. Mi smo morali, vaše veličanstvo da sve demarše i sve korake koje on, Uzunović, čini,čini ih isključivo na svoju ruku i svoju ličnu odgovornost, ne angažujući time ni Radikalski poslanički klub, ni njegovog šefa, gospodina Pašića".
"Zato što smatrate vašeg druga Uzunovića mojim lakejom, jer me zove gospodar! Znam ja šta se sve priča po kuloarima."
"Ah, ne, vaše veličanstvo! Mi uvažavamo gospodina Uzunovića, ali opšte je mišljenje da u ovom trenutku, bar za neko vreme, ja treba da predvodim vladu" - reče Pašić.
"Zašto baš vi, zar nikog nema u vašoj stranci koji može biti predsednikom" - viknu kralj.
"Takva je politička situacija, osetljiva, ovaj..."

Radić - čeka

"NIJE vama toliko stalo do vlasti radi dobre ove tek ujedinjene zemlje, niti do njenog napretka. Nametnuli ste se u vašoj stranci i poslaničkom radikalskom klubu, da uzmete vlast u ruke, kako biste i ovu aferu stišali. Ali ako ste se naturili vašim radikalima, ne možete meni! Već su svi javno rekli da ako vi dobijete mandat, niko neće ići s vama! To znači nove trzavice, pa čak i pretnja za ovo naše inače rovito ujedinjenje. Ne, gospodine Pašiću, ne može se više tako!"
Pašić je kašljucao, ali to nije bilo ono tiho kašljucanje kao znak nedoumice, već nekako paćeničko, kao neki odjek fizičkih bolova, puno prigušenog stenjanja i jauka. Najzad se pribra i s nekim cviljenjem punim molbe za razumevanjem reče:
"U pitanju je moja čast i moj sin..."
"Vaše veličanstvo" - prekide ministar dvora Pašića - "vreme"!
"Samo nekoliko reči" - okrete se molbeno Pašić.
"Drugi put, gospodine Pašiću. Ja moram poštovati raspored koji je unapred određen. Niste za danas samo vi predviđeni. Uostalom, čuli ste sve što sam imao reći, a i ja sam čuo ono što sam želeo! Vi stojite čvrsto uz svog sina i time vrlo daleko, beskrajno daleko od položaja mog prvog ministra! Žalim, ali u predsoblju čeka gospodin Stjepan Radić. Vi ste danas možda pročitali šta je u novinama objavljeno."
"Ovaj" - reče Pašić, pa se ponovo zakašlja, čak i preglasno, što je Aleksandru išlo na nerve.
(Nastaviće se)